Википедија

Уставни референдум у Хрватској 2013.

Уставни референдум о дефиницији брака у Хрватској је одржан 1. децембра 2013. Грађани су се изјашњавали да ли су за то да се у Устав Републике Хрватске унесе одредба по којој је брак животна заједница мушкарца и жене. Био је то трећи референдум у историји Хрватске, након референдума о независности и референдума о приступању Европској унији.

Референдум је расписан након што је организација У име обитељи прикупила више од 740.000 потписа грађана који подржавају уношење ове одредбе у Устав Републике Хрватске.[1]

Истраживања јавног мњења уреди

Истраживач Датум објављивања Узорак За Против Неопредељени/не желе да се изјасне
CRO Demoskop за ХРТ[2] 2. новембар 2013 1.300 54,3% 33,6% 12,1%
ВГ* 68% 26,7% ?
CRO Demoskop за ХРТ[3] 6. јун 2013 1.300 55,3% 31,1% ?
ВГ* 68,7% 25% ?
*ВГ= Вјероватни гласачи, односно испитаници који су одговорили да ће сигурно или вјероватно изаћи на референдум.

Кампања уреди

 
Промотивни плакат опције ЗА
 
Промотивни плакат опције ПРОТИВ

Резултати уреди

 
Резултати референдума по жупанијама
Резултати
Гласови %
  Да 946.433 66,28%
  Не 481.534 33,72%
Валидни гласови 1.427.967 99,43%
Невалидни гласови 8.196 0,57%
Укупни гласови 1.436.163 100,00 %

Резултати по жупанијама уреди

Највећа излазност на референдуму била је у Граду Загребу где је изашло 49,17% од укупног броја уписаних бирача, док је још у две жупаније забележена излазност преко 40 одсто. Најмања излазност била је у Личко-сењској жупанији, свега 25,20%.

У 18 жупанија и Граду Загребу гласачи су подржали уставно дефинисање брака као заједнице мушкарца и жене. Највише гласова ЗА било је у Вуковарско-сремској жупанији, и то 80,79%, док је у још 6 жупанија било преко 75% гласова ЗА. Гласачи у две жупаније су гласали против предложене уставне дефиниције брака, и то у Истарској жупанији где је било 58,23% гласова ПРОТИВ, и у Приморско-горанској жупанији где је било 53,30% гласова ПРОТИВ. Интересантно је и то да је у већем броју општина које су претежно насељене српским становништвом победила опција ПРОТИВ.[4]

На општинском нивоу, изван општина у Истарској, Приморско-горанској, Вараждинској и Међимурској жупанији, референдумска иницијатива је наишла на одбијање искључиво унутар одређених општина где су Срби у Хрватској чинили већину. Те општине укључивале су Негославце, Борово, Трпињу, Маркушицу, Јагодњак, Врховине, Ервеник и Цивљане.[5][6][7] Упркос ниском одазиву у тим подручјима, на исход у тим срединама значајно је утицала такозвана иницијатива за референдум о употреби ћирилице, која је имала за циљ ограничити службену употребу мањинских језика у Хрватској.[8][9] Та иницијатива касније је проглашена неуставном.[10]

Жупанија Бирача Укупно
гласало 		% За % Против % Неважећи %
Бјеловарско-билогорска 101.963 32.099 31,48% 22.539 70,21% 9.377 29,21% 183 0,57%
Бродско-посавска 141.318 46.866 33,16% 37.409 79,80% 9.183 19,59% 274 0,58%
Дубровачко-неретванска 108.560 44.455 40,95% 34.286 77,11% 9.860 22,18% 309 0,70%
Истарска 188.845 59.463 31,49% 24.427 41,07% 34.634 58,23% 402 0,68%
Карловачка 117.383 41.652 35,48% 28.633 68,73% 12.733 30,57% 286 0,69%
Копривничко-крижевачка 95.272 30.944 32,48% 21.232 68,61% 9.552 30,87% 160 0,52%
Крапинско-загорска 109.529 33.126 30,24% 23.754 71,70% 9.147 27,61% 225 0.68%
Личко-сењска 47.645 12.005 25,20% 9.544 79,50% 2.379 19,82% 82 0,68%
Међимурска 95.996 29.651 30,89% 16.138 54,42% 13.329 44,94% 184 0,62%
Осјечко-барањска 263.073 89.955 34,19% 64.078 71,20% 25.437 28,27% 440 0,49%
Пожешко-славонска 68.364 23.879 34,93% 18.828 78,85% 4.886 20,46% 165 0,69%
Приморско-горанска 268.981 95.708 35,58% 44.178 46,15% 51.028 53,30% 502 0,52%
Сисачко-мославачка 155.929 46.741 29,98% 32.046 68,55% 14.413 30,83% 282 0,60%
Сплитско-далматинска 405.274 176.639 43,59% 137.281 77,69% 38.343 21,70% 1.015 0.57%
Шибенско-книнска 106.405 35.350 33,22% 26.216 74,14% 8.915 25,21% 219 0,62%
Вараждинска 146.011 50.207 34,39% 30.885 61,49% 18.985 37,80% 337 0.67%
Вировитичко-подравска 73.296 23.334 31,84% 17.380 74,47% 5.806 24,88% 148 0,63%
Вуковарско-сремска 160.278 49.655 30,98% 40.128 80,79% 9.226 18,57% 301 0.61%
Задарска 165.572 55.919 33,77% 42.342 75,72% 13.169 23,55% 408 0,73%
Загребачка 271.178 107.765 39,74% 75.274 69,82% 31.927 29,61% 564 0,52%
Град Загреб 686.646 337.277 49,12% 188.757 55,90% 146.859 43,50% 1.661 0,49%
Хрватска дијаспора - 13.473 - 11.078 82,17% 2.346 17,40% 49 0,36%
УКУПНО 3.791.000 1.436.163 37,90% 946.433 65,87% 481.534 33,51% 8.196 0,57%
Извор: Државна изборна комисија (ДИП)

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Сабор расписао уставотворни референдум о браку”. Нови лист. Архивирано из оригинала 11. 11. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2013. 
  2. ^ „Већина за проглашење Вуковара мјестом посебног пијетета”. Хрватска радиотелевизија. 2. 11. 2013. Приступљено 12. 11. 2013. [мртва веза]
  3. ^ „Већина би на референдуму гласала да је брак заједница жене и мушкарца”. Јутарњи лист. 6. 6. 2013. Архивирано из оригинала 12. 11. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2013. 
  4. ^ Ovo su ekstremni rezultati referenduma | tportal.hr
  5. ^ Branimir Bradarić (3. decembar 2013). „Samo 4 općine glasale protiv”. Večernji list. Приступљено 11. januar 2024. 
  6. ^ Borna Sor (15. septembar 2016). „Negoslavci, čudo od sela”. Al Jazeera Balkans. Приступљено 11. januar 2024. 
  7. ^ n.a. (2. decembar 2013). „Za ustavno određenje braka 66 posto birača”. Al Jazeera Balkans. Приступљено 11. januar 2024. 
  8. ^ n.a. (1. decembar 2013). „'Referendum o braku je topovska priprema za referendum o ćirilici'”. Danas.hr. Приступљено 11. januar 2024. 
  9. ^ n.a. (3. novembar 2013). „Ministar uprave Bauk za Večernji list: Obiteljski zakon definira brak kao zajednicu muškarca i žene i to bilo kakav ishod vezan uz referendum neće promijeniti.”. Ministarstvo uprave & Večernji list. Приступљено 11. januar 2024. 
  10. ^ n.a. (12. avgust 2014). „Neustavno referendumsko pitanje o ćirilici”. Dnevni avaz. Приступљено 11. januar 2024. 


Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уставни_референдум_у_Хрватској_2013.&oldid=27472122”