Устав Србије из 1947.
Устав Народне Републике Србије из 1947. године био је први од четири устава које је Србија донела као федерална јединица у саставу друге Југославије. Устав је изгласан 17. јануара 1947. године, од стране Уставотворне скупштине НР Србије.[1] Основна решења у Уставу НР Србије била су усклађена са Уставом ФНРЈ из 1946. године, укључујући и одредбе по којима се Србија дефинише као република. Уставом је такође била прописана и територија Србије, која је укључивала и две аутономне јединице: Аутономну Покрајину Војводину и Аутономну Kосовско-метохијску област. Устав се састојао од три дела са 14 поглавља и укупно 160 чланова.[2][3]
Устав Србије из 1947. године примењиван је у свом првобитном облику само до 1953. године, када је донет Уставни закон о основама друштвеног и политичког уређења и о органима власти Народне Републике Србије, којим су многе уставне одребе значајно измењене и допуњене.[4] Такво стање је важило све до 1963. године, када је донет потпуно нови Устав СР Србије.[5]
Референце
уреди- ^ Устав Народне Републике Србије (Службени гласник НР Србије, бр. 3/1947)
- ^ Petranović 1988.
- ^ Димић 2001.
- ^ Уставни закон о основама друштвеног и политичког уређења и о органима власти Народне Републике Србије (Службени гласник НР Србије, бр. 5/1953)
- ^ Устав Социјалистичке Републике Србије (Службени гласник СР Србије, бр. 17/1963)
Литература
уреди- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit.
