Устав Србије из 1947.
Устав Народне Републике Србије из 1947. године први је од четири устава које је Србија донела као федерална јединица Друге Југославије. Донела ју је Уставотворна скупштина јануара 1947. и њоме је Србија по први пут у историји дефинисана као република. Њиме су такође установљене њене нове „републичке” границе, односно постојање две аутономна ентитета — Аутономне Kосовско-метохијске области и Аутономне Покрајине Војводине.[1]
Састојао се од три дела и 160 чланова. Његов текст и одредбе су биле у складу са годину дана раније донесеним савезним Уставом.
Са важењем је престао када је године 1963. донет Устав Социјалистичке Републике Србије, такође усклађен са новим савезним уставом.
РеференцеУреди
- ^ Svi ustavi Srbije приступљено 4. јануар 2020.
