Усје (мкд. Усје) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Усје припада градској општини Кисела Вода града Скопља. Насеље је јужно предграђе главног града.

Усје
мкд. Усје
Поглед на Усје
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаКисела Вода
Становништво
 — (2002)845
Географске карактеристике
Координате41° 57′ 22″ С; 21° 27′ 23″ И / 41.9561° С; 21.4564° И / 41.9561; 21.4564
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина300 m
Усје на карти Северне Македоније
Усје
Усје
Усје на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1000
Позивни број(+389) 02
Регистарска ознакаSK

Географија уреди

 
Сеоска Црква Светог Атанасија

Усје је смештено у северном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Скопља, насеље је удаљено 6 km. Због близине града, насеље је суштински спојено са Скопљем и део је његовог обода, али је задржало је одлике сеоског насеља.

Насеље Усје је у оквиру брдске области Кршијак, на источним падинама планине Водно. Село се налази у јужном делу Скопске котлине. Кроз село протиче Усјански Канал, који се улива у реку Вардар између села Горње и Доње Лисиче. Кроз Усје протиче и Усјански поток, који дели село да три дела.[1]. На брду на десној стани села, одакле се може добро видети цело Скопље и Скопска котлина, постављен је велики метални крст. Надморска висина насеља је приближно 300 метара.

Месна клима је континентална.

Становништво уреди

 

Усје је према последњем попису из 2002. године имало 845 становника. Домаћинство у Усју чини просечно 7 чланова, а од тога три малолетне особе.

Претежно становништво у насељу су етнички Македонци. Састав према народности на последњем попису био је следећи:

Националност Укупно Удео
Македонци 830 98,22%
Цинцари 7 0,83%
Срби 6 0,71%
Турци 1 0,12%
остали 1 0,12%

Већинска вероисповест у насељу је православље.

Исељавање уреди

Доста људи се исељава из Усја, а исељеника највише има у Драчеву, Кучевишту, Инџикову, Огњанцима и Скопљу.[2].

Привреда уреди

Становништво села углавном се бави пољопривредом, а највише земљорадњом, виноградарством и воћарством. На њивама се узгајају житарице (највише пшеница), повртарски производи: парадајз, краставац, паприка, лук спанаћ и грашак. Брда која окружују село, због добрих услова, искоришћени су за винограде и воћњаке. У воћњацима су најзаступљенији засади брескве, трешње, крушке, јабуке и кајсије. Део становништва се бави секундарним и терцијарним делатностима, а највећи део њих је запослен у цементари „УСЈЕ“, највећој у Северној Македонији, која експлоатише цемент на брдима западно од села. Остатак запосленог становништва ради у ауто-сервисима, фабрикама, приватнима фирмама, магацинима који се налазе у непосредној околини Усја.

Спорт уреди

У селу се налази рукометни терен, као и терен за мали фудбал. У близини терена за рукомет налази се седиште фудбалског клуба „Вардар 75“ и кунг-фу клуб „Ву Шу“.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Трифуноски Ф. Јован. „Слив Маркове Реке - антропогеографска проматрања“. Филозофски факултет Скопје, 1958. стр. 125
  2. ^ Трифуноски Ф. Јован. „Слив Маркове Реке - антропогеографска проматрања“. Филозофски факултет Скопје, 1958. стр.127

Спољашње везе уреди