Ушно-слепоочни живац

Ушно-слепоочни живац (лат. nervus auriculotemporalis) је сензитивна грана доњовиличног нерва, која се одваја од његове задње завршне гране.[1][2] Живац инервише кожу ушне шкољке и слепоочне регије, али такође прима и парасимпатичка влакна из језично-ждрелног живца за инервацију паротидне пљувачне жлезде.[3]

Доњовилични живац

Ушно-слепоочни живац настаје из два корена, која обухватају средњу можданичну артерију и око ње граде тзв. прстенасту замку. Након што се коренови споје у једно стабло на спољашњој страни крвног суда, живац се простире уназад и упоље испод крова инфратемпоралне јаме, пролази иза врата доње вилице и улази у паротидну ложу. Након тога он прави заокрет под правим углом, пролази кроз горњи део паротидне жлезде и улази у жлеб између трагуса (троугластог испупчења) ушне шкољке и виличног зглоба. У жлебу се живац пружа навише (паралелно са артеријским и венским судовима) и долази до слепоочног предела где се дели у завршне гранчице.

Бочне гране ушно-слепоочног живца су:

  • спојничне гране са живцем лица (лат. rami communicantes cum nervi faciali), којих има од 1 до 4;
  • паротидне гране (лат. rami parotidei), за инервацију паротидне жлезде;
  • предњи живци ушне шкољке (лат. nervi auriculares anteriores), за инервацију коже трагуса и предњег дела ушне шкољке,
  • живац спољашњег ушног канала (лат. nervus meatus acustici externi), за инервацију коже канала и
  • грана за бубну опну (лат. ramus membranae tympani) за инервацију коже бубне опне.

Завршне гране ушно-слепоочног живца су површинске слепоочне гране (лат. rami temporales superficiales), које се зракасто шире и инервишу кожу слепоочног предела.

ИзвориУреди

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  2. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

ЛитератураУреди

  • Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9. 
  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 


Мождани живци
0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац