Википедија

Ушће Саве у Дунав

За друге употребе, погледајте Ушће (вишезначна одредница).

Ушће Саве у Дунав је место на коме се река Сава улива у Дунав. Налази се у центру Београда на локацији између Великог ратног острва, Новог Београда, и подножја Београдске тврђаве, односно Куле Небојша. Често се назива само "Ушће". Сава у Београд дотиче из правца Мачве, протиче кроз Нови Београд испод Бранковог моста и улива се у десни крак Дунава који обилази Велико ратно острво. Ушће је место на коме Сава завршава свој ток и постаје Дунав.

Ушће Саве у Дунав
Ушће Саве у Дунав на карти Града Београда
Ушће Саве у Дунав
Ушће Саве у Дунав

Ушће

уреди
 
Сава се улива у десни крак Дунава који обилази Велико ратно острво

Само ушће је обележено видљивом линијом разграничења две реке. Сава која је бистрија, има светлију зелену или плаву боју, док је Дунав смеђе боје. Разлика боја на месту спајања ствара релативно праву линију разграничења дужином читавог ушћа, тако да је водена маса од места спајања на левој страни изразито мутна и смеђа, а на десној бистра и зеленкаста или плава.[1][2] Две реке на самом ушћу успоравају свој ток, што је проузроковало таложење водом нанесеног материјала које је почетком 16. века образовало водени спруд, данас Велико ратно острво.[3]

Географски положај

уреди

Изнад ушћа се уздиже гребен, односно узвишење на коме се налази Београдска тврђава.[4] Ушће је најнижа тачка у градској општини Нови Београд.[5] Налази се на надморској висини од 68 m.[6] На новобеоградској страни се налази Музеј савремене уметности, окружен Парком пријатељства које од ушћа раздваја шеталиште, зелени кеј Новог Београда.[5] Северно од ушћа, односно од Великог ратног острва и Београдске тврђаве, налази се острво Чапља.[7]

 
Ушће Саве у Дунав. Поглед са Калемегдана.

Историја

уреди

У римско време на простору између десне обале Дунава и леве обале Саве пролазио је пут од цигала. На Појтингеровој табли је између Таурунума и Сингидунума означено неко место, ваљда војно утврђење. У време аустријске окупације Београда 1718-39, цигле за тврђаву су израђиване овде. Сава је затим била граница, па је на левој обали подигнута караула, звана Мртва стража, или Бурма, по чему је називан и тај крај. Та зграда је срушена крајем 19. века. Земунци су доносили воће на продају, које су куповали Турци из тврђаве.[8]

Пре градње Моста краља Александра, крајем 1934, чувар Државне речне пловидбе је живео у кућици на самом ушћу, на земунској страни, како би обилазио сигнале и палио светлости. Касније је у тој кућици живео један рибар.[9][10]

 
Ушће 1944.

Данска група[11] је 1938. насула крак Дунава, познат као Дунавац или Зимовник,[12] и кејом утврдила леву обалу Саве, од Моста краља Александра до Дунава, с намером да се насипањем 4 метра песка створи 60 хектара простора за будуће насеље називано "Нови Београд".[13][14][15][16][17][18] Ада Врбак је у јулу 1938. спојена са мочварним тереном на новобеоградској страни, преграђивањем дунавског рукавца.[19] Крајем тог месеца је затворено купатило "Ница" поред моста, јер су радови стигли дотле.[20] Насип на савској обали је поплочан негде до маја 1939.[21] Пре почетка радова, Министарство саобраћаја је наложило Данцима да се само ушће Саве тако изведе да може послужити као теретно пристаниште, за шта је потребно затварање дунавских рукаваца "између бивше усамљене зградице царинарнице на самом ушћу Саве и Великог ратног острва на коме се данас налази купатило "Ада".[22] У једном плану из 1940. се предвиђа да Рукавац буде пристаниште, у које би се улазило "између некадашње Аде Врбак и Малог Ратног Острва.[23] Током радова је пронађено доста предмета, од мамутовог зуба до граната из Светског рата, што је поклоњено музеју града, а радови су документовани фотографијама и филмом у боји.[24][25][26][27] (→ Историја Новог Београда)

У септембру 1940. овде је подигнуто привремено насеље, прихватни логор за Немце који су из Бесарабије пресељавани у Немачку.[28]

Испод Доњег града, реморкер "Призрен" је потонуо након судара са путничким бродом "Штросмајер" 25. децембра 1921, није било жртава.[29] У близини ушћа је током Другог светског рата потонуо парни тегљач "Косово".[30] У рану јесен 1944. два немачка шлепа су поред обале Великог ратног острва наишла на британске мине и за неколико секунди потонула на дно ушћа.[30] Дана 9. септембра 1952. је на ушћу потонуо брод "Ниш", а током историје ту је потонуо већи број других бродова често у ратним сукобима.[31] У непосредној близини ушћа, српски књижевник Бранко Ћопић је 26. марта 1984. извршио самоубиство.

У Београду је до 1884. постојао и трећи водоток, Дунавац бах или Дунавски поток, који се налазио у близини садашњег Сава центра.[32]

Птице

уреди

Врбак који се налази на самом шпицу Ушћа на новобеоградској страни је одлично место за посматрање водених птица у зимском периоду и место на коме се селице одмарају пре него што прелете преко реке према Калемегдану. Током гнездилишне сезоне на бродићима се гнезди сеоска ласта, иначе ретка птица у урбаном делу Београда.[33]

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Михољско лето 2009 (?!)”. Клуб Варио 19. Архивирано из оригинала 25. 3. 2012. г. Приступљено 28. 3. 2012. 
  2. ^ Сава и Дунав: Ушће Саве у Дунав, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ „Ада на ушћу Саве у Дунав”. Политика. 2. 9. 2009. Приступљено 2. 4. 2012. 
  4. ^ „Историја Београдске тврђаве”. Београдска тврђава. 2010. Архивирано из оригинала 18. 5. 2012. г. Приступљено 25. 3. 2012. 
  5. ^ а б „Историја Новог Београда”. Градска општина Нови Београд. 2000. Архивирано из оригинала 26. 4. 2012. г. Приступљено 25. 3. 2012. 
  6. ^ „Дунав и Сава”. Град Београд. 26. 12. 2003. Приступљено 26. 3. 2012. 
  7. ^ „Историја Новог Београда”. еКапија. 23. 6. 2009. Приступљено 2. 4. 2012. 
  8. ^ "Време", 2. фебруар 1938
  9. ^ "Политика", 2. феб. 1938
  10. ^ "Политика", 23. феб. 1938 (мања исправка на чланак од 2. 2.)
  11. ^ "Политика", 20. нов. 1937.
  12. ^ "Време", 28. јул 1938
  13. ^ Време, 12. дец. 1937, стр. 7. digitalna.nb.rs
  14. ^ Време, 19. дец. 1938, стр. 5. digitalna.nb.rs
  15. ^ "Време", 28. март 1940, стр. 5. (фото) digitalna.nb.rs
  16. ^ "Време", 18. мај 1938 (фото)
  17. ^ "Време", 22. мај 1940 (мала слика плана)
  18. ^ Данци нуде да наспу и уреде Нови Београд између данашњег Београда и Земуна. "Политика", 4. март 1937
  19. ^ "Политика", 28. јул 1938
  20. ^ "Политика", 31. јул 1938, стр. 11
  21. ^ "Политика", 14. мај 1939
  22. ^ "Политика", 17. април 1938
  23. ^ "Политика", 15. мај 1940
  24. ^ "Време", 2. феб. 1940, стр. 10. digitalna.nb.rs
  25. ^ "Време", 19. мај 1940
  26. ^ "Време", 11. јул 1938
  27. ^ "Политика", 27. авг. 1938, стр. 10 (фото)
  28. ^ "Политика", 7. септ. 1940, стр. 11
  29. ^ "Политика", 26. дец. 1921
  30. ^ а б „Мутна дна наших река крију бројне тајне”. Илустрована Политика. 29. 3. 2012. Архивирано из оригинала 19. 2. 2015. г. Приступљено 2. 4. 2012. 
  31. ^ Прошлост заборављена у дубинама Дунава и Саве („Вечерње новости“, 19. фебруар 2015)
  32. ^ Ко је Београду „украо“ трећу реку („Вечерње новости“, 29. новембар 2013)
  33. ^ [1] Ušće Park--Konjska ada/vrbak/Taverna/Stara koliba, Novi Beograd

Спољашње везе

уреди
 
Ушће Саве у Дунав на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ушће_Саве_у_Дунав&oldid=28328669”