Ујгури

Људи

Ујгури (ујг. ئۇيغۇرلار, уйғурлар; кин. 维吾尔, пин. Wéiwú'ěr) су туркијски народ, који претежно живи у Кини, односно у аутономној покрајини Синкјанг, у којој чини релативну етничку већину од 45%. Ујгури су већином исламске вероисповести, а говоре ујгурским језиком, који спада у туркијску групу алтајске породице језика. Ујгура укупно има око 8.852.000, од тога у Кини 8.569.000, а у Казахстану 232.000.

Ујгури
Khotan-mercado-chicas-d01.jpg
Ујгурске девојчице
Укупна популација
9 милиона званично (20 милиона незванично)
Региони са значајном популацијом
 Кина (Синкјанг)12,8 милиона[1]
 Казахстан223.100[2][3]
 Турска19.300[4]
 Узбекистан55.220[5][6]
 Киргистан59.367 (2020)[7][8]
 Саудијска Арабија~50.000 (2013)[9]
 Јордан~30.000 (2017)
 Аустралија5.000 – 10.000[10]
 Шведска2.000 (2019)[11]
 Пакистан~1.000 фамилија (2010)[12]
 Русија3.696 (2010)[13]
 Туркменистан~3.000[14]
 Канада~1.555 (2016)[15]
 Сједињене Државе8.905 (по Пописном бироу САД 2015)[16] - 15,000 (по ETGE процени 2021)[17]
 Јапан~1.000 (2012)[18]
 Немачка~750 (2013)[19]
 Украјина197 (2001)[20]
Језици
ујгурски, кинески
Религија
сунитски ислам
Сродне етничке групе
Узбеци[21] и други туркијски народиТуркијци
Ујгури у покрајини Синкјанг Ујгур у Кини (плаво)

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Chinese Foreign Ministry Spokesperson Hua Chunying's remarks on Xinjiang-related issues”. Embassy of the People's Republic of China in Canada. Приступљено 25. 3. 2021. 
  2. ^ „Ethnic groups of Kazakhstan in 2009”. www.almaty-kazakhstan.net. Архивирано из оригинала на датум 10. 2. 2017. Приступљено 1. 2. 2009. 
  3. ^ Агентство Республики Каписью на 26,1% и составила 10098,6 тыс. человек. Увеличилась численность узбеков на 23,3%, составив 457,2 тыс. человек, уйгур - на 6%, составив 223,1 тыс. человек. Снизилась численность русских на 15,3%, составив 3797,0 тыс. человек; немцев - на 49,6%, составив 178,2 тыс. человек; украинцев – на 39,1%, составив 333,2 тыс. человек; татар – на 18,4%, составив 203,3 тыс. человек; других этносов – на 5,8%, составив 714,2 тыс. человек.
  4. ^ „Uigurer som flytt Kina berättar om nytt liv i Turkiet”. Приступљено 24. 7. 2020 — преко sverigesradio.se. 
  5. ^ „Домен cjes.ru продается”. library.cjes.ru. Архивирано из оригинала на датум 2011-07-19. Приступљено 2019-02-10. 
  6. ^ „Уйгуры Узбекистана—Письма о Ташкенте”. mytashkent.uz. Архивирано из оригинала на датум 2019-02-12. Приступљено 2019-02-10. 
  7. ^ „Total population by nationality”. National Statistical Committee of the Kyrgyz Republic. Приступљено 25. 3. 2021. 
  8. ^ Национальный статистический комитет Кыргызской Республики : Перепись населения и жилищного фонда Кыргызской Республики 2009 года в цифрах и фактах - Архив Публикаций - КНИГА II (часть I в таблицах) : 3.1. Численность постоянного населения по национальностям Архивирано 2012-03-08 на сајту Wayback Machine
  9. ^ „Nitaqat rules for Palestinians and Turkistanis eased”. arabnews.com. Saudi Labor Ministry. 2013-03-06. Архивирано из оригинала на датум 1. 1. 2016. Приступљено 3. 11. 2015. 
  10. ^ „Uighur abuse: Australia urged to impose sanctions on China”. www.sbs.com.au. Архивирано из оригинала на датум 11. 9. 2018. Приступљено 11. 9. 2018. 
  11. ^ Lintner, Bertil (31. 10. 2019). „Where the Uighurs are free to be”. Asia Times. Приступљено 24. 7. 2020. 
  12. ^ Shohret Hoshur; Shemshidin, Zubeyra (2010-04-06), „Pakistan Uyghurs in Hiding: Brothers blame raids and arrests on pressure from China”, Radio Free Asia, Архивирано из оригинала на датум 2010-05-13, Приступљено 2010-05-11 
  13. ^ „Перепись населения России 2010 года”. Архивирано из оригинала на датум 2012-02-01. Приступљено 2014-03-03. 
  14. ^ Uyghur (на језику: руски). Historyland. Архивирано из оригинала на датум 2019-02-12. Приступљено 2018-05-03. 
  15. ^ Canada, Government of Canada, Statistics (2017-02-08). „Census Profile, 2016 Census - Canada [Country] and Canada [Country]”. www12.statcan.gc.ca. Архивирано из оригинала на датум 2018-04-28. 
  16. ^ „Detailed Languages Spoken at Home and Ability to Speak English for the Population 5 Years and Over: 2009-2013”. United States Census Bureau. Приступљено 25. 3. 2021. 
  17. ^ Hawkins, Samantha (18. 3. 2021). „Uighur Rally Puts Genocide in Focus Ahead of US-China Talks”. Courthouse News. Приступљено 25. 3. 2021. 
  18. ^ Hoshur, Shohret; Vandenbrink, Rachel (24. 3. 2012). „Japan Backs Uyghur Rights”. Radio Free Asia (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 28. 7. 2018. Приступљено 28. 7. 2018. 
  19. ^ Shichor, Yitzhak (јул 2013). „Nuisance Value: Uyghur activism in Germany and Beijing–Berlin relations”. Journal of Contemporary China. 22 (82): 612—629. S2CID 145666712. doi:10.1080/10670564.2013.766383. 
  20. ^ State statistics committee of Ukraine - National composition of population, 2001 census Архивирано 2014-10-08 на сајту Wayback Machine (Ukrainian)
  21. ^ Touraj Atabaki, Sanjyot Mehendale (2004). Central Asia and the Caucasus: Transnationalism and Diaspora. стр. 31. »The Uighurs, too, are Turkic Muslims, linguistically and culturally more closely related to the Uzbeks than the Kazakhs.« 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди