Уједињење Немачке 1990.

Поновно уједињење Немачке (нем. Deutsche Wiedervereinigung) био је процес 1990. године у којем је Немачка Демократска Република (НДР) постала део Савезне Републике Немачке (СРН) како би се формирала поновно уједињена Немачка.

Уједињење Немачке; спајање Западне и Источне Немачке и Западног Берлина.

Крај процеса уједињења званично се назива Немачко јединство (нем. Deutsche Einheit), које се сваке године обележава 3. октобра као Дан немачког јединства (нем. Tag der deutschen Einheit).[1] Берлин је поново уједињен у један град и поново је постао главни град уједињене Немачке.

Влада Источне Немачке почела је да посустаје у мају 1989. године, када је уклањање мађарске граничне ограде са Аустријом отворило рупу у Гвозденој завеси. Граница је и даље била пажљиво чувана, али Паневропски пикник и неодлучна реакција владара Источног блока покренули су неповратан мирни покрет.[2][3]

Мирна револуција, серија протеста Источних Немаца, довела је до првих слободних избора НДР 18. марта 1990. године и до преговора између НДР и СРН који су кулминирали Уговором о уједињењу.[1]

Остали преговори између НДР и СРН и четири окупаторске силе произвели су такозвани „Уговор два плус четири“ (Уговор о коначном поравнању с поштовањем према Немачкој) којим се у потпуности даје суверенитет уједињеној немачкој држави, за чија су два дела претходно била везана бројна ограничења која проистичу из њиховог статуса окупираних региона након Другог светског рата.

Потсдамски споразум из 1945. прецизирао је да пуни мировни Уговор којим је закључен Други светски рат укључујући тачно разграничење послератних граница Немачке треба да „прихвати Влада Немачке када се успостави влада која одговара тој сврси“.

Савезна Република је увек тврдила да се не може рећи да је таква влада успостављена све док Источна и Западна Немачка нису уједињене у слободној демократској држави али 1990. године настављено је да се одржава низ мишљења о томе да ли би се могло рећи да уједињене Западна Немачка, Источна Немачка и Берлин представљају „Немачку у целини“ у ту сврху.

Кључно питање било је да ли би Немачка која је и даље остала ограничена на истоку линијом ОдраНиса (међународна граница са Пољском) могла да делује као „уједињена Немачка“ у потписивању мировног Уговора без квалификација.

Према "Уговору два плус четири" и Савезна Република и Демократска Република обавезале су се и својим јединственим наставком на принцип да њихове заједничке границе пре 1990. године чине целу територију на коју може да полаже влада Немачке, а самим тим и да није било даље земље изван оних граница које су биле делови Немачке у целини.

Уједињена Немачка након 1990. године није држава наследница, већ увећани наставак бивше Западне Немачке. Проширена Савезна Република Немачка задржала је западнонемачка места у међународним организацијама, укључујући Европску економску заједницу (касније Европску унију), НАТО и Уједињене нације. Чланства у Варшавском пакту и другим међународним организацијама којима је припадала Источна Немачка једноставно су престала да постоје јер је Источна Немачка престала да постоји.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б „EinigVtr - Vertrag zwischen der Bundesrepublik Deutschland und der Deutschen Demokratischen Republik über die Herstellung der Einheit Deutschlands”. www.gesetze-im-internet.de. Приступљено 2021-05-12. 
  2. ^ Miklós Németh in Interview with Peter Bognar, Grenzöffnung 1989: „Es gab keinen Protest aus Moskau“ (German - Border opening in 1989: There was no protest from Moscow), in: Die Presse 18 August 2014.
  3. ^ Thomas Roser: DDR-Massenflucht: Ein Picknick hebt die Welt aus den Angeln (German - Mass exodus of the GDR: A picnic clears the world) in: Die Presse 16 August 2018.

ЛитератураУреди

  • Maier, Charles S., Dissolution: The Crisis of Communism and the End of East Germany (Princeton University Press, 1997).
  • Zelikow, Philip and Condoleezza Rice, Germany Unified and Europe Transformed: A Study in Statecraft (Harvard University Press, 1995 & 1997).
  • Jarausch, Konrad H., and Volker Gransow, eds. Uniting Germany: Documents and Debates, 1944–1993 (1994), primary sources in English translation
  • Hunt, Jennifer. 2006. "The Economics of German Reunification."
  • Blumenau, Bernhard, 'German Foreign Policy and the ‘German Problem’ During and After the Cold War: Changes and Continuities'. in: B Blumenau, J Hanhimäki & B Zanchetta (eds), New Perspectives on the End of the Cold War: Unexpected Transformations? Ch. 5. London: Routledge, 2018. ISBN 9781138731349.
  • Engel, Jeffrey A. When the World Seemed New: George H. W. Bush and the End of the Cold War (2018) pp. 273–291.
  • Meacham, Jon. Destiny and Power: The American Odyssey of George Herbert Walker Bush (2015), pp. 397–408.
  • Schemper, Lukas. "Diasporas and American debates on German unification." Journal of Transatlantic Studies 15.1 (2017): 41-60 online.
  • Spohr, Kristina. "German Unification: Between Official History, Academic Scholarship, and Political Memoirs" Historical Journal 43#3 (2000), pp. 869–888, at p. 876. online.

Спољашње везеУреди