ФК Раднички Ниш

српски фудбалски клуб

ФК Раднички је фудбалски клуб из Ниша. Тренутно се такмичи у Суперлиги Србије, пошто се у сезони 2011/12. као првак Прве лиге Србије пласирао у виши ранг.

ФК Раднички Ниш
грб ФК Раднички Ниш
Пуно имеФудбалски клуб Раднички Ниш
НадимакРеал са Нишаве Мераклије
Основан24. април 1923. год.; пре 100 година (1923-04-24)
СтадионСтадион Чаир, Ниш
Капацитет18.151[1]
ПредседникСрбија Ивица Тончев
ТренерСрбија Никола Трајковић
ЛигаСуперлига Србије
2022/23.Суперлига Србије, 15.
Веб-сајтfkradnickinis.rs
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

Навијачи клуба, познати су као Мераклије, а постоје од септембра 1989. године.

Раднички Ниш основан је 1923. године што значи да је 2023. године прославио 100 година постојања што га чини једним од најстаријих професионалних клубова у Србији.

Председник клуба је Ивица Тончев а спортски директор Братислав Ристић.[2]

Историја уреди

Настанак уреди

Први Спортски клуб у Нишу је био „Синђелић", а након њега настао је читав низ екипа, међу којима: „Нишевац“, „Обилић“, „Југ Богдан“, „Пролетер“, (екипа нишке организације КПЈ која није била регистрована) „Полет“, „ТАШК“, (војни тим тешке артиљерије са тереном и седиштем у нишкој Тврђави) као и друге мање екипе.

Прво радничко спортско друштво формирано је на иницијативу Милоша Марковића, тада члана КПЈ. Клуб се још 1921. године почео називати „Пролетер“ и то је претеча касније насталог „Радничког“. У то време Ниш није имао свој подсавез, већ су нишки тимови припадали Београдском лоптачком подсавезу. Кад су правила била готова и скупштина одржана клуб је требало да буде основан. Група чланова „Пролетер“ отпутовала је у Београд да заврши овај посао. У групи се налазио и један од познатих играча „Радничког“ Миле Стаменковић.

Власт је оптужила нишку екипу „Пролетер“ да је „прокомунистичка“ и да као таква не може да развија своју спортску активност. Те оптужбе стигле су и у Београдски лоптачки подсавез па се група из екипе нишког „Пролетера“ вратила необављеног посла са следећим образложењем: Београдски подсавез не жели и неће да верификује тим „Пролетер“ под овим именом, позивајући се на Закон о заштити државе и друга акта којима је овај назив био забрањен.

Милош Марковић није посустао. По сећању савременика он је био доста гневан на овај поступак подсавеза, али се брзо дао на посао да је сва правила клуба изменио на тај начин што је назив „Пролетер“ свуда заменио са „Раднички“. Тако је формирана фудбалска екипа која са малим прекидима развија своју богату спортску традицију скоро пола века, са мањим или већим прекидима.

Како је клуб основан 24. априла 1923. године, ова се година узима као година настанка спорт клуба Радничког из Ниша.[3]

Раднички уреди

 
Први грб Радничког из 1923. године

Екипа Радничког у свом почетку тренирала је у малом дворишту Радничког дома, а нешто касније на старом вашаришту, односно на простору где се данас налази стовариште предузећа „Огрев“ у близини Машинске индустрије Ниш. У почетку екипа није имала тренера већ је капитен тима био задужен и за тренирање својих играча. За време тренинга обавезно је присуствовао и један члан управе клуба.

У почетку Раднички није имао довољно искуства и технике у игри, па су га раније формирани клубови, као Синђелић или Победа, побеђивали и са више голова разлике. Све је то било кратког века: убрзо је Раднички постао равноправан противник свим клубовима и почео да бележи победе. „У недељу је Раднички сигурно и заслужено потукао свог противника. Победа је у првом делу игре играла очајно слабо и да је противник био присебнији и одлучнији пред голом резултат би био катастрофалнији … Победа је морала да капитулира пред одлучном одбраном Радничког... спортски лист 16. октобра 1927. године.

Тим Радничког наступао је у зеленим дресовима а на левој страни, у белом пољу, налазила се црвена звезда петокрака као симбол припадности радничком покрету.

Посредник клуба је у почетку био Милош Марковић а по његовом одласку Драгиша Никетић, оба истакнута радничка борца. Између осталих, чланова управе били су и Младен Ђорђевић Маџа и Раша Анђелковић, економ. У екипи Радничког играли су као активни играчи познати револуционари Јосип Колумбо и Станко Пауновић Вељко.

У првенству моравске жупе, а после јесење сезоне за 1927/28. годину. Раднички је освојио прво место. Било је то почасно звање и спортска слава играча Радничког који су ово место заузели после победе над многим тимовима из Ниша, Лесковца и Прокупља. Тим поводом писао је један лист: „Као што се из табеле види јесењи првак Моравске жупе је спорт клуб Раднички из Ниша. Овај млади и напредни клуб заслужно је заузео прво место. Из табеле се види да је изгубио само једну утакмицу и то незаслужено. Остале је решио у своју корист, осим што је са СК Синђелићем играо нерешено.

У данима завођења шестојануарске диктатуре и налета буржоазије на све манифестације радничког покрета Раднички је преименован фебруара 1929. године у СК Грађански. Под тим именом остварио је највеће успехе пре Другог светског рата. Већ 1933. тада већ зелени (Грађански је променио боје из црвене у зелене 1932. године) су се пласирали у финални део квалификација за улазак у Државно првенство (највиши ранг) међутим поражени су од Спарте из Земуна. У сезони 1935/1936. Грађански остварује највећи успех и пласман у завршницу Првенства Краљевине Југославије које се играло по двоструком куп систему. У првом колу Грађански је поражен од имењака из Скопља. У првој утакмици је победио 2:1, док је у реваншу у Скопљу поражен са 4:0. И у наредним годинама Грађански спада у најбоље тимове Ниша и Моравске бановине. Клуб се такмичи и за време Другог светског рата у конкуренцији са другим Нишким клубовима: Победом, Синђелићем, Хајдуком, Железничаром, Царом Константином итд. Завршетком рата крајем 1944. године активност Грађанског и свих предратних клубова замире.

Након Другог светског рата уреди

Почетком 1945. године секретар Грађанску сву архиву и клупске ствари предаје групи људи који обнављају поново Раднички и то под именом Раднички 23-45. Наиме због учешћа у такмичењима за време рата, и због уплива струје која је била наклоњенија власти у Краљевини Југославији Грађански није могао опстати. Одлучено је да се клуб према новим начелима реорганизује у ФД Раднички. Прве године су биле теже, чак је дошло и до краткотрајне фузије са друга два друштва из Ниша: Железничаром и Јединством у 14. октобар крајем 1946. године. Међутим већ маја 1947. Раднички се поново обнавља. Након тога Раднички је у сталном успону. Сезону 1961/62. завршио је на другом месту Друге савезне лиге Запад, чим је обезбедио квалификације за улазак у Прву савезну лигу. У баражу се састао са претпоследњим тимом из Прве лиге, скопским Вардаром, први меч у Нишу је завршен нерешено 1:1, а у реваншу након регуларног дела и продужетака није било голова, па је Раднички бољим извођењем пенала (5:4) по први пут у клупској историји изборио пласман у Прву савезну лигу.[4] Већ у првој сезони у Првој лиги, Раднички је заузео одлично шесто место, а након тога је постао стандардан прволигаш. Раднички је првих 11 сезона у прволигашком друштву завршавао већином у средини табеле, а први проблеми око опстанка у Првој лиги су дошли у сезони 1973/74., када је Раднички завршио само два места изнад зоне испадања.

Клуб 1975. године постаје победник Балканског купа, победивши у финалном двомечу турски Ескишехирспор са 1:0 и 2:1, чиме је освојио свој први трофеј од међународног значаја. Раднички је 70-их у лиги наставио да игра променљиво, тако да је у сезонама 1975/76. и 1977/78. био на ивици испадања у нижи ранг.

 
Улазнице за куп УЕФА 1982. г.

Јуна 1980. као трећепласирана екипа у сезони 1979/80. националног првенства стиче право учешћа у УЕФА купу, у коме ће веома успешно наступати још две сезоне одигравши широм Европе 13 утакмице са реномираним клубовима попут Хамбургера, Наполија, Данди јунајтеда, Грасхоперса, Фајенорда, Аз Алкмара и других. У првом учешћу клуб је стигао до осмине финала, а 1982. године, у другој сезони учешћа у европским такмичењима, је остварио свој највећи успех стигавши до полуфинала УЕФА купа. У полуфиналном двомечу бољи је био немачки Хамбургер, након победе од 2:1 у Нишу, Раднички је убедљиво са 5:1 поражен на гостујућем терену. Раднички у сезони 1982/83. заузима четврто место и тако по трећи пут обезбеђује учешће у УЕФА купу за наступајућу сезону 1983/84., када као и првог пута, стиже до осмине финала.

Крај овог најуспешнијег периода у клупској историји долази у сезони 1984/85., када клуб као последњепласирани испада у нижи ранг, мада за кратко, пошто се већ након једне сезоне враћа у Прву лигу. Раднички се задржао у Првој лиги Југославије тих шест сезона, све до распада СФРЈ. У међувремену је 1989. играо финале Балканског купа, где је поражен од ОФИ Крит са 3:1.

У периоду после Другог светског рата истакли су се фудбалери близанци Петар и Павле Мичић, који су за овај клуб одиграли рекордних 654, односно 582 меча.[5]

Новија историја уреди

Након расформирања Прве лиге СФРЈ, Раднички такмичење наставља у Првој лиги СРЈ од сезоне 1992/93. Већ у сезони 1995/96. испада из Прве А у Прву Б лигу СРЈ. Због проширења лиге, иако је сезону завршио као петопласирани у Првој Б лиги, Раднички се у елитни ранг враћа у сезони 1998/99. Ту се задржао само три сезоне и већ 2001. испао у нижи ранг, наредне сезоне осваја прво место у Другој лиги Исток и брзо се враћа у Прву лигу, где у првој сезони 2002/03. завршава на последњем месту и поново испада. Након тога клуб се следећих пет сезона такмичио у другом рангу такмичења, а у сезони 2008/09. је стигао и до Српске лиге Исток, где је постао првак и брзо се вратио у виши ранг.

У сезони 2009/10. Прве лиге Србије заузео је 15. место са 39 бода, добивши 9 од укупно 34 одиграних утакмица, тако да је испао из Прве лиге Србије у Српску лигу Исток за сезону 2010/11. Већ у првој сезони у Српској лиги Исток клуб осваја 1. место и након једне сезоне у нижем рангу враћа се у Прву лигу. Раднички је повратничку сезону 2011/12. у Првој лиги Србије завршио на првом месту, чиме се пласирао у Суперлигу Србије, и тако се Раднички вратио у елитни ранг по први пут након сезоне 2002/03. Након повратка у највиши ранг такмичења Раднички бележи солидне резултате. Последњих неколико година клуб је променио неколико председника међу којима је био и бивши градоначелник Ниша Дарко Булатовић. Током сезоне 2016/17 дошло је до промене на челу клуба. Уместо Радана Илића, 8. децембра 2016. на чело клуба је поново дошао Ивица Тончев, политичар и бизнисмен са југа Србије. Тончев је најавио финансијску консолидацију клуба и пласман међу три водећа клуба у земљи под његовим руководством.[6]. У сезони 2017/18., Раднички је освојио треће место, а у сезони 2018/19. друго место, са 6 поена више од трећепласираног Партизана.

 
Карта са утакмице Раднички Ниш-Гзира 2018/19 ( квалификације за УЕФА Лигу Европе)

У својој дугој историји Раднички је дао неколико десетина репрезентативаца у свим републичким и савезним селекцијама. Печат Радничком је дао и велики број фудбалера који су одиграли преко 200 утакмица, проводећи и више од 10 година у клубу. Клуб 2022. поново обезбеђује пласман у Европу на челу са управом предвођеном Ивица Тончев. Освојено је четврто место а клуб пред собом има и велики изазов прилагођавања стадиона европским стандардима како би "Чаир" дочекао госте из Европе.[7]

Стадион уреди

 
Стадион Чаир

Стадион Чаир је изграђен и пуштен у рад 1963. године, а управљање овим објектом од 1969. је преузео ФК Раднички Ниш. Од 1995. због дотрајалости и опасности од урушавања била је забрањена употреба источне и северне трибине, а 2008. је и део јужне трибине изгубио употребну дозволу. Године 2006. је постављено 3.000 столица на западној трибини.

У марту 2011. године је почела реконструкција стадиона Чаир, када су прво срушене источна, јужна и северна трибина, а 5. августа 2011. је почела изградња три потпуно нове трибине,[8] Влада Републике Србије и град Ниш су за ову реконструкцију одвојили скоро милијарду динара, кроз кредитни аранжман преко фонда за развој.[9] Након реконструкције капацитет стадиона је 18.151 седећих места. Капацитет по трибинама је следећи: исток 6. 966 седећих места,запад 2. 148 седећих места,југ 4. 636 седећих места,север 4. 401 седећих места. [10] Стадион је део Спортског комплекса Чаир.

Прву утакмицу на реновираном Чаиру, мада са још незавршеном источном трибином, Раднички је одиграо 15. септембра 2012. против Смедерева у Суперлиги Србије, а победио је са 1:0 голом Душана Коларевића.[11]

Успеси уреди

Такмичење Број Година
Национална такмичења - 0
Национално првенство - 0
Првенство СФР Југославије
Првак 0 /
Други 0 /
Трећи 2 1979/80, 1980/81.
Првенство СР Југославије
Првак 0 /
Други 0 /
Трећи 0 /
Првенство Србије и Црне Горе
Првак 0 /
Други 0 /
Трећи 0 /
Првенство Србије
Првак 0 /
Други 1 2018/19.
Трећи 1 2017/18.
Национални куп - 0
Куп СФР Југославије
Победник 0 /
Финалиста 0 /
Куп СР Југославије
Победник 0 /
Финалиста 0 /
Куп Србије
Победник 0 /
Финалиста 0 /
Континентална такмичења - 1
Лига Европе (Куп УЕФА)
Победник 0 /
Финалиста 0 /
Полуфинале 1 1981/82.
Четвртфинале 0 /
Осмина финала 2 1980/81, 1983/84
  Балкански куп
Победник 1 1974/75.
Финалиста 1 1988/89.

Новији резултати уреди

Сезона Ранг Лига Позиција ИГ Д Н П ГД ГП ГР Бод Куп
2006/07. 2 Прва лига Србије 11. 38 14 13 11 45 35 +10 55 Осмина финала
2007/08. 2 Прва лига Србије 14.   34 11 10 13 29 31 -2 43 Осмина финала
2008/09. 3 Српска лига Исток 1.   28 21 6 1 59 16 +46 69 Шеснаестина финала
2009/10. 2 Прва лига Србије 15.   34 9 14 11 33 35 -2 41 Није се квалификовао
2010/11. 3 Српска лига Исток 1.   30 19 6 5 55 21 +34 63 Претколо
2011/12. 2 Прва лига Србије 1.   34 20 7 7 52 28 +24 67 Шеснаестина финала
2012/13. 1 Суперлига Србије 12. 30 9 7 14 30 44 -14 34 Шеснаестина финала
2013/14. 1 Суперлига Србије 6. 30 10 13 7 28 22 +6 43 Осмина финала
2014/15. 1 Суперлига Србије 9. 30 9 10 11 25 31 -6 37 Четвртфинале
2015/16. 1 Суперлига Србије 5. 37 16 9 12 40 35 +5 35 (57) Четвртфинале
2016/17. 1 Суперлига Србије 5. 37 15 9 13 47 46 +1 32 (54) Шеснаестина финала
2017/18. 1 Суперлига Србије 3. 37 18 8 11 63 51 +12 37 (62) Шеснаестина финала
2018/19. 1 Суперлига Србије 2. 37 25 10 2 71 30 +41 48 (85) Полуфинале
2019/20. 1 Суперлига Србије 5. 30 16 4 10 51 37 +14 52 Четвртфинале
2020/21. 1 Суперлига Србије 13. 38 13 10 15 37 39 -2 49 Осмина финала
2021/22. 1 Суперлига Србије 4. 37 12 15 10 40 39 +1 51 Осмина финала
2022/23. 1 Суперлига Србије 13. 37 9 8 20 37 61 -24 35 Четвртфинале
2023/24. 1 Суперлига Србије Осмина финала

ФК Раднички Ниш у европским такмичењима уреди

Збирни европски резултати уреди

Стање на дан 18. јул 2019.

Такмичење Ут. Поб. Нер. Пор. ГД ГП
Куп шампиона 0 0 0 0 0 0
Куп победника купова 0 0 0 0 0 0
Куп УЕФА / Лига Европе 28 13 5 10 43 39
I Укупно УЕФА такмичења 28 13 5 10 43 39
Интертото куп 12 4 2 6 24 25
Митропа куп 2 1 0 1 2 4
Балкански куп 13 6 3 4 17 13
Куп сајамских градова 0 0 0 0 0 0
II Укупно остала такмичења 27 11 5 11 43 42
Укупно I + II 55 24 10 21 86 81

Тренутни састав уреди

Од 24. марта 2023.[12]

Бр. Позиција Играч
1   Г Драган Росић
2   О Исмаел Маига
3   О Базил Јамкам
5   О Тјери Етонгу
7   С Петар Мићин
8   О Никола Андрић
9   Н Миљан Шкрбић
15   С Александар Пејовић
16   С Марко Ђуришић
20   О Филип Фреи
21   С Стефан Димић
22   С Огњен Ајдар
23   С Немања Белаковић
24   О Андреја Стојановић
Бр. Позиција Играч
25   О Стефан Марјановић
27   С Саша Јовановић
28   О Немања Јовичић
29   О Матија Петровић
30   С Стефан Цветковић
31   О Борис Варга
33   С Саша Марјановић
44   О Милан Савић
55   Г Димитрије Стевановић
69   С Александар Месаровић
76   О Мака Гаку
88   Н Сава Петров
91   Г Урош Китановић
99   С Лазар Павловић

Повучени бројеви уреди

10 – Иван Крстић Бели (посмртно) Након смрти Ивана Крстића Белог, изазване ударом грома на тренингу Радничког, 29. маја 2000. године, из употребе је повучен дрес са бројем 10. Остављена је могућност да његов син у будућности понесе тај број у сениорском погону клуба.[13][14][15] Иван Крстић млађи прикључен је првом тиму Радничког лета 2019. године, али је касније прешао у Цар Константин.[16][17][18]

Познати играчи уреди

Тренери уреди

Списак тренера првог тима Радничког:[19][20]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „ФК Раднички Ниш”. srbijafudbal.com. Приступљено 17. 4. 2018. 
  2. ^ https://www.juznevesti.com. „Novi sportski direktor Radničkog najavljuje novog trenera i promene u klubu”. Južne vesti (на језику: српски). Приступљено 2023-12-27. 
  3. ^ Историја клуба Архивирано 2012-07-29 на сајту Archive.today, www.fcradnicki-nis.com
  4. ^ Раднички: 50 година од уласка у Прву савезну лигу Архивирано на сајту Wayback Machine (5. јул 2012), www.srpskifudbal.rs, 1. 6. 2012.
  5. ^ Саднице и улица за 90. рођендан ФК Раднички („Вечерње новости“, 8. новембар 2013)
  6. ^ Ивица Тончев нови председник нишког Радничког http://www.rts.rs/page/sport/ci/story/31/fudbal/2555229/ivica-toncev-novi-predsednik-niskog-radnickog.html
  7. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Radnički iz Niša: Veliko slavlje i mnogo problema | DW | 28.05.2022”. DW.COM (на језику: српски). Приступљено 2022-06-01. 
  8. ^ „Друга фаза реконструкције стадион Чаир, www.juznevesti.com”. Juznevesti.com. Приступљено 30. 12. 2011. 
  9. ^ „Реконструкција стадиона Чаир”. Ni.rs. Архивирано из оригинала 08. 05. 2012. г. Приступљено 29. 5. 2012. 
  10. ^ „Градски стадион ЧАИР”. Sccair.wsc.rs. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 30. 12. 2011. 
  11. ^ „Спортске - Премијера на „Чаиру“ зачињена евроголом! (српски)”. sportske.net. Архивирано из оригинала 18. 09. 2012. г. Приступљено 15. 9. 2012. 
  12. ^ „ФК Раднички Ниш”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 15. 2. 2020. 
  13. ^ Stojanović, Ljubica (29. 5. 2015). „15 godina od smrti Ivana Krstića Belog”. Јужне вести. Приступљено 16. 6. 2019. 
  14. ^ Radoja, N. (18. 3. 2013). „Sećanje na Belog”. utakmica.rs. Архивирано из оригинала 15. 07. 2015. г. Приступљено 16. 6. 2019. 
  15. ^ „Naslednik Piksija stradao od groma | Ostavio bebu od 29 dana koja danas nosi njegovo ime, dres i talenat, a svakog 29. maja Nišlije rade ovo!”. JDM. sportal.blic.rs. 29. 5. 2020. Приступљено 7. 5. 2023. 
  16. ^ „Син Ивана Крстића прикључен првом тиму”. ФК Раднички Ниш, званична презентација. 15. 6. 2019. Архивирано из оригинала 16. 06. 2019. г. Приступљено 16. 6. 2019. 
  17. ^ Vodeničarski, Maja (15. 6. 2019). „Bravo! Ivan Krstić tatinim stopama: Od ponedeljka u prvom timu Radničkog”. Нишке вести. Приступљено 16. 6. 2019. 
  18. ^ „Крстић, Иван”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 13. 8. 2020. г. Приступљено 31. 5. 2020. 
  19. ^ Тренери Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2012) на званичном сајту ФК Раднички Ниш, 26. 6. 2012.
  20. ^ ФК Раднички Ниш - тренери Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2011) на transfermarkt.co.uk
  21. ^ ФК Раднички Ниш - тренери на worldfootball.net

Литература уреди

  • Ђорђе Стаменковић: Кључ старе Србије, 1997.

Спољашње везе уреди