1945. године формиран је фудбалски клуб „Раднички“ који је током година које су уследиле постао заштитни знак града. Од 1969. године клуб се са краћим прекидима такмичи у другој савезној лиги и на „вечитој листи“ се налази међу првих двадесет клубова у земљи. Један од најзаслужнијих људи за овакав успон Радничког сигурно је Драган Николић. Изузетан спортски радник и велики заљубљеник у фудбал био је на челу „белих“ у тренуцима највећих успеха. Руководство клуба га је у знак захвалности прогласило за доживотног почасног председника, а такође и стадион Радничког носи његово име.
У три наврата 1975/76., 1976/77. и 1995/96. Раднички је био на домак пласмана у Прву савезну лигу. У тим сезонама Раднички је освајао треће место у првенству, а у елиту су испред њега одлазили Вардар Скопље, Приштина и Напредак Крушевац. У најмасовнијем такмичењу, Купу Југославије, 1975/76. стигли су до четвртфинала где су поражени од Динама из Загреба. Пре тога у осмини финала „бели“ су победили велику Црвену звезду резултатом 4:2. У сезони 2004/05. Раднички је стигао до четвртфинала Купа Србије и Црне Горе, када је у Пироту поражен од београдског Рада са 1:0.
Стадион „Драган Николић“, познат и као Стадион крај Нишаве, је стадион са више намена у Пироту, Србија. Тренутно се користи највише за фудбалске мечеве и он је домаћи терен Радничког. Стадион је изграђен 1961. године, а има капацитет од 6.816 седећих места.
Гвозден Игњaтовић
