ФК Српски бели орлови

канадски ФК из Торонта (1968)

Фудбалски клуб Српски бели орлови (енгл. Serbian White Eagles Football Club) је канадски фудбалски клуб из Торонта. Тим је део Канадске фудбалске лиге.[1]

ФК Српски бели орлови
Grb Srpskih belih orlova.png
Пуно имеФудбалски клуб Српски бели орлови
НадимакСрпски синови,
Србија
Основан1968. год.; пре 54 године (1968) као Хамилтон Србија
СтадионСтадион Сентенијал парк,
Етобико, Торонто
Капацитет2.200
ПредседникДраган Бакоч
ТренерУрош Стаматовић
ЛигаКанадска фудбалска лига
2022.Регуларни део: први
Плејоф: полуфинале
Домаћа опрема
Гостујућа опрема
Трећа опрема

Домаћа гарнитура тима је потпуно бела што симболизује белог двоглавог орла, док су гостујуће боје црвено-плаво-беле што симболизује тробојку на српској застави. Бела боја је такође изабрана јер симболизује чистоћу и невиност. Клуб такође има тимове у резервној дивизији Канадске фудбалске лиге и Фудбалској лиги Онтарија.

Клуб је основан 1968. године у Хамилтону под именом „Хамилтон Србија” и придружио се професионалним редовима 1970. године тако што је постао члан Националне фудбалске лиге, да би се на крају преселио у Торонто и постао ФК Српски бели орлови. Бели орлови су први пут доживели успех 1974. и постали су први канадски фудбалски клуб који се такмичио у Купу шампиона КОНКАКАФ-а. Године 1981. повукли су се из НСЛ-а и тиме постали аматерски клуб.[2] После 25 година паузе у професионалном фудбалу, вратили су се 2006. да се такмиче у Канадској фудбалској лиги (наследници лиге НСЛ).[3][4]

Њихов повратак је био успешан јер су доминирали лигом и по учинку и по посети. У прве четири сезоне постали су други клуб у историји лиге који је стигао до финала шампионата у четири узастопне сезоне. Током те четири сезоне произвели су три титуле у дивизији и један шампионат. Што се тиче посећености лиге, имали су у просеку највећи број гледалаца, што је оживело њихов дерби меч против ривала Торонто кроација.

Убрзо након тога, учинак тима је опао, али су и даље задржали свој моћни статус јер су наставили да се узастопно квалификују за плеј-оф. Бели орлови су 2015. побољшали свој учинак освојивши титулу у регуларној сезони, а шампионску титулу 2016. године.

Домаће утакмице играју на стадиону Сентенијал парк у Етобику.

ИсторијаУреди

Почеци (1968–1980)Уреди

У сезони 1973, клуб (лево) је имао и екипу за мали фудбал (десно) за коју је наступао Драгослав Шекуларац.

Српски бели орлови основани су 1968. (иако се раније веровало да је то било 1970. године) у Хамилтону као ФК Хамилтон Србија и једно време су играли под тим именом. У овим почецима клуб је био полупрофесионалан и такмичио се у Националној фудбалској лиги, све до 1980. године.

Пре почетка сезоне 1973. године, клуб је увезао девет играча из Југославије.[5] Трагедија је задесила клуб 10. јуна 1973. године када је 25-годишњи нападач Александар Живаљевић погинуо у саобраћајној несрећи на путу краљице Елизабете у Торонту.[5] Возач аутомобила, 24-годишњи Нико Шкрвић, такође је погинуо када је изгубио контролу над аутомобилом.[5] У удесу су повређени фудбалери Орлова Верко Митровић и Љуба Димић. 30-годишњи Митровић је задобио згњечење грудног коша и парализован је од појаса надоле, док је 26-годишњи Димић задобио прелом лобање и повреду бубрега.[5]

ФК Српски бели орлови се квалификовао за Куп шампиона КОНКАКАФ-а 1975. где је изгубио од мексичког клуба Монтереј у првом колу након туче на терену[6] због чега је клуб суспендован.[7]

Препород и успех (2006)Уреди

 
У сезони 2006, клуб је у просеку имао највећи број навијача у лиги а стигли су и до финала шампионата.

Они су остали аматерски клуб до фебруара 2006, када су се придружили Канадској фудбалској лиги, поставши један од најуспешнијих клубова у историји лиге.[8] Уочи почетка сезоне Канадске фудбалске лиге 2006. године, најављено је да ће легендарни Драгослав Шекуларац постати шеф стручног штаба, а да ће први помоћник бити Стеван Мојсиловић.[9][10] Доведена су и друга велика имена да помогну у поновној изградњи тима. Међу њима су (између осталих): клупска легенда Милован Бакић као председник клуба, директор кадрова био је још једна легенда клуба Момчило Стојановић, генерални директор Кен Станојевић који је (заједно са Гојком Паићем) био генерални директор током клупског врхунца 1970-их, док је спортски директор био Ненад Стојков.[11] Ово је био други Шекуларчев наступ са Белим орловима јер је играо а и тренирао клуб у прошлости. Са искусним интернационалцима који су доведени из Србије и остатка Европе, тим је био спреман.[12]

Ростер који је саставио Шекуларац чинили су играчи са европским искуством и ветерани лиге. Доведени играчи су Саша Вицикнез, Душан Белић, Синиша Нинковић, Драган Радовић, Ники Будалић, Божо Милић, Урош Предић, Ненад Стојчић, Мирко Медић, Габријел Поп, Алекс Бралетић и Марк Јанковић. Шекуларчев боравак, иако краткотрајан, није прошао без успеха. Клуб је био хит у својој првој сезони, завршио је на првом месту у Међународној конференцији са 55 бодова и први у укупном поретку (упоредивши обе конференције). У регуларној сезони, Шекуларац је довео клуб до 17 победа, 1 пораза и 4 нерешене утакмице уз невероватну гол разлику од 66:13.[13] Тим је завршио са најбољим резултатом у офанзиви и дефанзиви. Формирано је упечатљиво нападачко партнерство састављено од Попа и Вицикнеза, а Поп је завршио као најбољи стрелац лиге, а пратио га је Вицикнез као другопласирани.[14] Поп је освојио златну копачку, док је Вицикнез проглашен за МВП-а лиге.[15]

Орлови су се пласирали у нокаут фазу, лако победивши ФК Торонто супра португиз у четвртфиналу са резултатом 3–0 и такође лако победивши Виндзор бордер старс у полуфиналу са 6–1.[16][17][18][19] Њихову бајковиту сезону окончао је ФК Италија шутерс у финалу лиге, направивши чудо победом над Белим орловима резултатом од 1–0.[20][13][21] Иако нису освојили титулу, били су прихваћени од стране српске заједнице у Канади и у просеку су имали највећу посећеност било ког тима у лиги.[13]

Сила у лиги и плеј-офу (2007–2008)Уреди

Пролаз у финале 2007. године (лево) и стартна постава у финалу 2008. године (десно).

Неке измене су направљене пре сезоне 2007. тако што је голман Душан Белић унапређен у играча-тренера, док је Драган Бакоч (потпредседник клуба 2006. године) постао председник. Књижевник Првослав Вујчић писао је за веб-страницу клуба (2006. и 2007. године).[22] Настављајући српску традицију, клуб је изабрао да има крсну славу, определивши се за 8. новембар и светог Димитрија Солунског за свог свеца заштитника.[23] Белић је био играч-тренер неколико месеци док није преузео позицију скаута у Словенији. Белића су заменили ветеран лиге Артур Заславски и бивши канадски репрезентативац до 17 година Џорџ Радан. Радан је изашао из једанаестогодишње пензије да би помогао Орловима у проблемима са голманима. Заславски и Радан су ротирали минуте, али је Радан добио предност када се ближио плеј-оф. Тадашњи помоћни тренер Синиша Нинковић (још један играч из 2006. године) преузео је место шефа стручног штаба, али га је пре плеј-офа заменио тренер Торонто фалконса Бранко Павловић. Запажена појачања су Урош Стаматовић, Осни Нето, Рикардо Мунгија, Зоран Кокот и Милан Којић који су се показали као кључни додаци.[24][25]

Током целе сезоне Орлови су освојили своју другу узастопну титулу у лиги и још једном остварили највећу посећеност у лиги.[26] Тим је имао петорицу својих играча, укључујући и тренера Нинковића, изабраних за Ол-стар утакмицу.[27] У првом колу плеј-офа сусрели су се са Виндзор бордер старсима, где су прошли у следећу рунду захваљујући головима Будалића и Кокота у победи од 2–1.[28][29] Њихови противници у следећем колу били су Троа Ривјер атак, где су Кокот и Драгорад Милићевић дали допринос головима у победи од 2–1.[30][31] Победа је означила њихов други узастопни финални наступ на шампионату, где су се суочили са својим ривалима Торонто кроација.[32] Због жестоког ривалства и без адекватног стадиона који би раздвојио навијаче, лига је била принуђена да промени формат на двомеч, а не на стандардни нокаут.[33][34][35][36] У финалу од две утакмице, Бели орлови су поражени од Торонто кроације укупним резултатом 4-1.[37][38]

Пре сезоне 2008. године, клуб је наставио традицију довођења искусних тренера из Србије пошто је овога пута Милан Чанчаревић постављен за шефа стручног штаба.[39] Значајна појачања су били Касвејн Мејсон, Дерил Гомез, Принц Ихеквоаба, Саид Али и Дијего Ернан Марадона (сина Лала Марадоне који је рођени брат чувеног Дијега Марадоне).[40] Бели орлови су се квалификовали за плеј-оф трећу сезону заредом тако што су завршили на другом месту у својој дивизији. У прелиминарном колу плеј-офа победили су екипу Норт јорк астрос резултатом 2–1.[41][42] Орлови су затим у полуфиналу победили Италију шутерс са релативно великим резултатом од 3–0 уз голове Будалића, Бралетића и Милоша Шћепановића.[43][44] У финалу, Орлови су играли формацијом 4-4-2 која им је коначно донела шампионску славу пошто су надиграли шампиона националне дивизије Троа Ривјер атак преко кишом натопљених 120 минута продужетка и једанаестераца да би освојили шампионат 2–1 после извођења пенала.[45][46][47][48][49]

Доследан кандидат за плеј-оф (2009–2012)Уреди

 
Славље након пласмана у полуфинале 2012. године

У сезони 2009. године, клуб је увео црвени дрес (плави је био секундарни дрес претходних година) и ангажовао је услуге тренера године у лиги Рафаела Карбахала.[50] Његов списак играча је био мешавина искусних ветерана са неколико младих играча као што су Еван Милвард, Селвин Леми и Џонатан Хуртис. Карбахал је додао још трофеја у кабинет Орлова јер су освојили своју трећу титулу у Међународној дивизији, а истовремено су забележили најбољи офанзивни рекорд лиге. Упркос свом успеху, пао је у немилост руководства тима и отпуштен је пре почетка плеј-офа.[51][52] Његова замена је био бивши нападач Железничар Лајковца и бивши тренер шабачке Мачве Душан Душко Пријић. У почетним фазама плеј-офа, Орлови су победили академију ФК Торонта укупним резултатом 6–0.[53] У следећем колу су савладали ривала Торонто кроацију да би имали репризу финала из 2008. против Троа Ривјер атак.[54] У последњој утакмици, играјући са играчем мање током већег дела другог полувремена, Троа Ривјер је продужио, а затим извео једанаестерце за победу у шампионату на БМО филду у Торонту 10. октобра 2009. године. Утакмица је била без голова у 90 минута, затим и у 30 минута надокнаде пре него што је Троа Ривјер надиграо Беле орлове са 3–2 у извођењу пенала.[55] На крају сезоне, Вицикнез је добио другу награду за МВП-а, док је Медић освојио титулу дефанзивца године, а Ден Пелц је проглашен за голмана године.[56]

Бивши капитен тима Никола Будалић је наследио Пријића на месту шефа стручног штаба у сезони 2010. године. Значајна појачања су били Милош Коцић, Стефан Вуковић, Данијел Бастон, Тејлор Лорд и Шон Браун.[57] У регуларном делу сезоне, клуб је завршио на другом месту на табели са најбољим одбрамбеним резултатом.[58] У првом колу плеј-офа, први пут од повратка у лигу, Орлови нису успели да се пласирају у финале шампионата након пораза од Брентфорд галаксија.[59] Иако њихов сениорски тим није успео да узме трофеј, њихов резервни тим је освојио титулу шампиона резервног састава.[60] Коцић је проглашен за голмана године лиге.[61]

Урош Стаматовић се повукао и постављен је за шефа стручног штаба а и доведен је искусни Борис Миличић из Србије. Сезона 2011. забележила је пад у њиховом учинку пошто су завршили на петом месту на табели, али су ипак успели да изборе место у плеј-офу.[62] У првом колу су победили Бремптон сити јунајтед, али су елиминисани у другом колу против Капитал ситија.[63][64] У 2012. клуб је још једном довео искусне интернационалце као што су Зоран Рајовић, Витомир Јелић, Никола Миодраг, бивши репрезентативац Јамајке Ричард Вест и Иван Станковић.[65] Пласирали су се у плеј-оф тако што су завршили на шестом месту на табели. Орлови су добро погурали савладавши солидну екипу Торонто супра са 1–0 у четвртфиналу да би имплодирали 4–0 против Торонто кроације у следећем колу, означавајући другу годину заредом где су избачени у полуфиналу.[66][67]

Пад успеха и повратак на стазу славе (2013–данас)Уреди

Следеће две сезоне, тим се мучио да постигне довољне резултате јер се једва пласирао у плеј-оф, а у плеј-офу је доживео поразе у првом колу.[68][69] У сезони 2015. године, клуб је још једном доживео славу јер је освојио титулу у регуларном делу сезоне. У свом путу да поврате првенство у плеј-офу, победили су Лондон сити 1–0 голом Бранислава Вукомановића.[70] Њихова потрага за првенством је окончана након пораза од 3–2 од екипе Ватерлуа.[71] Бивши капитен тима Мирко Медић добио је место шефа стручног штаба за сезону 2016. године. Он им је обезбедио једанаести узастопни пласман у плеј-оф тако што су завршили на четвртом месту на табели. Њихов пут до шампионата успешно је започет победом од 1-0 над екипом Торонто атомик, а Милош Шћепановић је забележио једини гол.[72] У другом колу су победили екипу украјинске заједнице Јукрејн јунајтед 1-0 и тако обележили њихов шести финални наступ на шампионату.[73] Њихов противник у финалу је био Хамилтон сити. Током меча, Хамилтон је повео у 14. минуту, а Орлови су изједначили у 59. минуту да би меч послали у продужетке где је Шћепановић постигао победоносни погодак и донео другу шампионску титулу Српским белим орловима (трећу укључујући и НСЛ титуле).[74][75]

Клуб је јуна 2020. године потписао споразум о сарадњи са ФК Слобода Ужице.[76]

СтадионУреди

Од 2006. до 2013. године, Бели орлови су своје утакмице код куће играли на стадиону Сентенијал парк у Етобику, западном делу града Торонта. Играли су 2014. своје домаће утакмице на стадиону Лампорт, али су се 2015. вратили на Сентенијал парк.

Повучени бројевиУреди

9 – Момчило Стојановић

ТренериУреди

 
Име Година
  Алан Харви 1970–1971
  Драган Поповић 1972
  Младен Сарић 1973
  Драган Поповић 1974–1975
  Драгослав Шекуларац 1975
  Џон Демпси 1976
  Луис Дабо 1977
   Драгослав Шекуларац 2006
  Душан Белић 2007
  Синиша Нинковић 2007
  Бранко Павловић 2007
  Милан Чанчаревић 2008–2009
  Рафаел Карбахал 2009
  Душан Пријић 2009–2010
  Никола Будалић 2010–2011
  Мирко Медић 2011–2012
  Урош Стаматовић 2012–2016
  Мирко Медић 2016
  Урош Стаматовић 2017
  Милан Мијаиловић 2017
  Урош Стаматовић 2018–2021
  Зоран Рајовић 2021–2022
  Урош Стаматовић 2022–

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Б92 (27. 10. 2008). „Српски бели орлови прваци Канаде!”. Приступљено 8. 10. 2021. 
  2. ^ Labow, Jeffrey (6. 5. 1981). „Canadian flavor for new look NSL”. The Globe and Mail. стр. S4. 
  3. ^ „Liga bez briga 5 - Kanada”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 29. 4. 2017. 
  4. ^ B92 (8. 8. 2006). „Beli orlovi nad fudbalskom Kanadom” (на језику: српски). Приступљено 9. 8. 2012. 
  5. ^ а б в г National Soccer League (22. 9. 2020). „1973 Serbian White Eagles” (на језику: енглески). Приступљено 8. 8. 2021. 
  6. ^ „Toronto soccer game near-riot”. Ottawa Citizen. 14. 7. 1975. Приступљено 27. 9. 2015. 
  7. ^ The Evening Independent (15. 7. 1975). „Soccer Team Suspended”. Приступљено 27. 9. 2015. 
  8. ^ „Feb 24, 2006 CPSL Serbian White Eagles news (from CPSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  9. ^ Večernje novosti (3. 2. 2006). „Prijatelji se ne odbijaju!” (на језику: српски). Приступљено 9. 8. 2012. 
  10. ^ Hornby, Lance. „Feb 24, 2006 CPSL pre-season story”. Toronto Sun. Приступљено 17. 4. 2017. 
  11. ^ B92 (3. 10. 2009). „Srpski Beli Orlovi brane titulu” (на језику: српски). Приступљено 24. 5. 2012. 
  12. ^ Glover, Robin. „April 24, 2006 CPSL press conference announcing International friendlies”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  13. ^ а б в Vujcic, Djuradj (18. 10. 2006). „Najbolji kanadski fudbalski klub i prvi srpski, profesionalni, fudbalski klub u dijaspori” (на језику: српски). Приступљено 17. 5. 2012. 
  14. ^ „October 22, 2006 CSL Award Winners (from CSL press release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  15. ^ Glover, Robin. „October 22, 2006 CSL Awards Banquet”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  16. ^ Glover, Robin. „October 2, 2006 CSL Quarterfinal Serbian White Eagles vs Toronto Supra Portuguese”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  17. ^ „October 2, 2006 Serbian White Eagles vs Toronto Supra Portuguese (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  18. ^ Glover, Robin. „October 7, 2006 CSL Semi-Final Serbian White Eagles vs Windsor Border Stars”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  19. ^ „October 7, 2006 CSL summary of Semi-Final games (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  20. ^ Glover, Robin. „October 15, 2006 CSL Playoff Final Serbian White Eagles vs Italia Shooters”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  21. ^ „October 15, 2006 CSL Playoff Final Serbian White Eagles vs Italia Shooters (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  22. ^ Vujčić, Prvoslav (2006-10-01). „Samo beli orao Srbina spasava” (на језику: српски). Serbian White Eagles FC. Архивирано из оригинала на датум 13. 8. 2022. Приступљено 2022-11-11. 
  23. ^ Вујчић, Ђурађ (8. 11. 2022). „Крсна слава нашег клуба: Митровдан” (на језику: српски). Serbian White Eagles FC. Приступљено 11. 11. 2022. 
  24. ^ „Canadian Soccer League - Clubs”. 30. 10. 2007. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2007. Приступљено 17. 4. 2017. 
  25. ^ Vujcic, Djuradj. „Serbian White Eagles Soccer Club”. serbianwhiteeagles.ca. Приступљено 17. 4. 2017. 
  26. ^ „July 16, 2007 CSL news---League Attendance Increases (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  27. ^ „July 28, 2007 CSL All Star Game results (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  28. ^ Glover, Robin. „October 14, 2007 CSL Serbian White Eagles vs Windsor Border Stars”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  29. ^ „October 14, 2007 CSL details of Sunday's games (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  30. ^ Glover, Robin. „October 21, 2007 CSL Semi-Final Serbian White Eagles vs Trois-Rivieres Attak”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  31. ^ „October 21, 2007 CSL Semi-Final Serbian White Eagles vs Trois-Rivieres Attak (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  32. ^ „October 23, 2007 CSL Announcement--Two Game Final--Serbian White Eagles vs Toronto Croatia (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  33. ^ „October 24, 2007 CSL Serbian White Eagles vs Toronto Croatia Finals pre-game story”. Toronto Sun. Приступљено 17. 4. 2017. 
  34. ^ Kelly, CATHAL. „October 25, 2007 CSL Serbian White Eagles vs Toronto Croatia Finals pregame story”. Toronto Star. Приступљено 17. 4. 2017. 
  35. ^ „October 26, 2007 CSL Toronto Croatia vs Serbian White Eagles Championship Final pre-series comments”. rocketrobinsoccerintoronto.com. CityNews.ca. Приступљено 17. 4. 2017. 
  36. ^ VINCENT, Donovan. „Partisan soccer fans are kept apart at finals | Toronto Star”. Toronto Star. Приступљено 25. 4. 2017. 
  37. ^ Abel, Dave. „October 28, 2007 CSL Toronto Croatia vs Serbian White Eagles summary of both Championship Cup Final games.”. rocketrobinsoccerintoronto.com. The Canadian Press. Приступљено 17. 4. 2017. 
  38. ^ „October 28, 2007 CSL Serbian White Eagles vs Toronto Croatia Championship game 2 (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  39. ^ „May 13, 2008 Canadian Soccer League (CSL) Press Conference (by Rocket Robin)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  40. ^ „Canadian Soccer League Powered by Goalline Sports Administration Software”. 25. 4. 2009. Архивирано из оригинала на датум 25. 4. 2009. Приступљено 17. 4. 2017. 
  41. ^ Glover, Robin. „October 11, 2008 CSL Quarterfinal Serbian White Eagles vs North York Astros”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  42. ^ „October 11, 2008 CSL Quarterfinal summary (from CSL menu)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  43. ^ „October 18, 2008 CSL Semi-Final summary (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  44. ^ „October 22, 2008 CSL pre-game story on Final (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  45. ^ B92 (27. 10. 2008). „Srpski Beli Orlovi prvaci Kanade” (на језику: српски). Приступљено 9. 8. 2012. 
  46. ^ „Beli orlovi nad Kanadom”. novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 18. 4. 2017. 
  47. ^ „Serbian White Eagles win CSL title | Toronto Star”. Toronto Star. Приступљено 25. 4. 2017. 
  48. ^ „Eagles nip Attak in CSL final | Toronto Star”. Toronto Star. Приступљено 25. 4. 2017. 
  49. ^ McGill, Aldwyn. „Serbian White Eagles win 2008 CSL Championship”. caribbeanstars.com. Caribbean Stars. Приступљено 1. 8. 2017. 
  50. ^ „May 24, 2009 CSL Week 2 Summary (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 18. 4. 2017. 
  51. ^ „September 20, 2009 CSL summary of Sunday's games (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  52. ^ Glover, Robin. „September 20, 2009 CSL Serbian White Eagles vs Toronto Croatia.”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 17. 4. 2017. 
  53. ^ „October 3, 2009 CSL Saturday Quarter-Final results (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 18. 4. 2017. 
  54. ^ „October 18, 2009 CSL weekend semi-final games (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 18. 4. 2017. 
  55. ^ „October 24, 2009 CSL Final Trois-Rivières Attak vs Serbian White Eagles.”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 18. 4. 2017. 
  56. ^ „October 27, 2009 CSL Award Winners (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 18. 4. 2017. 
  57. ^ „Canadian Soccer League”. 28. 2. 2011. Архивирано из оригинала на датум 28. 2. 2011. Приступљено 18. 4. 2017. 
  58. ^ „October 13th, 2010--Canadian Soccer League First Division Week 23”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 18. 4. 2017. 
  59. ^ „October 17, 2010 CSL--details of Sunday games (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 18. 4. 2017. 
  60. ^ „October 23, 2010 CSL--Serbian White Eagles Reserves vs York Region Shooters Reserves”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 18. 4. 2017. 
  61. ^ „October 31, 2010 CSL Final--Hamilton Croatia vs Brantford Galaxy (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 18. 4. 2017. 
  62. ^ „October 10, 2011 CSL--Week 23 Standings.”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 20. 4. 2017. 
  63. ^ „October 15, 2011 CSL--details of Saturday's Quarterfinal game (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 20. 4. 2017. 
  64. ^ „October 23, 2011 CSL--details on Sunday's games (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 20. 4. 2017. 
  65. ^ „Canadian Soccer League”. 15. 7. 2013. Архивирано из оригинала на датум 15. 7. 2013. Приступљено 22. 4. 2017. 
  66. ^ „October 13, 2012 CSL Quarterfinals--details of Saturday's game (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 22. 4. 2017. 
  67. ^ „October 21, 2012 CSL Semi-Finals--details of Sunday's games (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 22. 4. 2017. 
  68. ^ „October 13, 2013 CSL Quarterfinal--details of Sunday game (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Приступљено 22. 4. 2017. 
  69. ^ „TORONTO CROATIA, KINGSTON FC ADVANCE SATURDAY……CSL playoffs underway | Canadian Soccer League”. canadiansoccerleague.ca. Приступљено 22. 4. 2017. 
  70. ^ Adamson, Stan. „SERBIAN WHITE EAGLES DEFEAT LONDON……1-0 victory in quarterfinals | Canadian Soccer League”. canadiansoccerleague.ca. Приступљено 22. 4. 2017. 
  71. ^ Adamson, Stan. „WATERLOO IN CSL FINAL WITH 3-2 VICTORY…..First half deficit too much for Serbian White Eagles | Canadian Soccer League”. canadiansoccerleague.ca. Приступљено 22. 4. 2017. 
  72. ^ Adamson, Stan. „UKRAINE UNITED, SERBIAN EAGLES ADVANCE……..CSL playoffs continue Sunday | Canadian Soccer League”. canadiansoccerleague.ca. Приступљено 22. 4. 2017. 
  73. ^ Adamson, Stan. „SERBIAN EAGLES, HAMILTON CITY IN CSL CHAMPIONSHIP FINAL | Canadian Soccer League”. canadiansoccerleague.ca. Приступљено 22. 4. 2017. 
  74. ^ Adamson, Stan. „SERBIAN WHITE EAGLES CSL CHAMPIONS……defeat Hamilton City in final | Canadian Soccer League”. canadiansoccerleague.ca. Приступљено 22. 4. 2017. 
  75. ^ „Srpski Beli orlovi šampioni Kanade - Sport”. Sport (на језику: српски). 2. 11. 2016. Приступљено 30. 4. 2017. 
  76. ^ Вујчић, Ђурађ (21. 9. 2022). „Потписан споразум о братској сарадњи са Слободом из Ужица” (на језику: српски). Serbian White Eagles FC. Приступљено 7. 11. 2022. 

Спољашње везеУреди