Отворите главни мени

ФК Текстилац Оџаци

српски фудбалски клуб

Фудбалски клуб Текстилац Оџаци је српски фудбалски клуб из Оџака који се тренутно такмичи у Војвођанској фудбалској лиги Север, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала.

Текстилац Оџаци
Grb FK Tekstilac Odzaci.svg
Пуно имеФудбалски клуб Текстилац Оџаци
Надимакплаво-бели
Основан(1919-04-19)19. април 1919.(100 год.)
као Оџачки спортски клуб
СтадионГрадски стадион,
Оџаци
Капацитет3.000
ПредседникСрбија Милан Станковић
ТренерСрбија Драган Дакић
ЛигаВФЛ Север
2018/19.13.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

Клуб је основан 1919. године као Оџачки спортски клуб и од 1928. се такмичио у I разреду суботичког подсавеза. У пролеће 1941. године клуб је иступио из Југословенског Ногометног Савеза и приступио лиги Немачких тимова. Након Другог светског рата поново је приступио фудбалском савезу Југославије и наступао у трећем нивоу такмичења. Након распада Југославије, клуб је наступао у такмичењима Фудбалског савеза Војводине.

Када је основан Оџачки спортски клуб, боје клуба су биле црвена и црна, касније је променом имена у Текстилац уследила и промена клупских боја у плаву и белу. Прве утакмице клуб је играо на Вашаришту, а од 1928. године игра на садашњем стадиону који сада носи назив Градски стадион.

Оџачки спортски клуб је одиграо прву ноћну утакмицу у Војводини 25. јула 1936. године против Рапида из Беча.

ИсторијаУреди

Оснивање клубаУреди

 
Фудбалери Оџачког спортског клуба

Оџачки спортски клуб је основан заслугом радника и фудбалских ентузијаста Фабрике ужарије и канапа Јохана Ертла, угледног индустријалца и посланика у првом сазиву парламента Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 19. априла 1919. године. Играчи и бројни навијачи клуба су били запослени у фабрици која је у то време била позната широм Европе по преради конопље. Јохан Ертл је одмах изградио и одржавао игралиште на Вашаришту, место на коме се данас налази стадион Фудбалског клуба Оџаци.[1]

Фудбалски клуб се брзо развијао захваљујући добрим условима. Шест година након смрти Јохана Ертла 1928. године, његов син, који је преузео вођење фабрике, изградио је на плацу фабрике нови модеран стадион са свлачионицама, купатилом и тушевима. Као део фудбалског стадиона отворени су тениски терени тако да су у то време тенисери из Оџака заузимали важно место на југословенској тениској сцени.[2]

 
Фудбалери Оџачког спортског клуба

Са такмичењем у Краљевини Југославији почео је 1928. године у I разреду суботичког подсавеза у Групи провинција,[3] касније та група мења назив у Дунавска.[4] Оџачки спортски клуб је најбоље резултате у предратној Југославији остварио у сезони 1935—36. када је био другопласиран са 6 освојених бодова у Завршној лиги за првака, прво место је освојио ЖАК са 12 бодова[5] и у сезони 1936—37. када је заузео 4. место у Завршној лиги за првака, а те године је првак била Бачка.[6] Последњу сезону у Краљевини Југославији клуб је одиграо у Групи провинција и заузео је 4. место.[7]

У пролеће 1941. године Оџачки спортски клуб је, заједно са Црвеначким СК, као и са СК из Српског Милетића, иступио из Југословенског Ногометног Савеза и приступио лиги Немачких тимова. Те године су сви њихови резултати обрисани из Југословенске лиге и они нису жребани за пролеће.

Прва ноћна утакмица у ВојводиниУреди

 
Фудбалери Рапида и Оџачког спортског клуба

Фудбалери Рапида из Беча играли су 1936. године седам пријатељских утакмица са клубовима из Југославије, шест утакмица су одиграли у Србији и једну у Хрватској. Утакмица у Оџацима 25. јула има посебно значење, јер је одиграна у девет сати увече и тако је постала прва ноћна фудбалска утакмица одиграна у Војводини.[8]

Пошто су метеоролози предвиђали да ће тог дана бити веома сунчано, Ертл је најавио ноћну утакмицу. Улазнице су желели многи из околних места, па чак и из Новог Сада и Суботице, чији се клубови нису састајали те године са Рапидом.[2] Тада је одлучено да се утакмица не одигра на новом стадиону, већ на пространијем Вашаришту. Уследиле су припреме терена, али је највећи проблем представљало осветљење. Ертл је ангажовао инжењере из своје фабрике да реше проблем како да несигурна градска енергетска мрежа издржи додатних неколико хиљада сијалица које су мајстори поставили на стубове око самог терена.

Све је било спремно за почетак меча. За Рапид су наступали: Рафтл, Џестраб, Таушек, Зицемски, Песар, Скумал, Мајстер, Смистик, Биндер, Вагнер, Ауридни и Остерман, тренери су били Шунекер и Бауер. Играчи који су за Оџачки спортски клуб започели утакмицу били су: Катона, Хорват, Вајс, Лесмајстер, Зутер, Јеркович, Руприх, Месарош, Пос, Геслер и Шмит. Судија је био Нестор Сегедински из Суботице.[1]

Рапид је после 10 минута игре постигао први погодак, стрелац је био Јохан Мајстер. Оџачани су имали неколико прилика да дођу до изједначења, али је ипак прво полувреме завршено резултатом 1:0. У другом полувремену фудбалери Рапида су показали да су квалитетнији тим. Прво је Франц Биндер у 65. минуту постигао други погодак за госте, а последњи гол на мечу постигао је Јохан Остерман у 87. минуту. Утакмица је завршена резултатом 3:0 за Рапид.[8]

Пре ове утакмице одигране су само две ноћне утакмице у Југославији — једна на стадиону Грађанског[9] у Загребу и једна у Београду на стадиону БСК-а.[2]

Период након Другог светског рата до распада ЈугославијеУреди

 
Некадашњи голман Текстилца Алфонз Хорватич

Након завршетка Другог светског рата, под утицајем комуниста клуб је променио име из Оџачки спортски клуб у Текстилац. Поново је формиран Фудбалски савез Југославије и да би се одредили учесници Прве савезне лиге Југославије у сезони 1946—1947. организована су првенства Србије, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и Војводине. Првенство Војводине је било подељено у две групе, Север и Југ. Текстилац је играо утакмицу за попуну Северне групе против Јединства из Сенте. Текстилац је у оба меча поражен. У првом сусрету Јединство је победило резултатом 4:0, а у другом 7:2 и пласирало се у Северну групу првенства Војводине.[10]

Текстилац се наредних десет година такмичио у Сомборском округу, а свој први пласман у Војвођанску лигу обезбедио је 1958. године. Већ наредне године је, као претпоследњи клуб са 17 освојених бодова, испао из лиге. Једини клуб који је био лошије пласиран од Текстилца био је Раднички из Новог Сада.[11]

У првој половини шездесетих година за Текстилац су наступали млади фудбалери који су касније постали важни играчи и прволигашких екипа. Голман Алфонз Хорватич, који је након шест година у Текстилцу наступао за Вележ и Марибор.[12] Слободан Јованић и Анте Бачић, фудбалери који су помогли Црвенки да се 1970. године пласира у Прву лигу Југославије.[13][14] Влатко Шимек, један од најбољих играча Радничког из Пирота и Хајдука из Сплита. Одмах након што су изборили повратак у Војвођанску лигу 1962. године остварили су најбољи пласман. Заузели су друго место у Војвођанској лиги са 40 освојених бодова. Исти број бодова је освојио Раднички из Сомбора, али је због боље гол разлике обезбедио пласман у Источну групу Друге лиге. Раднички је постигао 84 поготка, а примио 37, док је Текстилац постигао 65, а примио 40. У наредној сезони остварен је такође добар резултат. Текстилац је заузео четврто место. Након одласка ових фудбалера, Текстилац је пао и углавном првенства до краја шездесетих година завршавао на средини табеле.[15]

 
Слободан Јованић у дресу Црвенке

Седамдесетих долази до успона и падова. На самом почетку седамдесетих, Текстилац је заузео четврту позицију,[16] да би само три године касније 1974. године завршио као шеснаести тим и испао из лиге. Први пут након дванаест година. После једне сезоне проведене у нижем рангу, вратио се у Војвођанску лигу, где је поново бележио одличне резултате и завршавао на четвртој и петој позицији.[17] Након две добре сезоне, по први пут, Текстилац је изборио пласман на завршницу Купа Југославије. У шеснаестини финала противник је био винковачки Динамо. У купу се тада играла само по једна итакмица и домаћин је био Динамо. Винковачки клуб је повео погоцима Радића и Богдана, а једини погодак за Текстилац постигао је Фегер. Резултатом 2:1 Динамо је прошао у осмину финала у коме је изгубио од Ријеке, освајача купа те године.[18] На крају седамдесетих, после скраћивања лиге на шеснаест чланова 1979. године, Текстилац је испао из лиге.[19]

Значајних резултата није било током осамдесетих година. Прву прилику да се врати у Војбођанску лигу Текстилац је пропустио 1983. године. У квалификацијама за Војвођанску лигу Текстилац је играо против првака Подручне А лиге Зрењанина, Полета из Накова. У првој утакмици двомеча Текстилац је био домаћин и славио је резултатом 3:1, да би у другој утакмици Полет победом од 4:1 обезбедио учешће у Војвођанској лиги наредне сезоне.[19] Ипак, 1987. године Текстилац се вратио у трећу лигу и, иако је заузео последње место те године, остао је у лиги. Разлог је било формирање нове Међурепубличке лиге Север у којој су чланови постали АИК, Бачка, Врбас и Динамо.[20] Наредне сезоне, такође, заузима последње место и овога пута испада из лиге.[21]

Трећелигаш и повратак у нижи рангУреди

После дванаест година, 1999. године, Текстилац је успео да поново постане трећелигаш и у Српској лиги Војводина је остао све до 2015. године када је испао у Бачку зону, данас Војвођанска лига Север, у којој се и даље такмичи.[22] На почетку двадесетпрвог века Текстилац је имао добро резултате, био је на средини табеле на крају сваке сезоне, у два наврата је играо утакмице за завршницу купа 2002. и 2008. године.

Тих година су у Текстилцу наступали играчи који су касније постали репрезентативци или играчи наших највећих клубова. Некадашњи штопер Црвене звезде и црногорски репрезентативац Саво Павићевић наступао је за Текстилац у сезони 2001—02, ту су и фудбалери који су прошли млађе категорије Текстилца Александар Давидов и Бранислав Трајковић, који су забележили по један наступ у дресу репрезентације Србије, а такође су наступали и за Партизан. Награду за најбољег спортисту Општине Оџаци 2007. године је добио бивши фудбалер клуба Зоран Ћирић, који је такође био центарфор Партизана.

Симболи клубаУреди

Боје Текстилца данас су плава и бела, али то нису биле прве клупске боје. Када је основан Оџачки спортски клуб прве клупске боје биле су црвена и црна, што се може видети и из првог грба клуба. Први грб је имао облик стилизованог штита којим доминира мотив сидра. Штит је био косо раздељен двема линијама које иду од горње леве стране штита ка доњој десној. Горње поље је било црвено, исто као и доње, а средишње црно. На десној и левој страни главе штита налазио се број 19, та два броја заједно чине годину оснивања клуба 1919. У појасу штита налазе се и слова О, С и Ц која представљају скраћеницу назива клуба. Клуб је до Другог светског рата наступао у црвено-црним пругастим дресовима или само у црвеним.[23]

Након Другог светског рата дошло је до промене назива клуба у Текстилац, али и до промене клупских боја и грба. Клуб је добио грб потпуно новог изгледа. Као и код већине клубова у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, јавља се мотив црвене петокраке звезде, која се налазила на десној страни главе штита. Штит је био косо раздељен линијом која је ишла од горње десне стране штита ка доњој левој. Горње поље је било плаве боје, а доње беле. На средини главе штита је стајало ФК, а у појасу нови назив клуба Текстилац Оџаци. Дресови које су фудбалери носили имали су различите шаре од плаво-белих водоравних или хоризонталних пруга, до потпуно плавих дресова.

Након распада Југославије клуб је поново променио свој грб. Нови грб је готово идентичан као и данашњи грб. Мотив црвене петокраке звезде замењен је плаво-белом фудбалском лоптом. У појасу грба је исписано ФК Текстилац Итес Оџаци, након што је фабрика Итес престала да спонзорише клуб са грба је уклоњен назив те фирме, што представља и једину промену у односу на изглед данашњег грба и тог грба. Текстилац данас наступа у плавим дреовима када игра као домаћин, а у белим на гостовању.

СтадионУреди

Текстилац своје утакмице игра на Градском стадиону још од 1928. године. Када је клуб основан прве утакмице су игране на Вашаришту, месту на којем се данас налази стадион Фудбалског клуба Оџаци.[24] Када су Јохан Ертл и радници Фабрике ужарије и канапа основали фудбалски клуб, Ертл је одмах помогао да се на Вашаришту обезбеде услови за играње. Шест година након његове смрти, његов син је изградио стадион на којем Текстилац и данас игра. Прва првнствена утакмица на новом стадиону одиграна је 14. октобра 1928. године. Противник Оџачког спортског клуба био је Соко.[25] Стадион је за то време имао веома добре услове. Имао је свлачионице, купатила и тушеве, што за већину стадиона тог времена није био случај.[2]

Доласком комуниста стадион је понео назив по југословенском народном хероју Иви Лоли Рибару, а када је стадион прешао у власништво општине назив је промењен у Градски стадион.[26] Прва и за сада једина трибина на стадиону је изграђена 1962. године на западној страни. Трибина је бетонска и нема постављених столица. Након реновирања 2016. године постављена је нова ограда и направљен је посебан део за гостујуће навијаче. Капацитет трибине се процењује на 3.000 стајаћих места.[27]

Нова атлетска стаза постављена је 2018. године. Атлетска стаза има 4 траке на свих 400 метара, док 120 метара има 6 трака. Стаза је оивичена са обе стране, постављен је слој шљунка и шљаке након чега је стаза обележена.[28]

ТимУреди

Први тимУреди

Од 8. септембар 2018.[29]

Бр. Позиција Играч
––   Г Милош Игњатовић
––   О Немања Миленковић
––   О Милош Латиновић
––   О Стефан Митровић
––   О Младен Гостовић
––   О Миљан Дрпљанин
––   С Владимир Прелић
––   С Бојан Бранковић
––   С Горан Огњеновић
––   С Славко Милутинов
––   Н Дарио Божичић (капитен)
––   Н Алекса Дорословац
––   Н Урош Дакић
Бр. Позиција Играч
––   Г Владимир Крстић
––   Г Милош Марковић
––   Г Михајло Спасић
––   О Александар Стевановић
––   О Марко Чутурило
––   О Богдан Костић
––   О Радован Миленковић
––   О Игор Вукадиновић
––   С Срђан Јосовић
––   Н Вук Ђокић
––   Н Драгомир Илић
––   Н Давид Пиваров
––   Н Милош Станојковић
––   С Ненад Дивјак
––   Н Илија Спасић
––   Н Никола Радојичић

Бивши познати играчиУреди

Стручни штабУреди

Тренер

  Драган Дакић

Тренер голмана

  Звонко Ћирић

Тренер млађих категорија

  Зоран Ћирић

  Никола Лукић

Омладинска школаУреди

Поред сениора у клубу делују и млађе категорије. Великим делом се из млађих категорија попуњава сениорска селекција, стога је важност ових селекција велика.

Пионири, кадети и омладинци Текстилца учествују у такмичењима које организује Фудбалски савез Војводине, као и на бројним турнирима широм Војводине. Текстилац од 2014. године организује Текстилац куп, који сваке године окупља тридесетак екипа са простора Бачке.[30]

Све млађе селекције тренирају на Градском стадиону, на којем тренира и сениорски тим. Поред тренера млађих категорија, са фудбалерима из омладинске школе раде и тренери сениорског тима и неки од првотимаца.

Клуб може да се похвали тиме да деца из млађих категорија тренирају потпуно бесплатно,што није случај у данашње време. Све трошкове управа сноси сама уз помоћ пријатеља клуба.

УспесиУреди

Текстилац ОџациУреди

Оџачки спортски клубУреди

  • Суботички подсавез — Завршна лига за првака
    Другопласирани: 1935-36
  • Суботички подсавез — I разред Дунавска група
    Првак: 1935-36

Ривалство са Фудбалским клубом ОџациУреди

Највећи ривал Текстилца је фудбалски клуб Оџаци. Ривалство између Оџака и Текстилца започело је 1969. године, када је основан фудбалски клуб Оџаци. Пре тога, током 1950-их и 1960-их година, Текстилац је имао градске ривале Слогу и Трговачки.

Текстилац је био успешнији клуб за време Југославије, а касније и Србије и Црне Горе. Највеће ривалство је било у сезони 1982—83. Текстилац и Оџаци су се борили за титулу првака Подручне лиге Сомбор. Текстилац је постао првак са 42 бода, док је фудбалски клуб Оџаци био други са 5 бодова мање. У последњих неколико година фудбалски клуб Оџаци је бележио боље резултате. Био је првак Српске лиге Војводина и пласирао се у Прву лигу Србије,[31] али је због финансиских проблема испао у пети ниво такмичења у Србији.

Занимљивост је да је у градском дербију одиграном 16. маја 2015. године, у 26. колу Српске лиге Војводине, фудбалски клуб Оџаци наступао под именом ПИК Пригревица. Разлог томе је била замена места ФК Оџаци и ПИК Пригревица на половини сезоне, због тога ФК Оџаци није могао да наступа под својим називом.[32]

У популарној културиУреди

У емисији „Прави фудбал”, Текстилац се помиње у две епизоде. Аутори емисије су Димитрије Бањац, Никола Шкорић и Дејан Ћирјаковић, познати по улогама у серији Државни посао. Први пут у тринаестој епизоди када су играли ФК Оџаци и ФК Раднички Шид. Милан Мочибоб и Бранко Борота, ликови из емисије, коментаришу како Оџаци играју на стадиону Текстилца популарној Грбавици, међутим надимак Грбавица носи стадион ФК Оџаци, а не стадион Текстилца, данас Градски стадион.[33] У седамнаестој епизоди је Текстилац играо против екипе Младости у Турији у 10. колу Војвођанске лиге Север. Такође и ту је направљена једна грешка, Дадо Богдан говори да је у Оџацима одиграна прва ноћна утакмица у Југославији.[34] У песми Нови Сад групе Бркови, Ведран Пехар, познатији као Шемсо69, описује боравак групе у Новом Саду. Међу успоменама које га вежу за Нови Сад, помиње и да је са Ранком, гитаристом ТетраПанк-а, навијао за Текстилац.[35] Од. 2013. године Текстилац се налази у популарној игри Фудбал менаџер.[36][37]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Ein historisches Spiel gegen Rapid“ Архивирано на сајту Wayback Machine (август 20, 2018) (на језику: енглески), Stevan Miler, Kosmo, 23. децембар 2016. Приступљено 15. августа 2018.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „Прва ноћна утакмица у Војводини одиграна у Оџацима“, Стеван Милер, Дневник, 24. јул 2017. Приступљено 15. августа 2018.
  3. ^ „Такмичења по подсавезима 1928—1929“ Архивирано на сајту Wayback Machine (август 20, 2018) (на језику: енглески) Приступљено 15. августа 2018.
  4. ^ „Такмичења по подсавезима 1931—1932“ Архивирано на сајту Wayback Machine (август 20, 2018) (на језику: енглески) Приступљено 15. августа 2018.
  5. ^ „Такмичења по подсавезима 1935—1936“ Архивирано на сајту Wayback Machine (август 20, 2018) (на језику: енглески) Приступљено 15. августа 2018.
  6. ^ „Такмичења по подсавезима 1936—1937“ Архивирано на сајту Wayback Machine (август 20, 2018) (на језику: енглески) Приступљено 15. августа 2018.
  7. ^ „Такмичења по подсавезима 1939—1940“ Архивирано на сајту Wayback Machine (август 20, 2018) (на језику: енглески) Приступљено 15. августа 2018.
  8. 8,0 8,1 „Ein historisches Spiel gegen Rapid“ Архивирано на сајту Wayback Machine (август 20, 2018) (на језику: енглески), Stevan MIler, Kosmo, 23. децембар 2016. Приступљено 15. августа 2018.
  9. ^ „Povijest Dinama“ Приступљено 15. августа 2018.
  10. ^ „Првенство Војводине“ Приступљено 15. августа 2018.
  11. ^ „Војвођанска лига 1958—1959.“ Приступљено 15. августа 2018.
  12. ^ „Абецедарник“ Приступљено 15. августа 2018.
  13. ^ „Абецедарник“ Приступљено 15. августа 2018.
  14. ^ „Познати фудбалери који су играли за Црвенку“ Приступљено 15. августа 2018.
  15. ^ „Војвођанска лига период 1962—1968“ Приступљено 15. августа 2018.
  16. ^ „Војвођанска лига период 1968 −1973“ Приступљено 15. августа 2018.
  17. ^ „Војвођанска лига период 1973 −1978“ Приступљено 15. августа 2018.
  18. ^ „Куп Југославије 1977 −1978“ Архивирано на сајту Wayback Machine (август 20, 2018) (на језику: енглески) Приступљено 15. августа 2018.
  19. 19,0 19,1 „Војвођанска лига 1978 −1983“ Приступљено 15. августа 2018.
  20. ^ „Војвођанска лига 1983 −1988“ Приступљено 15. августа 2018.
  21. ^ „Војвођанска лига 1988 −1991“ Приступљено 15. августа 2018.
  22. ^ „Војвођанска лига 1991—2000“ Приступљено 15. августа 2018.
  23. ^ „Грб Oџачког спортског клуба“, Fussballabzeichen. Приступљено 15. августа 2018.
  24. ^ „Историјат Оџака“ Приступљено 15. августа 2018.
  25. ^ „Такмичења по подсавезима 1928—1929“ Архивирано на сајту Wayback Machine (август 20, 2018) (на језику: енглески) Приступљено 25. августа 2018.
  26. ^ „Општина купац објеката на стадиону ФК Текстилац“, Петар Дукић, Радио Оџаци, 8. септембар 2018. Приступљено 15. августа 2018.
  27. ^ „Спортски савез општине Оџаци се захваљује свима који су учествовали у обнови Градског стадиона“, Радио Оџаци, 19. октобар 2016. Приступљено 15. августа 2018.
  28. ^ „Градски стадион у Оџацима ће добити нову атлетску стазу“, Петар Дукић, Радио Оџаци, 11. април 2018. Приступљено 15. августа 2018.
  29. ^ Први тим, crvenazvezdafk.com, Приступљено 8.9.2018.
  30. ^ „Текстилац куп окупио фудбалске таленте“, Петар Дукић, Радио Оџаци, 13. јун 2018. Приступљено 15. августа 2018.
  31. ^ „Фудбалери Оџака пласманом у прву лигу Србије остварили историјски успех“, Петар Дукић, Радио Оџаци, 23. мај 2016. Приступљено 25. августа 2018.
  32. ^ „У градском дербију Текстилац — ПИК Пригревица 3:0“, Бранка Ђукић, Радио Оџаци, 18. мај 2015. Приступљено 15. августа 2018.
  33. ^ „Прави фудбал - епизода 13“ Приступљено 25. августа 2018.
  34. ^ „Прави фудбал - епизода 17“ Приступљено 25. августа 2018.
  35. ^ „Шемсо69 - Нови Сад“ Приступљено 25. августа 2018.
  36. ^ „ФК Текстилац Оџаци - Фудбал менаџер 2014“ Приступљено 25. августа 2018.
  37. ^ „ФК Текстилац Оџаци - Фудбал менаџер 2018“ Приступљено 25. августа 2018.

Спољашње везеУреди