Отворите главни мени

ФК Челси (енгл. Chelsea F.C.) је енглески фудбалски клуб из Лондона основан 1905. године. Утакмице као домаћин игра на стадиону Стамфорд бриџ, капацитета 41.837 места.[1] Клуб је 2003. купио руски милијардер Роман Абрамович инвестиравши више од 600 милиона евра. Челси је 2012. године остварио највећи успех у историји освојивши Лигу шампиона после победе над минхенским Бајерном у финалу.[2] Клуб је шест пута био шампион енглеске Премијер лиге, осам пута је освајао ФА куп, пет пута Лига куп, четири пута Суперкуп Енглеске, два пута Куп победника купова, два пута Лигу Европе, a једном УЕФА суперкуп.

Chelsea
Chelsea crest.png
Пуно имеChelsea Football Club
НадимакПензионери, Плавци
Основан(1905-03-10)10. март 1905.(114 год.)
СтадионСтамфорд Бриџ, Фулам, Лондон
Капацитет41.837
ВласникРусија Роман Абрамович
ПредседникСједињене Америчке Државе Брус Бак
ТренерЕнглеска Френк Лампард
ЛигаПремијер лига
2018/19.3.
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

Грб и бојеУреди

ГрбУреди

У 1905. години, грб Челсија је био Челси пензионер, што је допринело да се добије надимак „пензионери”, који је остао за наредних 47 година, иако се никада није појавио на дресовима. Као део модернизације, Тед Дрејк је 1952. године предложио промену грба.[3] Као привремено решење је одабран грб који је садржао једноставне иницијале CFC. 1953 године, грб је промењен у усправног плавог лава који гледа уназад и држи штап, а тај грб одржао се три деценије. Овај грб је заснована на елементима из грба митрополита Боруга од Челсија[4] Он је такође садржао три црвене руже, да представљају Енглеску и две фудбалске лопте. Ово је био први фудбалски грб који се појавио на дресовима, јер политика стављања грбова на дресовима је усвојена тек почетком 1960-их.[3]

Године 1986, са Кен Бејтсом на челу клуба, Челсијев грб је поново промењен као део другог покушаја модернизације и да би се искористиле нове маркетиншке могућности.[3] Нови грб је садржао лава са белим иницијалима CFC. То је трајало наредних 19 година, уз неке модификације, као што је коришћење различитих боја, укључујући и црвене од 1987. до 1995, и жуте од 1995. до 1999, пре него што се вратила бела.[5] Са новим власником Романом Абрамовичем, и поводом стогодишњице клуба, у комбинацији са захтевима навијача да се популарни грб из 1950-е врати, одлучено је да грб треба да буде поново промењен у 2005-ој. Нови грб званично је усвојен за почетак сезоне 2005-06 и означио повратак старијег дизајна, која се користио од 1953 до 1986. За стогодишњицу постојања клуба, ово је праћено речима '100 YEARS' и 'CENTENARY 2005–2006' изнад и испод грба респективно.

БојеУреди

 
 
 
 
 
Челсијев први домаћи дрес, коришћен од 1905 до 1912.

У Челсију су увек носили плаве мајице, иако су првобитно користили светлију плаву, која је преузета из тркачког клуба тадашњег председника клуба, Ерла Кадогана, комбиноване са белим шорцевима и тамно плавим или црним штуцнама.[6] Светло плаве мајице су замењене краљевско плавом верзијом око 1912.[7] У 1960. години, Челсијев менаџер Томи Докерти је поново променио комплет. Шортс је промењен у плавој боји а штуцне у белој, верујући да су боје клуба модерније и препознатљивије, пошто ниједан други велики клуб није користио ту комбинацију. Ова гарнитура је први пут ношена током сезоне 1964-65.[8] Од тада су увек носили беле штуцне са домаћим комплетом осим кратког периода од 1985 до 1992, када су носили плаве.

Традиционалне боје Челсијевих дресова, поред плаве, су и жуте и беле боје, али, као и код већине тимова, и они су имали неке необичне дресове. Први гостујући дрес се састојао од црних и белих пруга, а за једну утакмицу у 1960 тим је носио дрес са плаво-црним пругама, инспирисан Интеровим дресом, опет по захтеву Докерта.[9] Други незаборавни дрес је био светло зелене боје у 1980, затим црвени у раним 90-их и сив средином 1990-их.[10]

УспесиУреди

НационалниУреди

ЕвропскиУреди

 
Фудбалери Челсија прослављају титулу првака Европе 2012

ИнтернационалниУреди

Тренутни саставУреди

8. август 2019.[11]

Бр. Позиција Играч
1   Г Кепа Аризабалага
2   О Антонио Ридигер
3   О Маркос Алонсо
4   О Андреас Кристенсен
5   С Жоржињо
7   С Нголо Канте
8   С Рос Баркли
9   Н Тами Абрахам
10   С Вилијан
11   Н Педро Родригез
12   С Рубен Лофтус-Чик
13   Г Вили Кабаљеро
14   С Тијемуе Бакајоко
15   О Курт Зума
Бр. Позиција Играч
16   О Кенеди
17   С Матео Ковачић
18   Н Оливје Жиру
19   О Мејсон Маунт
20   Н Калум Хадсон-Одои
22   Н Кристијан Пулишић
23   Н Мичи Батшуаји
24   О Риси Џејмс
28   О Сезар Аспиликвета (капитен)
29   О Фикајо Томори
31   Г Џејми Каминг
33   О Емерсон Палмијери

Играчи на позајмициУреди

Бр. Позиција Играч
  Г Нејтан Бакстер (Рос Каунтри до 30. јуна 2020.)
  О Итан Ампаду (РБ Лајпциг до 30. јуна 2020.)
  О Џејк Кларк−Салтер (Бирмингем Сити до 30. јуна 2020.)
  О Мет Мијазга (Рединг до 30. јуна 2020.)
  О Ричард Нарти (Бартон Албион до 24. маја 2020.)
  О Давиде Запакоста (Рома до 31. јануара 2020.)
  О Џош Грант (Плимут Аргил до 31. децембра 2019.)
  О Тревох Чалобах (Хадерсфилд Таун до 30. јуна 2020.)
  С Дени Дринквотер (Бернли до 6. јануара 2020.)
  С Чарли Мусонда (Витесе до 30. јуна 2020.)
  С Луис Бејкер (Мидлсбро до 30. јуна 2020.)
Бр. Позиција Играч
  С Дужон Стерлинг (Виган атлетик до 30. јуна 2020.)
  С Конор Галахер (Чарлтон атлетик до 30. јуна 2020.)
  С Џејкоб Медокс (Тренмир роверс до 30. јуна 2020.)
  С Лук Макормик (Шрузбери Таун до 30. јуна 2020.)
  С Марио Пашалић (Аталанта до 30. јуна 2020.)
  С Нејтан (Атлетико Минеиро до 31. децембра 2019.)
  С Виктор Мозес (Фенербахче до 30. јуна 2020.)
-   Н Изи Браун (Лутон Таун до 30. јуна 2020.)
  Н Алваро Мората (Атлетико Мадрид до 30. јуна 2020.)
-   Н Ике Угбо (Рода Керкраде до 30. јуна 2020.)

Играч годинеУреди

[12]

Френк Лампард (лево) и Еден Азар (десно), три пута проглашавани за Челсијевог играча године.
Година Победник
1967   Ритер Бонети
1968   Чарли Кук
1969   Дејвид Веб
1970   Џон Холинс
1971   Џон Холинс
1972   Дејвид Веб
1973   Питер Осгорд
1974   Гери Лок
1975   Чарли Кук
1976   Реј Вилкинс
1977   Реј Вилкинс
1978   Мики Дрој
1979   Томи Ланглеј
1980   Клив Вокер
1981   Петар Борота
1982   Мајк Филери
1983   Џој Џонс
 
Година Победник
1984   Пат Невин
1985   Дејвид Спиди
1986   Еди Ниедзвиецки
1987   Пат Невин
1988   Тони Дориго
1989   Грејам Робертс
1990   Кен Монку
1991   Енди Таунсенд
1992   Пол Елиот
1993   Франк Синклер
1994   Стив Кларк
1995   Ерланд Џонсен
1996   Руд Гулит
1997   Марк Хјуз
1998   Денис Визе
1999   Ђанфранко Зола
2000   Денис Визе
 
Година Победник
2001   Џон Тери
2002   Карло Кудићини
2003   Ђанфранко Зола
2004   Френк Лампард
2005   Френк Лампард
2006   Џон Тери
2007   Микаел Есјен
2008   Џо Кол
2009   Френк Лампард
2010   Дидије Дрогба
2011   Петр Чех
2012   Хуан Мата
2013   Хуан Мата
2014   Еден Азар
2015   Еден Азар
2016   Вилијан
2017   Еден Азар
 
Година Победник
2018   Нголо Канте

Познати играчиУреди

Познати тренериУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Stamford Bridge”. soccerbase.com. Архивирано из оригинала на датум 8. 7. 2009. Приступљено 30. 5. 2009. 
  2. ^ „РТС:Челси је првак Европе”. rts.rs. Архивирано из оригинала на датум 21. 5. 2012. Приступљено 21. 5. 2012. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „Club Badges”. Chelsea F.C. official website. Архивирано из оригинала на датум 3. 10. 2009. Приступљено 24. 1. 2012. 
  4. ^ „Chelsea Metropolitan Borough Council”. Civic Heraldry of England and Wales. Приступљено 21. 1. 2007. 
  5. ^ Moor, Dave. „Historical Kits – Chelsea”. Historical Kits. Приступљено 28. 9. 2011. 
  6. ^ „Chelsea – Historical Football Kits”. Historical Kits. Приступљено 26. 6. 2012. 
  7. ^ Glanvill 2006, стр. 212.
  8. ^ Mears 2002, стр. 42.
  9. ^ The "Inter Milan" kit was worn for an FA Cup semi-final against Sheffield Wednesday, on 23 April 1966. Reference: Mears 2002. pp. 58.
  10. ^ „Kits”. Chelsea F.C. official website. Приступљено 1. 1. 2007. 
  11. ^ „Chelsea 2019/20 Squad Numbers Announced”. Chelsea FC.com. Chelsea F.C. Приступљено 3. 8. 2019. 
  12. ^ „Player of the Year”. Chelsea F.C. Приступљено 13. 9. 2013. 

ЛитератураУреди

  • Mears, Brian (2002). Chelsea: Football Under the Blue Flag. Mainstream Sport. стр. 42. ISBN 978-1-84018-658-1. 
  • Glanvill, Rick (2006). Chelsea Football Club: The Official History in Pictures. стр. 212. ISBN 978-0-7553-1467-6. 

Спољашње везеУреди