ФК Шалке 04
Шалке 04 (нем. Schalke 04) је немачки фудбалски клуб из града Гелзенкирхена. Шалке игра своје утакмице на Велтинс арени капацитета 61.973 гледалаца.
Шалке 04 | ||||
---|---|---|---|---|
Пуно име | Fußballclub Gelsenkirchen-Schalke 04 e. V. | |||
Надимак | Плави краљеви С04 | |||
Основан | 4. мај 1904. | |||
Стадион | Велтинс арена, Гелзенкирхен | |||
Капацитет | 61.973 | |||
Директор | Јенс Бухта | |||
Тренер | Карел Герертс | |||
Лига | Друга Бундеслига | |||
2022/23. | Бундеслига, 17. (испали из лиге) | |||
|
Историја
уредиНа левој обали Емшера налази се део града под именом Шалке. У њему је 4. маја 1904. године основан клуб под именом Вестфалија Шалке. Две деценије касније екипа је узела данашње име и боје (краљевскоплави дресови са белим шортсевима), а убрзо су уследиле најбоље године у историји клуба, које су се поклопиле са нацистичком владавином.
Од 1933. до 1942. године Шалке 04 је ушао у девет финала првенства Немачке и освојио пет титула првака, уз један куп. На трофејима освојеним у то доба базиран је мит о клубу, који и шест деценија касније привлачи огроман број навијача. Најспектакуларнији у низу финалних мечева одигран је 23. јуна 1935, када је у Келну Шалке победио Штутгарт резултатом од 6:4, пред чак 75 хиљада људи.
После Другог светског рата успеха није било много, а једина титула освојена је 1958. године. Пет година касније Шалке 04 је био један од 16 оснивача Бундеслиге, али га је од брзог испадања спасило само проширење на 18 клубова. Најсрамнији тренутак у историји клуба догодио се 17. маја 1971, када је продат меч са Арминијом из Билефелда. Казне (дуге суспензије за већи део тима, укључујући и три немачка репрезентативца) су спречиле Шалке да се упусти у борбу за доминацију са Бајерном и Борусијом Менхенгладбахом у време када је немачки фудбал владао Европом.
Шалке је осамдесетих три пута испадао из бундеслиге (али је имао и славне тренутке - 6:6 са Бајерном у полуфиналу купа 2. маја 1984. године), а место међу најбољима учврстио је у последњих 15 година. Бројни навијачи су пунили стадион Парк (капацитет 73.000 гледалаца, изграђен 1973, пред СП 1973) и касу клуба, који се консолидовао и 1997. освојио Куп УЕФА.
Велике амбиције управе довеле су до изградње Арене на Шалки (61.000 места). Минут је недостајао да се прва сезона у Арени крунише титулом, али је гол Бајерна против Хамбургера дубоко у надокнади последњег кола однела титулу у Минхен. Од тада Шалке је освојио два немачка купа и постао редовни учесник Лиге шампиона.
Успеси
уредиНационални
уреди- Првак (7): 1933/34, 1934/35, 1936/37, 1938/39, 1939/40, 1941/42, 1957/58.
- Други (10): 1932/33, 1937/38, 1940/41, 1971/72, 1976/77, 2000/01, 2004/05, 2006/07, 2009/10, 2017/18.
- Освајач (5): 1937, 1971/72, 2000/01, 2001/02, 2010/11.
- Финалиста (7): 1935, 1936, 1941, 1942, 1954/55, 1968/69, 2004/05.
Фуџи куп Немачке (претеча лига купа)
- Освајач (1) : 1996.
- Освајач (1): 2005.
- Финалиста (3): 2001, 2002, 2007.
Телеком куп Немачке (наследник лига купа)
- Освајач (1) : 2010.
- Освајач (1): 2011.
- Првак (2): 1981/82, 1990/91.
Међународни
уреди- Освајач (1): 1996/97.
- Освајач (1): 1968.
Тренутни састав
уреди
|
|
Извори
уреди- ^ „First Team”. FC Schalke 04.
- ^ „FC Schalke 04 – Bundesliga: der Kader der Saison 2019/20”. kicker.