ФК Шалке 04

немачки ФК из Гелзенкирхена (1904)

Шалке 04 (нем. Schalke 04) је немачки фудбалски клуб из града Гелзенкирхена. Шалке игра своје утакмице на Велтинс арени капацитета 61.973 гледалаца.

Шалке 04
Пуно имеFußballclub Gelsenkirchen-Schalke 04 e. V.
НадимакПлави краљеви
С04
Основан4. мај 1904.; пре 120 година (1904-05-04)
СтадионВелтинс арена, Гелзенкирхен
Капацитет61.973
ДиректорЊемачка Јенс Бухта
ТренерБелгија Карел Герертс
ЛигаДруга Бундеслига
2022/23.Бундеслига, 17. (испали из лиге)
Домаћа опрема
Гостујућа опрема
Трећа опрема

Историја

уреди

На левој обали Емшера налази се део града под именом Шалке. У њему је 4. маја 1904. године основан клуб под именом Вестфалија Шалке. Две деценије касније екипа је узела данашње име и боје (краљевскоплави дресови са белим шортсевима), а убрзо су уследиле најбоље године у историји клуба, које су се поклопиле са нацистичком владавином.

Од 1933. до 1942. године Шалке 04 је ушао у девет финала првенства Немачке и освојио пет титула првака, уз један куп. На трофејима освојеним у то доба базиран је мит о клубу, који и шест деценија касније привлачи огроман број навијача. Најспектакуларнији у низу финалних мечева одигран је 23. јуна 1935, када је у Келну Шалке победио Штутгарт резултатом од 6:4, пред чак 75 хиљада људи.

После Другог светског рата успеха није било много, а једина титула освојена је 1958. године. Пет година касније Шалке 04 је био један од 16 оснивача Бундеслиге, али га је од брзог испадања спасило само проширење на 18 клубова. Најсрамнији тренутак у историји клуба догодио се 17. маја 1971, када је продат меч са Арминијом из Билефелда. Казне (дуге суспензије за већи део тима, укључујући и три немачка репрезентативца) су спречиле Шалке да се упусти у борбу за доминацију са Бајерном и Борусијом Менхенгладбахом у време када је немачки фудбал владао Европом.

Шалке је осамдесетих три пута испадао из бундеслиге (али је имао и славне тренутке - 6:6 са Бајерном у полуфиналу купа 2. маја 1984. године), а место међу најбољима учврстио је у последњих 15 година. Бројни навијачи су пунили стадион Парк (капацитет 73.000 гледалаца, изграђен 1973, пред СП 1973) и касу клуба, који се консолидовао и 1997. освојио Куп УЕФА.

Велике амбиције управе довеле су до изградње Арене на Шалки (61.000 места). Минут је недостајао да се прва сезона у Арени крунише титулом, али је гол Бајерна против Хамбургера дубоко у надокнади последњег кола однела титулу у Минхен. Од тада Шалке је освојио два немачка купа и постао редовни учесник Лиге шампиона.

Успеси

уреди

Национални

уреди

Бундеслига Немачке

  • Првак (7): 1933/34, 1934/35, 1936/37, 1938/39, 1939/40, 1941/42, 1957/58.
  • Други (10): 1932/33, 1937/38, 1940/41, 1971/72, 1976/77, 2000/01, 2004/05, 2006/07, 2009/10, 2017/18.

Куп Немачке

  • Освајач (5): 1937, 1971/72, 2000/01, 2001/02, 2010/11.
  • Финалиста (7): 1935, 1936, 1941, 1942, 1954/55, 1968/69, 2004/05.

Фуџи куп Немачке (претеча лига купа)

  • Освајач (1) : 1996.

Лига куп Немачке

  • Освајач (1): 2005.
  • Финалиста (3): 2001, 2002, 2007.

Телеком куп Немачке (наследник лига купа)

  • Освајач (1) : 2010.

Суперкуп Немачке

  • Освајач (1): 2011.

Друга Бундеслига Немачке

  • Првак (2): 1981/82, 1990/91.

Међународни

уреди

Куп УЕФА

Интертото куп

Куп Алпа

  • Освајач (1): 1968.


Тренутни састав

уреди
Ажурирано 28. јула 2020.[1][2]
Бр. Позиција Играч
2   С Вестон Макензи
4   О Озан Кабак
5   О Матија Настасић
6   С Омар Маскарељ (капитен)
8   С Суат Сердар
9   Н Бенито Раман
14   Н Раби Матондо
15   Н Ахмед Кутуџу
16   С Насим Буџелаб
17   О Бенжамен Стамбули
19   Н Гвидо Бургсталер
23   Г Маркус Шуберт
24   О Бастијан Очипка
25   С Амин Харит
Бр. Позиција Играч
26   О Салиф Сане
28   С Алесандро Шеф
33   О Малик Тијао
34   Г Михаел Лангер
37   С Левент Мерџан
40   С Џан Боздоган
  Г Ралф Ферман
  О Пабло Инсуа
  О Хамза Мендил
  С Себастијан Руди
  Н Стивен Скшибски
  Н Седрик Тешер
  Н Марк Ут

Извори

уреди

Спољашње везе

уреди