Фабио Казартели
Фабио Казартели (итал. Fabio Casartelli; 16. август 1970. — 18. јул 1995) је бивши италијански професионални бициклиста у периоду од 1993. до 1995. године. Казартели је био успешан као аматер, освојио је златну медаљу у друмској трци на Олимпијским играма 1992.[1] Умро је током етапе 15 на Тур де Франсу, након пада на спусту са Кол де Портет д'Аспета.[2]
| Фабио Казартели | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Пуно име | Фабио Казартели | ||||||||||||
| Датум рођења | 16. август 1970. | ||||||||||||
| Место рођења | Комо, Италија | ||||||||||||
| Датум смрти | 18. јул 1995. (24 год.) | ||||||||||||
| Место смрти | Кол де Портет д'Аспет, Француска | ||||||||||||
| Држављанство | Италија | ||||||||||||
| Висина | 1,86 м | ||||||||||||
| Маса | 72 кг | ||||||||||||
| Тимске информације | |||||||||||||
Тренутни тим | Завршио каријеру | ||||||||||||
| Дисциплина | Друмски | ||||||||||||
| Тип возача | Брдаш | ||||||||||||
| Професионална каријера | |||||||||||||
| 1993 1994 1995 | Ariostea ZG Mobili Motorola | ||||||||||||
| Успеси | |||||||||||||
| Друге трке | |||||||||||||
Етапа на трци Сетимана чиклистика Ломбарда 1994. године
| |||||||||||||
| Ажурирано: 12. децембар 2016. | |||||||||||||
Аматерска каријера уреди
Фабио Казартели је показао велики потенцијал као аматер. 1990. освојио је шесту етапу на трци Вуелта Костарика.[3] 1991. освојио је трку Кападарко у Ферму, у Италији. Највише успеха остварио је 1992. освојио је Копа Чикоња трку, у Пијемонту и Трофеј Минарди. У августу, освојио је златну медаљу на Олимпијским играма у друмској вожњи, секунду испред Ерика Декера.[1]
Професионална каријера уреди
Казартели је почео професионалну каријеру 1993. у италијанском тиму Аристеа. Прву победу остварио је на деветој етапи Сетимана чиклистика Ломбарда трци. На Туру Швајцарске је освојио друго место на две етапе, а затим је возио Ђиро д'Италију, завршио је на 107 месту у генералном пласману. 1994. завршио је на 15 месту на трци Ђиро ди Тоскана, након чега је возио Тур де Франс по први пут, морао је да га напусти током седме етапе.
1995. освојио је друго место на класику Рундфарт у Аустрији, шесто на класику Алмерије, треће место на другој етапи Вуелта а Мурсија трке и на седмој етапи Тура Швајцарске. Ушао је у састав тима Моторола за Тур де Франс 1995. са Ленсом Армсронгом, Френкијем Ендруом, Стивом Бауером, Андреом Пероном, Алваром Мехијом, Стивеном Свартом, Каспарсом Озерсом и Шоном Јејтсом.[4] Тур се завршио трагично по Казартелија.
Смрт уреди
Дана 18. јула 1995. током етапе 15 Тур де Франса, Казартели и неколико других бициклиста пали су на спусту са Кол де Портет д'Аспета, у Пиринејима. Казартели је главом ударио у бетонске блокове који су били дуж коловоза, што је проузроковало тешкке повреде главе и губитак свести. Доктор је дошао за десет секунди[5] Док су се возили хеликоптером у локалну болницу, Казартели је престао да дише и након неколико покушаја реанимације, проглашен је мртвим. Постављало се питање да ли би Казартели преживео да је носио кацигу.[6] Жерар Порт, доктор на Туру, изјавио је да је заштита школска, с обзиром на то да је фатални ударац био на подручју Казартелијеве глеве који не би био прекривен кацигом.[6] Мишел Дистелдор, француски доктор који је прегледао Казартелијево тело, у име иследника Тарбеса, где је возач летео хеликоптером након пада, рекао је за Сандеј тајмс да је тачка удара била на врху главе и да је Казартели носио кацигу, неке повреде би биле избегнуте.[7]
Казартелијев тим Моторола, наставио је са вожњом на Туру, а линију циља на етапи 16 су прешли први. Етапне награде су уручене нормално, али је етапа временски неутралисана. Возачи су донирали сав новац освојен тог дана фонду који је основан за помоћ његовој породици.
Три дана након несреће, Казартелијев сувозач, Ленс Армстронг, посветио је своју етапну победу Казартелију, тако што је показао према небу током проласка преко линије циља.[8]
Организатори Тур де Франса и тим Моторола, поставили су споменик на месту где је Казартели пао. Споменик је сунчани сат, постављен тако да сунчева сенка наглашава три датума: његов датум рођења и смрти и 2. август, дан кад је освојио златну медаљу на Олимпијским играма.
1997. класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу је преименована у Сувенир Фабио Казартели, у његову част.[9]
Референце уреди
- ^ а б „Fabio Casartelli Olympic Results”. Olympics at Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 03. 10. 2016. г. Приступљено 12. 12. 2016.
- ^ „Sve smrti na sportskim terenima”. SportKlub. 28. 11. 2014. Приступљено 12. 12. 2016.
- ^ „Vuelta a Costa Rica 1990”. Приступљено 24. 07. 2016.
- ^ „The Tour: Year 1995, The starters”. letour.fr. Архивирано из оригинала 25. 07. 2016. г. Приступљено 24. 07. 2016.
- ^ David Wallechinsky . The Complete Book of the Summer Olympics, Toronto. . Sport Classic Books. 2004. ISBN 978-1-894963-34-3.
- ^ а б Majendie, Matt. Tour tragedy 10 years on. BBC.co.uk. 18 July 2005. |accessdate = 24. 07. 2016.
- ^ Weekes, Richard. The hard truth behind a waste of life. Sunday Times 23 July 1995. |accessdate = 24. 07. 2016.
- ^ Armstrong, Lance; Jenkins, Sally (2001). It's Not About the Bike: My Journey Back to Life. New York: Penguin Group. стр. 289. ISBN 978-0-399-14611-4.
- ^ „The White Jersey (Best Young Rider / Souvenir Fabio Casartelli)”. Tour Xtra. Приступљено 12. 12. 2016.
Литература уреди
Спољашње везе уреди
- Профил на бициклистичкој архиви
- Резултати Фабија Казартелија на Тур де Франсу
- Tour de France 1995: Crash of Fabio Casartelli на сајту YouTube (Упозорење: неке сцене у овом видеу могу проузроковати стрес и жалост)
