Фалачка

Историјска територија Светог римског царства

Фалачка (нем. Pfalz) или Палатинат је историјска покрајина у Немачкој на средњој Рајни.[1]

Изборна кнежевина Палатинат у оквиру Светог римског царства (1618).

Историја уреди

У почетку део територије салијских Франака, а од 10. века власништво палатинског кнеза Рајнске Области (отуда и назив Палатинат, нем. Pfalz). Од 12. века у поседу династије Хоенштауфена, од 1155. постала је грофовија. Године 1214. преузела ју је баварска династија Вителсбах (нем. Wittelsbach) и припојила јој (1329) своја имања око Регенсбурга, формиравши тако Горњи Палатинат (нем. Oberpfalz) на територији Баварске. Од половине 14. века Фалачка је била изборна кнежевина. Универзитет је основан у Хајделбергу 1386. године за време првог изборног кнеза Рупрехта I. Након смрти Рупрехта III (1410) његови наследници су област Фалачке поделили између себе, тако да је од 15. до 17. века настало неколико огранака династије Вителсбах (нем. Kurpfalz, Oberpfalz-Neumarkt, Pfalz-Simmern, Pfalz-Zweibrücken, Pfalz-Mosbach, Pfalz-Neuburg). 1559. године част изабраног кнеза припала је огранку Палатинат-Симерн (до 1685). Спор око наслеђа довео је до Фалачког рата (1688–97). За Максимилијана I Јосипа 1799. године, сви првобитни поседи Вителсбаха поново су спојени, али већ 1801, немачко-француским миром у Линевилу, део Палатината на левој обали Рајне припадао је Француској, а део на десној обали Рајне Бадену и Хесен-Дармштату.[1]

Референце уреди

  1. ^ а б „Pfalz (Falačka) | Proleksis enciklopedija”. proleksis.lzmk.hr. Приступљено 2020-08-14.