Википедија

Фарма

За друге употребе, погледајте Фарма (вишезначна одредница).

Фарма[1][2][3][4][5], пољопривредно имање, газдинство или пољопривредни посед, понекад сељачко имање, назив је за имање, односно земљиште које са припадајућим објектима — кућама и другим грађевинама (амбари, штале, складишта), пољопривредним машинама, стоком, живином и другим ресурсима чини заокружену економску целину намењену пољопривредној производњи. У последње време, под утицајем модерне културе, односно настојањем да се избегну негативне конотације израза село и сељак, за пољопривредна имања се све више користи реч фарма која потиче из енглеског језика (farm).[1][2][3][4][5]

Фарма близу Клингерстауна, Пенсилванија
Краве пасу на фарми у Викторији, Аустралија

Постоје различите врсте пољопривредних имања, односно фарми, било по њиховој величини, било по њиховој сврси, било по различитим моделима власништва.[1][2][3][4][5]

У свету постоји око 570 милиона фарми, од којих је већина мала и у породичном поседу. Мала газдинства са површином од мање од 2 хектара управљају са око 1% светског пољопривредног земљишта, а породична газдинства чине око 75% светског пољопривредног земљишта.[6]

ЕтимологијаУреди

 
Фармер који убера усеве са запрежним колима, 1920-те, Ајова, САД

Реч са контекстом пољопривредног земљопоседништва као извора прихода потиче од енглеско глагола „to farm“, било да се ради о порезима, царинама, закупнини групе властелинства или једноставно поседовању индивидуалног властелинства према феудалном земљишном поседу „закупне фарме“. Реч је од средњовековне латинске именице firma, која је такође извор француске речи ferme, што значи фиксни договор, уговор,[7] од класичног латинског придева firmus што значи снажан, стамен, чврст.[8][9] Како су се у средњем веку готово сва властелинства бавила пољопривредом, која је била њихов главни извор прихода, тако је држање властелинства уз закуп „закупне фарме“ постало синоним за саму пољопривреду.

ИсторијаУреди

 
Мапа света која приказује приближне центре порекла пољопривреде и њеног ширења у праисторији: Плодни полумесец (пре 11.000 година), басени Јангце и Жуте реке (пре 9.000 година) и Висови Нове Гвинеје (пе 9.000–6.000 година), Централни Мексико (пре 5.000–4.000 година), Северна Јужна Америка (пре 5.000–4.000 година), субсахарска Африка (пре 5.000–4.000 година, тачна локација је непозната), источна Северна Америка (пре 4.000–3.000 година).[10]

Пољопривреда је иновирана на више различитих тачака и места у људској историји. Транзиција од ловаца-сакупљача у насељена, пољопривредна друштва назива се неолитска револуција и први пут је почела пре око 12.000 година, близу почетка геолошке епохе холоцена[11] пре око 12.000 година.[12] Била је то прва светска револуција у пољопривреди која се историјски може проверити. Пољопривреда се са Блиског истока проширила на Европу и до 4.000 година пре нове ере људи који су живели у централном делу Европе користили су волове за вучу плугова и кола.[13] Наредне промене у људским пољопривредним праксама изазвале су Британска пољопривредна револуција у 18. веку и Зелена револуција у другој половини 20. века.

Типови фармиУреди

 
Фотографија фарме Боргбода из ваздуха у Салтвику, Оланд.

Фарма може бити у власништву и управљању од стране једног појединца, породице, заједнице, корпорације или компаније, може производити једну или више врста производа и може бити имање било које величине од делића хектара[14] до неколико хиљада хектара.[15]

Фарме широм светаУреди

 
Пољопривреда у близини Клингерстауна, Пенсилванија.

АмерикеУреди

Земљиште и зграде фарме називају се „фармстед“.[16] Предузетништва у којима се узгаја стока на пашњацима називају се ранчеви. Тамо где се стока узгаја у затвореном простору на храни произведеној на другом месту, обично се користи термин хранилиште.

У САД је 1910. било 6.406.000 фарми и 10.174.000 породичних радника; Године 2000. било је само 2.172.000 фарми и 2.062.300 породичних радника.[17] Удео фарми у САД којима управљају жене стално је растао током последњих деценија, са 5 процената у 1978. на 14 процената до 2007. године.[18]

У Сједињеним Државама има преко три милиона миграната и сезонских радника на пољопривреди; 72% су рођени у иностранству, 78% су мушкарци, имају просечну старост од 36 година и просечно образовање од 8 година.[19] Радници на фарми зарађују просечну сатницу од 9-10 долара по сату, у поређењу са просечно преко 18 долара по сату за рад који није у пољопривреди. Њихов просечан породични приход је испод 20.000 долара, а 23% живи у породицама са приходима испод федералног нивоа сиромаштва.[20] Половина свих породица радника на фарми зарађује мање од 10.000 долара годишње,[21] што је знатно испод нивоа сиромаштва у САД из 2005. од 19.874 долара за четворочлану породицу.

Очекивало се да ће у 2007. години, површине под кукурузом порасти за 15% због велике потражње за етанолом, како у америчким производним просторим тако и другде. Произвођачи очекују да ће засадити 90,5 милиона хектара (366.000 km²) кукуруза, што га чини највећим усевом кукуруза од 1944.[22]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в „Tiny Farm Wiki”. Архивирано из оригинала 26. 05. 2012. г. Приступљено 09. 08. 2018. 
  2. ^ а б в „Farming styles and extension in broadacre cropping”. The Australian Society of Agronomy. Приступљено 18. 4. 2007. 
  3. ^ а б в „What is Sustainable Agriculture?”. University of California. 1997. Архивирано из оригинала 21. 04. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2007. 
  4. ^ а б в Diver, Steve (2002). „Introduction to Permaculture: Concepts and Resources”. The ATTRA Project. Архивирано из оригинала 16. 03. 2007. г. Приступљено 18. 4. 2007. 
  5. ^ а б в „Tiny Extremadura Farm”. Архивирано из оригинала 12. 09. 2018. г. Приступљено 09. 08. 2018. 
  6. ^ Lowder, Sarah K.; Skoet, Jakob; Raney, Terri (2016). „The Number, Size, and Distribution of Farms, Smallholder Farms, and Family Farms Worldwide”. World Development. 87: 16—29. doi:10.1016/j.worlddev.2015.10.041. 
  7. ^ Larousse Dictionnaire de la Langue Francaise Lexis, Paris, 1993
  8. ^ Patrick Hanks, ур. (1986). Collins dictionary of the English language. London: Collins. Bibcode:1986cdel.book.....H. 
  9. ^ James Robert Vernam Marchant, Joseph Fletcher Charles (ур.). Cassell's Latin dictionary. Funk & Wagnalls. 
  10. ^ Diamond, J.; Bellwood, P. (2003). „Farmers and Their Languages: The First Expansions” (PDF). Science. 300 (5619): 597—603. Bibcode:2003Sci...300..597D. CiteSeerX 10.1.1.1013.4523  . PMID 12714734. S2CID 13350469. doi:10.1126/science.1078208. 
  11. ^ „International Stratigraphic Chart”. International Commission on Stratigraphy. Архивирано из оригинала 2013-02-12. г. Приступљено 2012-12-06. 
  12. ^ Graeme Barker (25. 3. 2009). The Agricultural Revolution in Prehistory: Why did Foragers become Farmers?. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-955995-4. Приступљено 15. 8. 2012. 
  13. ^ „A History of Farming”. www.localhistories.org. Приступљено 2016-04-04. 
  14. ^ Winterbottom, Jo; Jadhav, Rajendra (20. 6. 2011). „SPECIAL REPORT - India's food chain in deep change”. Reuters. Приступљено 12. 7. 2011. »The average size of farms in India is a mere 1.77 hectares -- about the size of two soccer pitches« 
  15. ^ „Anna Creek Station”. Wrightsair. Архивирано из оригинала 1. 3. 2008. г. Приступљено 17. 2. 2012. »Anna Creek Station is well known as the largest cattle station in the world, covering an area of 24,000 sq. km« 
  16. ^ „Definition of FARMSTEAD”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-15. 
  17. ^ „National Agricultural Statistics Service”. Архивирано из оригинала 2007-07-15. г. Приступљено 2007-04-20. 
  18. ^ Hoppe, Robert A. and Penni Korb. (2013). Characteristics of Women Farm Operators and Their Farms. Washington, D.C.: U.S. Department of Agriculture, Economic Research Service.
  19. ^ „Facts about Farmworkers” (PDF). National Center for Farmworker Health. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 5. 2013. г. Приступљено 29. 3. 2013. 
  20. ^ „Changing Characteristics of U.S. Farm Workers” (PDF). U.S. Department of Labor. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 2. 2013. г. Приступљено 29. 3. 2013. 
  21. ^ „Facts on Farmworkers in the United States” (PDF). Cornell University. 2001. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 12. 2006. г. Приступљено 17. 2. 2012. 
  22. ^ „Corn Acres Expected to Soar in 2007, USDA Says”. Newsroom. Washington: U.S. Department of Agriculture - National Agricultural Statistics Service. 30. 3. 2007. Архивирано из оригинала 17. 2. 2012. г. Приступљено 18. 2. 2012. 

LiteraturaУреди

Спољашње везеУреди

 
Фарма на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фарма&oldid=25471623”