Фармакокинетичке интеракције
Фармакокинетичке интеракције су интеракције између истовремено примењених лекова, које се одигравају на свим фармакокинетичким параметрима (ресорпција, дистрибуција, метаболисања и излучивање). Два лека истовремено примењена могу променити дејство један другом (тако нпр. лек „А“ мења концентрацију лека „Б“ који стиже на место деловања).[1][2]
Интеракција на нивоу ресорпције уреди
На нивоу ресорпције интеракција лекова може бити:[3]
- Успорена ресорпција
Настаје истовременом применом лекова који инхибишу пражњење желуца (нпр. атропин или опијати). Такође додавање адреналина локалним анестетичким средствима успорава њихову ресорпцију са места убризгавања, услед вазоконстрикције крвних судова.
- Убрзана ресорпција
Настаје након примене неких лекова, као што су нпр. метоклопрамиди.
- Смањена ресорпција
Смањена ресорпција може бити последица хемијских реакција, као што је реакција између калцијума и тетрациклина. Такође, нпр хлестирамин може ступити у интеракцију са верфарином и дигоксином и на тај начин смањити њихову ресорпцију.
Интеркација на нивоу дистрибуције уреди
Један лек може да промени дистрибуцију другог, истовремено примењеног лека. Тако нпр. повећање слободне фракције једног лека у плазми (због његовог истискивања из везе са беланчевинама плазме) најчешће се регулише повећаном елиминацијом. На тај начин успоставља се иста укупна концентрација лека као и пре примене „истискивача“ из везе са беланчевинама плазме. Ове интеракције су ретко од клиничког значаја.
Промена дистрибуције може имати и клинички значај у следећим случајевима;[3]
- Појава токсичности изазвана пролазним (транзиторним) повећањем концентрације слободне фракције лека, до успостављања новог - енгл. „steady state“.
- Ако се доза лека одређује према концентрацији лека у плазми, пре појаве интеракције (пре примене „истискивача“).
- Ако истовремено примењени лек успорава елиминацију првог лека, тако да се концентрација првог лека у плазми повећава у току дужег времена и доводи до токсичности.
Интеракције на нивоу метаболисања уреди
Преко 200 лекова индукује микрозомне ензиме у јетри и на тај начин смањује концентрацију и ефикасност истовремено примењених лекова. Овом индукцијом може да се развије (споро) толеранција на супстрате одговарајућих ензима.
Интеракција на нивоу излучивања уреди
На нивоу излучивања лекова најзначајнији маханизми су;[3]
Промена pH мокраће се користи у циљу повећања излучивања слабо киселих материја, као мера у лечењу тровања овим материјама (нпр тровања аспирином или барбитуратима)
- Инхибиција тубуларне секреције
Неки лекови инхибишу тубуларну секрецију (нпр пробеницид, инхибише секрецију пеницилина) што продужава њихово дејство.
- Промена везивања за албумине плазме
Ова пизмена, у везивању за албумине плазме, доводи до промена вредности филтрације)
Извори уреди
- ^ Laurence D R, Bennet R N, Brown M J, Clinical Pharmacology, eight edition, Churchill Livingstone 1998.
- ^ Ganeva M, Gancheva T, Troeva J, Kiriyak N, Hristakieva E. Clinical Relevance of Drug-Drug Interactions in Hospitalized Dermatology Patients, Adv Clin Exp Med 2013, 22, 4, 555–563 ISSN 1899–5276.]
- ^ а б в Анђелковић Д и сар. Рационална савремена фармакотерапија, у Примењена истраживања у развоју лекова, 14 Конгрес лекара Србије, Београд 2000.