Фармацеутски факултет Универзитета у Београду

високошколска установа у Београду

Фармацеутски факултет је један од факултета Универзитета у Београду који се налази у улици Војводе Степе број 450 у београдској општини Вождовац. Факултет је први пут је основан у виду одсека при Медицинском факултету 24. октобра 1939. године. Настава се одвијала релативно кратко јер је по почетку Другог светског рата обустављена.

Фармацеутски факултет Универзитета у Београду
Зграда Фармацеутског факултета
Типдржавни
Оснивање24. октобар 1939. год.; пре 84 године (1939-10-24)
АфилијацијаУниверзитет у Београду
ДеканПроф. др Слађана Шобајић
Наставно особље181 (2021)
Број студената2.689 (2021)
Број одсека2 (оба и на српском и на енглеском)
ЛокацијаБеоград, Србија
Веб-сајтhttp://www.pharmacy.bg.ac.rs/

Као независна високошколска установа Фармацеутски факултет је конституисан одлуком Скупштине Народне републике Србије 19. октобра 1945. године. Факултет од тада ради у континуитету. Студенти који су завршавали факултет до 70-их година прошлог века су стицали звање магистра да би то звање било реформисано у дипломирани фармацеут. Све до 1991. факултет није имао своју зграду, да би те године студије започеле у наменски изграђеној згради на данашњој локацији у Кумодражу по реформисаном наставном плану у трајању од пет година.

Поред своје матичне делатности високошколске установе, Фарамацеутски факултет обавља образовне, научне, здравствене, стручне и издавачке послове, као и библиотекарску и музејску активност. Музеј за историју фармације је регистрован као званични музеј града Београда.[1]

Факултет остварује своју делатност преко радних једниница. Радне јединице Факултета су:

  • Радна јединица Катедре
  • Радна јединица Лабораторије
  • Радна јединица Центри
  • Радна јединица Заједничке службе

Према подацима из 2021. године факултет је имао 2.689 студената, дипломирао је 391 студент, а број наставног особља износио је 181.[2]

Историјат уреди

Идеја да се у Србији оснује високошколска установа за школовање фармацеута јавила се први пут осамдесетих година 19. века, када је предложено да се отвори Фармацеутски одсек при Великој школи. Ова идеја, на жалост, није реализована услед финансијих потешкоћа. Законом о универзитету из 1930. године је предвиђено да се при постојећем Медицинском факултету у Београду оснује и Фармацеутски одсек, али је цео пројекат реализован тек 1938. године, када је 28. априла Министарство просвете донео одлуку о формирању Фармацеутског одсека Медицинског факултета.

Прва генерација од 129 студената уписана је школске 1939/40. године, али је избијањем Другог светског рата настава прекинута, да би се обновила по његовом завршетку. Програм студија обухватао је укупно 17 предмета груписаних у четири катедре: Катедра хемије, Катедра фармакологије и токсикологије, Катедра биологије и Катедра ботанике и зоологије. Стицало се звање дипломирани фармацеут, са могућношћу стицања степена доктора наука из стручних фармацеутских области. На првој послератној седници Савета факултета, одржаној 7. септембра 1945. године, одлучено је да се Фармацеутски одсек издвоји из Медицинског факултета у посебан Фармацеутски факултет. Ова одлука постала је правоснажна одлуком Народне скупштине НР Србије бр. 2221 од 19. октобра 1945. године. Овај датум се слави као дан факултета. Иако у свему потпуно самосталан, Фармацеутски факултет је ипак остао тесно повезан са Медицинским факултетом, јер су се налазили у истим просторијама које су делили. Фармацеутски факултет није имао своје просторије све до 1991. године када је 31. маја свечано отворена нова зграда у улици Војводе Степе број 450 у Кумодражу. Од 1. октобра 1991. године студије прерастају из четворогодишњих у петогодишње, а 1. октобра 2006. је уписана прва генерација по новом програму усклађеним са Болоњском декларацијом.[3]

Катедре уреди

Факултет има 19 катедри и то:[4]

  • Катедра за аналитичку хемију
  • Катедра за аналитику лекова
  • Катедра за ботанику
  • Катедра за броматологију
  • Катедра за фармацеутску хемију
  • Катедра за фармацеутску технологију и козметологију
  • Катедра за фармакогнозију
  • Катедра за фармакокинетику и клиничку фармацију
  • Катедра за фармакологију
  • Катедра за физичку хемију и инструменталне методе
  • Катедра за физику и математику
  • Катедра за физиологију
  • Катедра за медицинску биохемију
  • Катедра за микробиологију и имунологију
  • Катедра за општу и неорганску хемију
  • Катедра за органску хемију
  • Катедра за патобиологију
  • Катедра за социјалну фармацију и фармацеутско законодавство
  • Катедра за токсикологију „Академик Данило Солдатовић“

Управа уреди

Руководство факултета чине:[5]

  • Декан проф. др Слађана Шобајић
  • Продекан за наставу проф. др Анђелија Маленовић
  • Продекан за науку и међународну сарадњу проф. др Снежана Савић
  • Продекан за последипломску наставу и континуирану едукацију проф. др Сандра Везмар Ковачевић
  • Продекан за финансије проф. др Бојан Марковић
  • Секретар факултета дипл. прав. Милан Мазалица

Студије уреди

Од школске године 2006/2007 студије на факултету су реформисане у складу са усвојеним Законом о високошколском образовању и Болоњском декларацијом. Студије трају 10 семестара. Интегрисане академске студије акредитоване су 2008. и 2013. године.

Постоје два студијска програма интегрисаних академских студија:

Осим основних, Фармацеутски факултет има и низ специјалистичких академских студија, специјалистичких студија за потребе здравства и докторских академских студија. Факултет организује и курсеве континуиране едукације.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „О факултету”. pharmacy.bg.ac.rs. Приступљено 2. 11. 2022. 
  2. ^ „Високо образовање 2020/2021” (PDF). Републички завод за статистику. 2021. Приступљено 5. 11. 2022. 
  3. ^ „Историјат Фармацеутског факултета”. pharmacy.bg.ac.rs. Приступљено 2. 11. 2022. 
  4. ^ „Катедре”. pharmacy.bg.ac.rs. Приступљено 2. 11. 2022. 
  5. ^ „Управа факултета”. pharmacy.bg.ac.rs. Приступљено 2. 11. 2022. 

Спољашње везе уреди