Фаустина
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Фаустина (361 – после 366) је била царица Римског царства и трећа жена цара Констанција II. Главни извор за њену биографију је извештај историчара Амијана Марцелина.[тражи се извор] Њено порекло је непознато.
Брак уреди
Цар Констанције II се њоме оженио у Антиохији 361. године, после смрти своје друге жене Еусебије 360. године.[тражи се извор] Амијан једноставно извештава да се брак догодио док је цар Констанције II зимовао у Антиохији, правећи паузу од текућих римско-персијских ратова. „У исто време Констанције узе за жену Фаустину, давно изгубивши Еусебију“.[1]
Била је трудна када је цар Констанције II умро 3. новембра 361. године, и касније родила њихову посмртну ћерку, Флавију Максиму Констанцију, једино дете цара Констанција II. Констанција се касније удала за цара Грацијана.[тражи се извор]
Удовица уреди
Фаустина је 28. септембра 365. године, била присутна када је Прокопије примио инсигније царских обреда у Цариграду. Фаустина и присуство њене мале ћерке сугерисале су да је Прокопије био законити наследник Константинове династије која је још увек била поштована.[тражи се извор].
Амијан сматра да је Прокопијева замисао била да преко присуства царице Фаустине и принцезе Констанције на његовом крунисању обезбеди лојалност и подршку народа његовом уздизању на престо:
„Валенс је позвао своје трупе и, придруживши се њему Лупицину и снажној помоћници, похитао је у Песин, некадашњи град Фригије, а сада у Галатији. Пошто је безбедно поставио ово место да не би претрпео изненађење у тим крајевима, кренуо је уз подножје узвишене планине зване Олимп, и преко стеновитих путева, према Ликији, планирајући да нападне Гомоарија, док је он ту лутао у полусну. Али он [Валенс] је наишао на општи и упорни отпор, посебно због тога — што је његов непријатељ (као што је поменуто) и у маршу и када су били скоро у борбеном реду, носио је са собом у носиљци Констанцијеву кћерку и њену мајку Фаустину, и тиме распламсавао страсти војника да се храбрије боре у одбрани царског сталежа, за који је тврдио да полаже право.“[тражи се извор]
После битке код Тијатире и Прокопијевог пада 366. године, царица Фаустина се више не помиње.
Референце уреди
- ^ „The Roman History of Ammianus Marcellinus, vol. 2, Book 21, chapter 6. 1940 translation”. Penelope.uchicago.edu. Приступљено 2011-04-11.
