Федор Хербут
Федор Хербут (Врбас, 2. мај 1932 — 25. септембар 2023) био је српски теоријски физичар, светски познат по достигнућима из квантне механике и квантне теорије информације. Живио је и радио у Београду.[1]
| Федор Хербут | |
|---|---|
 Федор Хербут | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 2. мај 1932. |
| Место рођења | Врбас, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 25. септембар 2023. (91 год.) |
| Образовање | Универзитет у Београду, Универзитет у Бирмингему |
| Научни рад | |
| Институција | Институт „Борис Кидрич“ |
| Академија | Универзитет у Београду, САНУ |
| Познат по | основе квантне механике и квантна теорија информација |
| Награде | редовни члан САНУ |
Биографија уреди
Федор Хербут је русинског порекла, родом из Руског Крстура, где је завршио основну четворогодишњу школу на русинском језику. Школовање је наставио у Новом Саду у осмогодишњој гимназији коју је завршио 1951. године. Уписао је физику на Природно-математичком факултету у Београду и дипломирао 1957. Након завршених студија, три године је радио као млађи научни сарадник на Институту „Борис Кидрич“ у Винчи (данашњи Институт за нуклеарне науке Винча). Године 1960. уписао је као стипендиста Института „Борис Кидрич“, постдипломске студије на Универзитету у Бирмингему у Енглеској на одељењу за теоријску физику у класи професора Рудолфа Ернеста Паиерлс. Докторирао је с почастима 1964. Последње две године докторских студија је паралелно радио и на Институту. Унапређен је у научног сарадника 1965, а у вишег научног сарадника 1974. Године 1976. напустио је Институт продуживши свој истраживачки рад као доцент на Природно-математичком факултету у Београду. Две године касније постао је ванредни професор, а 1984. редовни професор. Од 1988. је дописни члан и председник Одбора за физику САНУ. Пензионисао се 1997. године. Након пензионисања наставља активности у САНУ, те 2003. добија статус редовног члана Академије.[2]
Истраживачки рад уреди
Истраживачки рад Федора Хербута може се поделити у три целине:[2]
- Основи квантне механике – репрезентација вектора стања двочестичних система антилинеарним Хилберт-Шмитовим операторима, антиунитарни корелациони оператори, кохеренција, АПР парадокс, постшредингерова генералиција АПР парадокса, теорија Хартри-Богољубова, скривене варијабле, идентичне честице, теорија мерења, извођење закона вероватноће у квантној механици, квантна логика, квантно-механички увид у квантне експерименте, интерпретација релативних стања, ретроактивно посматрање догађаја, двојне опсервабле
- Основе квантне теорије информације – корелације у бипартитивним и мултипартитивним системима
- Методолошка истраживања – симетрије и теорија група, примењена математика и математичка физика
Референце уреди
- ^ Страница Федора Хербута на сајту Физичког факултета у Београду
- ^ а б „Официјелни сајт Федора Хербута”. Архивирано из оригинала 18. 11. 2013. г. Приступљено 22. 08. 2014.
