Википедија

Феликс Салтен

Феликс Салтен (Пешта, 6. септембар 1869 – Цирих, 8. октобар 1945) рођен као Сигмунд Салцман (Siegmund Salzmann), био је аустријски аутор и књижевни критичар у Бечу. Његово најпознатије дело је Бамби, живот у шуми (1923).

Феликс Салтен
Феликс Салтен 1910. године
Лични подаци
Пуно имеSiegmund Salzmann
Датум рођења(1869-09-06)6. септембар 1869.
Место рођењаПешта, Аустроугарска
Датум смрти8. октобар 1945.(1945-10-08) (76 год.)
Место смртиЦирих, Швајцарска

Живот и смрт уреди

Салтен је рођен 6. септембра 1869. године као Сигмунд Салцман у Пешти, Аустроугарска. Био је унук православног рабина. Када је имао четири недеље, његова породица се преселила у Беч, Аустрија. Многи Јевреји су се досељавали у град крајем 19. века, јер је Беч 1867. године Јеврејима доделио пуно држављанство.

Када је његов отац банкротирао, шеснаестогодишњи Салтен напустио је школу и почео радити у агенцији за осигурање. Такође је почео да издаје песме и критике књига у часописима. 15. јануара 1889. године објавио је своје прве песме у листу "An der Schönen Blauen Donau" и то користећи псеудоним Феликс Салтен које ће касније постати познато.[1] Постао је део покрета "Млади Беч" (Јунг Виен) и убрзо је добио посао сталног уметничког и позоришног критичара бечке штампе (Wiener Allgemeine Zeitung, Zeit). Године 1900. објавио је своју прву збирку приповедака. Године 1901. покренуо је први бечки краткотрајни књижевни кабаре Jung-Wiener Theater Zum lieben Augustin. У њему је хтео да прикаже мешавину сликарства, плеса, поезије, музике и позоришта, а прва представа одржана је 16. новембра 1991. године. Публика није показала завидну реакцију, па је због малих прихода и великих трошкова кабаре престао са приказивањем.[1]

Убрзо је објављивао, у просеку, једну књигу годишње, драме, кратке приче, романе, путописе и збирке есеја. Такође је писао за готово све главне бечке новине. 1906. Салтен је отишао у Берлин у "Ullstein" као главни уредник B.Z. am Mittag и Berliner Morgenpost, али се неколико месеци касније вратио у Беч. Такође је написао филмске сценарије и либрете за оперете. 1927. постао је председник аустријског ПЕН клуба као наследник Артура Шницлера.

Најпознатије дело Салтена, који је и сам био страствени ловац, [2] [3] је Бамби (1923). Преведен је на енглески језик 1928. године и постао је успех Клуба књиге. Године 1933. продао је филмска права америчком редитељу Сиднију Френклин-у за само 1.000 долара, а Френклин је касније пренео права на студио Валта Диснеи-а, који су чинили основу анимираног класика Бамбија из 1942. године.

Живот у Аустрији постао је погубан за истакнутог Јеврејина током 1930-их. У Немачкој је Адолф Хитлер 1936. забранио Салтенове књиге. Две године касније, након анексије Немачке Аустрије, Салтен се са супругом преселио у Швајцарску, у Цирих где му је било забрањено да се бави новинарством и тамо провео последње године. Услед забране, Салтен је своје последње године провео на ивици сиромаштва немогавши да заради ониме шта је једино знао - писањем.[1]

Фелик Салтен умро је 8. октобра 1945. у 76. години. Сахрањен је у јеврејском гробљу у Цириху (Israelitischer Friedhof Unterer Friesenberg).

Салтен се оженио глумицом Отили Мецл (1868–1942) 1902. године, и имао двоје деце: Пола (1903–1937) и Ану Катарину (1904–1977). Написао је још једну књигу засновану на лику Бамбија, под насловом Бамбијева деца: Прича о шумској породици (1939). Његове приче Пери и The Hound of Florence инспирисале су Дизнијеве филмове Пери (1957), односно Чупави пас (1959).

Салтен се сада сматра анонимним ауторком духовитог, прослављеног еротског романа, Јосефине Мутзенбацхер — животна прича једне бечке курве, испричана од њене саме (Josephine Mutzenbacher: The Life Story of a Viennese Whore, as Told by Herself) (1906), испуњене друштвеном критиком. [4]

Одабрани радови уреди

  • 1899 - Der Gemeine
  • 1906 - Josefine Mutzenbacher oder Die Geschichte einer Wienerischen Dirne von ihr selbst erzählt
  • 1907 - Herr Wenzel auf Rehberg und sein Knecht Kaspar Dinckel
  • 1910 - Olga Frohgemuth
  • 1911 - Der Wurstelprater
  • 1922 - Das Burgtheater
  • 1923 - Der Hund von Florenz
  • 1923 - Bambi: Eine Lebensgeschichte aus dem Walde (Бамби, живот у шуми)
  • 1925 - Neue Menschen auf alter Erde: Eine Palästinafahrt
  • 1927 - Martin Overbeck: Der Roman eines reichen jungen Mannes
  • 1929 - Fünfzehn Hasen: Schicksale in Wald und Feld
  • 1931 - Freunde aus aller Welt: Roman eines zoologischen Gartens (Градска џунгла)
  • 1931 - Fünf Minuten Amerika
  • 1933 - Florian: Das Pferd des Kaisers
  • 1938 - Perri (Пери)
  • 1939 - Bambi's Children (Бамбијева деца)
  • 1940 - Renni the Rescuer (Спасилац Рени)
  • 1942 - A Forest World (Шумски свет)
  • 1945 - Djibi, the Kitten (Џиби, маче, илуст)

Књиге за децу уреди

Од наведених наслова у којима је писао о животињском свету свртано је у књиге намењене деци. Међу њима су: Бамби, живот у шуми, Зечићи, Младост веверице Пери и др.[5] На српски су преведене три његове књиге:

  • Бамби један живот у шуми
  • Бамбијева деца
  • Авантуре веверице Пери

Референце уреди

  1. ^ а б в „Феликс Салтен”. Лектире. Приступљено 20. 3. 2021. 
  2. ^ Sax, Boria (2001), The Mythical Zoo: An Encyclopedia of Animals in World Myth, Legend, and Literature, ABC-CLIO, стр. 146, ISBN 1-5760-7612-1 
  3. ^ Jessen, Norbert (2012-02-26). „Israel: Zu Besuch bei den Erben von Bambi” (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 2018-12-18. г. Приступљено 2018-12-18. 
  4. ^ Eddy, Beverley Driver (2010). Felix Salten: Man of Many Faces. Riverside (Ca.): Ariadne Press. стр. 111—114. ISBN 978-1-57241-169-2. 
  5. ^ Црнковић, Милан (1984). Дјечја књижевност. Загреб: Школска књига. стр. 178—179. 

Литература уреди

  • Eddy, Beverley Drive: Феликс Салтен: Човек многих лица.. 2010. ISBN 978-1-57241-169-2.
  • Seibert, Ernst & Blumesberger (ур.): Felix Salten – der unbekannte Bekannte.2006. ISBN 3-7069-0368-7.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Феликс_Салтен&oldid=27034756”