Феничанско писмо
Феничанско или феничко писмо, било је писмо којим су се служили стари Феничани и настало је крајем другог миленијума пре нове ере. То је алфабет абџадског[4] типа, који се састоји од само 22 сугласничка слова, остављајући имплицитне самогласнике, мада извесни касни варијетети користе matres lectionis за део самогласника. Он је коришћен за писање феничанских, северно семитских језика, које сеу користиле античке цивилизације Феникије у данашњој Сирији, Либану, и северном Израелу.[5] На основу овог писма настало је грчко, арамејско, хебрејско и арапско писмо.
Феничанско писмо | |
---|---|
Тип | Абџад |
Језици | Феничански, Пунски |
Временски период | око 1200–150. п. н. е.[1][2] |
Породица | |
Дечији систем | Арамејски алфабет Грчки алфабет Либијско-берберски алфабет Палеохебрејски алфабет Палеошпански алфабети |
Сестрински систем | Древно јужно арабијско писмо |
Правац | здесна налево |
ISO 15924 | Phnx, 115 |
Уникод назив | Phoenician |
U+10900–U+1091F | |
Фенићански алфабет је изведен из египатских хијероглифа.[6] Он је постао један од најшире коришћених система писања, који су фенићански трговци раширили по медитеранском свету, где су га адаптирале и модификовале многе друге културе. Палеохебрејски алфабет је локална варијанта фенићанског,[7] као што је и арамејски алфабет, претходник модерног арапског. Современо хебрејско писмо је стилска варијанта арамејског. Грчки алфабет (са својим потомцима латинским, ћириличним, рунским, и коптским писмом) исто тако је изведен из фенићанског алфабета.
Феничанско писмо је пронађено на већем броју археолошких налазишта на Медитерану где су Феничани имали своје колоније, као у Библосу (Либан) и Картагини (Тунис). Првобитно, сва слова су била урезивана у камен, већина их је била попречна и усправна, као и ознаке у рунама. Феничани су писали здесна налево, али понекад и слева надесно као и у баустрофедону, где су редови текста наизменично писани здесна налево и слева надесно. Нека слова су писана на различите начине, као нпр. слово тав које се писало као „+“ али и као „х“.
Писмо
уредиРеференце
уреди- ^ Earliest attestation in the Bronze Age collapse period, classical form from about 1050 BC; gradually died out during the Hellenistic period as its evolved forms replaced it; obsolete with the destruction of Carthage in 149 BC.
- ^ The date of 1050 BC is conventional, the oldest known inscriptions are from the 10th century BC; the predecessor scripts used in the Syro-Hittite kingdoms of the 13th to 12th centuries BC is classified as "Proto-Canaanite". Greek travellers shared their alphabet with the people living there who made a new mix of the Greek alphabet, which the Greeks adopted. Use of the Phoenician script declined during the Hellenistic period as its evolved forms replaced it; it became obsolete with the destruction of Carthage in 149 BC.
- ^ Himelfarb, Elizabeth J. "First Alphabet Found in Egypt", Archaeology 53, Issue 1 (Jan./Feb. 2000): 21.
- ^ Fischer 2004, стр. 90
- ^ „Phoenicia”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 12. 11. 2018.
- ^ Michael C. Howard (2012). Transnationalism in Ancient and Medieval Societies. P. 23.
- ^ Kratz 2015, стр. 64
Литература
уреди- Kratz, Reinhard G. (2015). Historical and Biblical Israel: The History, Tradition, and Archives of Israel and Judah. Oxford: Oxford University Press. стр. 64. ISBN 978-0-19-104448-9. „[...] scribes wrote in Paleo-Hebrew, a local variant of the Phoenician alphabetic script [...]”
- Fischer, Steven Roger (2004). A history of writing. Reaktion Books.
- Markoe, Glenn E. (2000). Phoenicians. University of California Press. ISBN 978-0-520-22613-5.
- Ancient Hebrew and Aramaic on Coins, reading and transliterating Proto-Hebrew, online edition. (Judaea Coin Archive)
- Jean-Pierre Thiollet, Je m'appelle Byblos, H & D, Paris, 2005. ISBN 2-914266-04-9
- Maria Eugenia Aubet, The Phoenicians and the West Second Edition, Cambridge University Press, London, 2001.
- Daniels, Peter T., et al. eds. The World's Writing Systems Oxford. (1996).
- Jensen, Hans, Sign, Symbol, and Script, G.P. Putman's Sons, New York, 1969.
- Coulmas, Florian, Writing Systems of the World, Blackwell Publishers Ltd, Oxford, 1989.
- Hock, Hans H. and Joseph, Brian D., Language History, Language Change, and Language Relationship, Mouton de Gruyter, New York, 1996.
- "Alphabet, Hebrew". Encyclopaedia Judaica (CD-ROM Edition Version 1.0). Ed. Cecil Roth. Keter Publishing House. ISBN 965-07-0665-8
- Feldman, Rachel (2010). „Most ancient Hebrew biblical inscription deciphered”. Архивирано из оригинала 7. 6. 2011. г. Приступљено 15. 6. 2011.
- Shanks, Hershel (2010). „Oldest Hebrew Inscription Discovered in Israelite Fort on Philistine Border”. Biblical Archaeology Review. 36 (2): 51—6. Архивирано из оригинала 2012-02-29. г. Приступљено 2020-07-18.
- Albright, William F. (1966). The Proto-Sinaitic Inscriptions and their Decipherment.
- I. Biggs, M. Dijkstra, Corpus of Proto-sinaitic Inscriptions, Alter Orient und Altes Testament, Neukirchener Verlag, 1990.
- Butin, Romanus (1928). „The Serabit Inscriptions: II. The Decipherment and Significance of the Inscriptions”. Harvard Theological Review. 21 (1): 9—67. S2CID 163011970. doi:10.1017/s0017816000021167.
- Butin, Romanus (1932). „The Protosinaitic Inscriptions”. Harvard Theological Review. 25 (2): 130—203. S2CID 161237361. doi:10.1017/s0017816000001231.
- Colless, Brian E (1990). „The proto-alphabetic inscriptions of Sinai”. Abr-Nahrain / Ancient Near Eastern Studies. 28: 1—52. doi:10.2143/anes.28.0.525711.
- Colless, Brian E (1991). „The proto-alphabetic inscriptions of Canaan”. Abr-Nahrain / Ancient Near Eastern Studies. 29: 18—66. doi:10.2143/anes.29.0.525718.
- Colless, Brian E., "The Byblos Syllabary and the Proto-alphabet", Abr-Nahrain / Ancient Near Eastern Studies 30 (1992) 15–62.
- Colless, Brian E (2010). „Proto-alphabetic Inscriptions from the Wadi Arabah”. Antiguo Oriente. 8: 75—96.
- Colless, Brian E., "The Origin of the Alphabet: An Examination of the Goldwasser Hypothesis", Antiguo Oriente 12 (2014) 71–104.
- Stefan Jakob Wimmer / Samaher Wimmer-Dweikat: The Alphabet from Wadi el-Hôl – A First Try, in: Göttinger Miszellen. Beiträge zur ägyptologischen Diskussion, Heft 180, Göttingen 2001, p. 107–111
- Darnell, John Coleman; Dobbs-Allsopp, F. W.; Lundberg, Marilyn J.; McCarter, P. Kyle; Zuckerman, Bruce (2005). „Two Early Alphabetic Inscriptions from the Wadi el-Hôl”. The Annual of the American Schools of Oriental Research. 59: 63, 65, 67—71, 73—113, 115—124. JSTOR 3768583.
- Hamilton, Gordon J, The origins of the West Semitic alphabet in Egyptian scripts (2006)
- Fellman, Bruce (2000) "The Birthplace of the ABCs." Yale Alumni Magazine, December 2000.[1]
- Sacks, David (2004). Letter Perfect: The Marvelous History of Our Alphabet from A to Z . Broadway Books. ISBN 0-7679-1173-3.
- Goldwasser, Orly, How the Alphabet Was Born from Hieroglyphs Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јун 2016) Biblical Archaeology Review 36:02, Mar/Apr 2010.
- Lake, K.; Blake, R. (1928). „The Serabit Inscriptions: I. The Rediscovery of the Inscriptions”. Harvard Theological Review. 21 (1): 1—8. S2CID 161474162. doi:10.1017/s0017816000021155.
- Millard, A. R. (1986) "The Infancy of the Alphabet" World Archaeology. pp. 390–398.
- Ray, John D. (1986) "The Emergence of Writing in Egypt" Early Writing Systems; 17/3 pp. 307–316.
- B. Benjamin Sass (West Semitic Alphabets) – In 1988 a very important doctoral dissertation was completed at Tel Aviv University, *Benjamin Sass, The Genesis of the Alphabet and its Development in the Second Millennium BC, Ägypten und Altes Testament 13, Otto Harrassowitz, Wiesbaden, 1988.
- Simons, Frank (2011). „Proto-Sinaitic – Progenitor of the Alphabet” (PDF). Rosetta. 9: 16—40. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 07. 2022. г. Приступљено 03. 07. 2023.
- Barron, J.B., ур. (1923). Palestine: Report and General Abstracts of the Census of 1922. Government of Palestine.
- Conder, C.R.; Kitchener, H.H. (1883). The Survey of Western Palestine: Memoirs of the Topography, Orography, Hydrography, and Archaeology. 3. London: Committee of the Palestine Exploration Fund.
- Government of Jordan, Department of Statistics (1964). First Census of Population and Housing. Volume I: Final Tables; General Characteristics of the Population (PDF).
- Government of Palestine, Department of Statistics (1945). Village Statistics, April, 1945.
- Guérin, V. (1869). Description Géographique Historique et Archéologique de la Palestine (на језику: француски). 1: Judee, pt. 3. Paris: L'Imprimerie Nationale.
- Hadawi, S. (1970). Village Statistics of 1945: A Classification of Land and Area ownership in Palestine. Palestine Liberation Organization Research Center. Архивирано из оригинала 2018-12-08. г. Приступљено 2008-09-20.
- Hartmann, M. (1883). „Die Ortschaftenliste des Liwa Jerusalem in dem türkischen Staatskalender für Syrien auf das Jahr 1288 der Flucht (1871)”. Zeitschrift des Deutschen Palästina-Vereins. 6: 102—149.
- Mills, E., ур. (1932). Census of Palestine 1931. Population of Villages, Towns and Administrative Areas. Jerusalem: Government of Palestine.
- Palmer, E.H. (1881). The Survey of Western Palestine: Arabic and English Name Lists Collected During the Survey by Lieutenants Conder and Kitchener, R. E. Transliterated and Explained by E.H. Palmer. Committee of the Palestine Exploration Fund.
- Poloner, John (1894). John Poloner's description of the Holy Land (ca. A.D. 1421). Palestine Pilgrims' Text Society.
- Pringle, D. (1993). The Churches of the Crusader Kingdom of Jerusalem: A-K (excluding Acre and Jerusalem). I. Cambridge University Press. ISBN 0-521-39036-2.
- Robinson, E.; Smith, E (1841). Biblical Researches in Palestine, Mount Sinai and Arabia Petraea: A Journal of Travels in the year 1838. 2. Boston: Crocker & Brewster.
- Robinson, E.; Smith, E. (1841). Biblical Researches in Palestine, Mount Sinai and Arabia Petraea: A Journal of Travels in the year 1838. 3. Boston: Crocker & Brewster.
- Röhricht, R. (1893). (RRH) Regesta regni Hierosolymitani (MXCVII-MCCXCI) (на језику: латински). Berlin: Libraria Academica Wageriana.
- Schick, C. (1896). „Zur Einwohnerzahl des Bezirks Jerusalem”. Zeitschrift des Deutschen Palästina-Vereins. 19: 120—127.
- Socin, A. (1879). „Alphabetisches Verzeichniss von Ortschaften des Paschalik Jerusalem”. Zeitschrift des Deutschen Palästina-Vereins. 2: 135—163.
Спољашње везе
уреди- Ancient Scripts.com (Phoenician)
- Omniglot.com (Phoenician alphabet)
- official Unicode standards document for Phoenician (PDF file)
- Free-Libre GPL2 Licensed Unicode Phoenician Font
- GNU FreeFont Unicode font family with Phoenician range in its serif face.
- Phönizisch TTF-Font.
- Paleo-Hebrew Abjad font—also allows writing in Phoenician (the current version of the font is 1.1.0)