Феничанско писмо

Феничанско или феничко писмо, било је писмо којим су се служили стари Феничани и настало је крајем другог миленијума пре нове ере. То је алфабет абџадског[4] типа, који се састоји од само 22 сугласничка слова, остављајући имплицитне самогласнике, мада извесни касни варијетети користе matres lectionis за део самогласника. Он је коришћен за писање феничанских, северно семитских језика, које сеу користиле античке цивилизације Феникије у данашњој Сирији, Либану, и северном Израелу.[5] На основу овог писма настало је грчко, арамејско, хебрејско и арапско писмо.

Феничанско писмо
ТипАбџад
ЈезициФеничански, Пунски
Временски период
око 1200–150. п. н. е.[1][2]
Породица
Дечији систем
Арамејски алфабет
Грчки алфабет
Либијско-берберски алфабет
Палеохебрејски алфабет
Палеошпански алфабети
Сестрински систем
Древно јужно арабијско писмо
Правацздесна налево
ISO 15924Phnx, 115
Уникод назив
Phoenician
U+10900–U+1091F
Феничански натпис из 625-600. п. н. е. (Археолошки музеј у Алањи).

Фенићански алфабет је изведен из египатских хијероглифа.[6] Он је постао један од најшире коришћених система писања, који су фенићански трговци раширили по медитеранском свету, где су га адаптирале и модификовале многе друге културе. Палеохебрејски алфабет је локална варијанта фенићанског,[7] као што је и арамејски алфабет, претходник модерног арапског. Современо хебрејско писмо је стилска варијанта арамејског. Грчки алфабет (са својим потомцима латинским, ћириличним, рунским, и коптским писмом) исто тако је изведен из фенићанског алфабета.

Феничанско писмо је пронађено на већем броју археолошких налазишта на Медитерану где су Феничани имали своје колоније, као у Библосу (Либан) и Картагини (Тунис). Првобитно, сва слова су била урезивана у камен, већина их је била попречна и усправна, као и ознаке у рунама. Феничани су писали здесна налево, али понекад и слева надесно као и у баустрофедону, где су редови текста наизменично писани здесна налево и слева надесно. Нека слова су писана на различите начине, као нпр. слово тав које се писало као „+“ али и као „х“.

Писмо

уреди
Знак Unicode Име Значење Транслитерација Одговарајући знак у
хебрејском арапском грчком латиници ћирилици
  𐤀 ʼāleph во ʼ א Α, α A, a А, а
  𐤁 bēth кућа b ב Β, β B, b Б, б, В, в
  𐤂 gīmel камила g ג Γ, γ C, c, G, g Г, г
  𐤃 dāleth врата d ד ﺩ، ذ Δ, δ D, d Д, д
  𐤄 прозор h ה Ε, ε E, e Е, е, Є, є
  𐤅 wāw удица w ו (Ϝ, ϝ), Υ, υ F, f, U, u, V, v, W, w, Y, y У, у
  𐤆 zayin оружје z ז Ζ, ζ Z, z З, з
  𐤇 ḥēth ограда ח ﺡ، خ Η, η H, h И, и, Й, й
  𐤈 ṭēth коло ט ﻁ، ظ Θ, θ
  𐤉 yōdh рука y י ﻱ، ى Ι, ι I, i, J, j І, і, Ї, ї, Ј, ј
  𐤊 kaph длан k כ Κ, κ K, k К, к
  𐤋 lāmedh палица l ל Λ, λ L, l Л, л
  𐤌 mēm вода m מ Μ, μ M, m М, м
  𐤍 nun риба n נ Ν, ν N, n Н, н
  𐤎 sāmekh степеник s ס Ξ,ξ, Χ, χ X, x Х, х
  𐤏 ʼayin око ʼ ע ﻉ، غ Ο, ο O, o О, о
  𐤐 уста p פ Π, π P, p П, п
  𐤑 ṣādē папирус (биљка) צ ﺹ، ض (Ϡ, ϡ) Ц, ц, Ч, ч
  𐤒 qōph иглено ухо q ק (Ϙ, ϙ) Q, q
  𐤓 rēš глава r ר Ρ, ρ R, r Р, р
  𐤔 šin зуб š ש س، ش Σ, (ϲ), σ, ς S, s С, с, Ш, ш
  𐤕 tāw знак t ת ﺕ، ث Τ, τ T, t Т, т

Референце

уреди
  1. ^ Earliest attestation in the Bronze Age collapse period, classical form from about 1050 BC; gradually died out during the Hellenistic period as its evolved forms replaced it; obsolete with the destruction of Carthage in 149 BC.
  2. ^ The date of 1050 BC is conventional, the oldest known inscriptions are from the 10th century BC; the predecessor scripts used in the Syro-Hittite kingdoms of the 13th to 12th centuries BC is classified as "Proto-Canaanite". Greek travellers shared their alphabet with the people living there who made a new mix of the Greek alphabet, which the Greeks adopted. Use of the Phoenician script declined during the Hellenistic period as its evolved forms replaced it; it became obsolete with the destruction of Carthage in 149 BC.
  3. ^ Himelfarb, Elizabeth J. "First Alphabet Found in Egypt", Archaeology 53, Issue 1 (Jan./Feb. 2000): 21.
  4. ^ Fischer 2004, стр. 90
  5. ^ „Phoenicia”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 12. 11. 2018. 
  6. ^ Michael C. Howard (2012). Transnationalism in Ancient and Medieval Societies. P. 23.
  7. ^ Kratz 2015, стр. 64

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди