Феномени преноса

У физици, хемији и хемијском инжињерству, феномени преноса представљају механизме преноса неке физичке величине са једног мјеста на друго. Три основа механизма преноса су провођење (дифузија), преношење (конвекција) и зрачење (радијација).

Три основне величине које се третирају у феноменима преноса су:

• Пренос топлоте,
• Пренос масе, and
• Пренос количине кретања

Све три величине преносе се на аналоган начин.

Примјер за преношење: Смицајни напон је у случају њутновских флуида пропорционалан градијенту импулса. Коефицијент пропорционалности је коефицијент вискозитета.

$\tau _{yx}=-\nu {\frac {d}{dy}}(\rho v_{x})$

Фуријеов закон говори о пропорционалности флукса топлоте и градијента температуре. Коефицијент пропорционалности је коефицијент топлотне проводности

$q_{y}=-\alpha {\frac {d}{dy}}(\rho C_{p}T)$

Фиков закон повезује флукс преноса масе и градијент хемијског потенцијала (у случају идеалних материјала - градијент концентрације). Коефицијент пропорционалности је коефицијент дифузије.

$j_{Ay}=-D_{AB}{\frac {d}{dy}}(\rho _{A})$

Сличности важе такође и за конвекцију. Конвективни пренос масе је описан једначинама сличним конвективном преносу топлоте.

Приликом изучавања феномена преноса потребно је користити веома компликован математички апарат, тензорски рачун и парцијалне диференцијалне једначине.

Литература

• R. Byron Bird, Warren E. Stewart, Edwin N. Lightfoot, Transport Phenomena (1960) John Wiley & Sons, New York, ISBN 0-471-07392-X
• J. M. Ziman, Electrons and Phonons: The Theory of Transport Phenomena in Solids (Oxford Classic Texts in the Physical Sciences),