Фердинанд I, цар Светог римског царства

Уколико сте тражили чланак о аустријском цару, погледајте чланак Фердинанд I од Аустрије.

Фердинанд I (нем. Ferdinand I) је био цар Светог римског царства, краљ Чешке, Угарске, Далмације, Хрватске, Славоније и других земаља. Рођен је 10. марта 1503. године у Алкали де Енарес, у Мадриду, Кастиља, а умро је у 27. јула 1564. године у Бечу, у Аустрији. Био је син Хуане Кастиљанске и Филипа Лепог, и млађи брат Карла V.

Фердинанд I Хабзбуршки
Фердинанд I, цар Светог римског царства
Датум рођења	(1503-03-10)10. март 1503.
Место рођења	Алкала де Енарес Кастиља
Датум смрти	27. јул 1564.(1564-07-27) (61 год.)
Место смрти	Беч Аустрија
Династија	Хабзбурзи
Отац	Филип I од Кастиље
Мајка	Хуана I од Кастиље
Супружник	Ана од Чешке и Угарске
Потомство	Јохана од Аустрије, Карл II Штајерски, Barbara of Austria, Маргарета од Аустрије, Елеонора од Аустрија, Catherine of Austria, Queen of Poland, Magdalena of Austria, Maria of Austria, Фердинанд II, надвојвода Аустрије, Ана од Аустрије, Максимилијан II, цар Светог римског царства, Elizabeth of Austria, John of Habsburg, Helena von Österreich
Цар Светог римског царства
Претходник	Карло V, цар Светог римског царства
Наследник	Максимилијан II, цар Светог римског царства
Краљ Угарске
Период	1526 — 1563
Претходник	Лајош II
Наследник	Максимилијан II
Краљ Чешке
Период	1526 — 1562
Претходник	Лајош II
Наследник	Максимилијан II

Биографија

Фердинанд је био омиљени унук Фернанда Арагонског, са којим је живео у Арагону, и који га је образовао у кастиљанском духу. Након проглашења Карла за краља Шпаније и његовог доласка на Иберијско полуострво, Фердинанд је послат у Холандију, како би се избегли сукоби око престола, јер је краљев брат имао пуно присталица, и сматрао га легитимним наследником кастиљанско-арагонске круне, док су Карла, који чак није ни шпански говорио, сматрали странцем.

Након Максимилијанове смрти, Карло му је уступио титулу надвојводе од Аустрије и Споразумом из Вормса 1521. године доделио хабзбуршко наслеђе - Горњу и доњу Аустрију, Штајерску, Корушку и Крањску, и касније, 1522, Тирол, Високи Алзас и војводство Виртемберг.

Године 1531. Фердинанд је био изабран за Светог римског цара, чиме је постао наследник Карла V. Више пута је управљао државом у многобројним одсуствима свог брата.

Након абдикације Карла V 1556, Фердинанд је преузео титулу светог римског цара. Карло V се сложио да се његов син, Филип искључи из наследства немачке круне, чиме је Фердинандов законити наследник био његов најстарији син, Максимилијан II (1527—1576). Фердинанд I је тиме утемељио аустријску грану династије Хабзбурга која је готово без прекида носила круну царева Светог римског царства немачке народности све до свог изумирања 1740. године.

Избори за краља Чешке и Угарске

Велика прекретница у Фердинандовом животу догодила се непосредно након погибије његовог рођака, чешко-угарског краља Лајоша II, који је настрадао током Мохачке битке (1526). Пошто краљ није имао непосредног наследника, у угарским земљама је дошло до избијања унутрашњег рата око наслеђа краљевске власти. Фердинанд је био један од главних кандидата, пошто је био ожењен краљевом сестром Аном Угарском, а краљева удовица Марија Хабзбуршка била је Фердинандова рођена сестра. Ана и Марија су знатно помогле Фердинанду да дође прво до чешког, а потом и до угарског престола.

Избор за краља Чешке обављен је већ током јесени 1526. године, што је знатно ојачало Фердинандове изгледе за добијање угарске круне. На државном сабору у Пожуну, који је одржан 17. децембрa 1526. године, окупљено племство је прогласило избор Фердинанда за новог краља Угарске, Далмације, Хрватске, Славоније и свих осталих круновина које су се рачунале као земље круне Светог Стефана. Ову одлуку угарског сабора је потом примио и хрватски сабор, на свом заседању које је одржано од 31. децембра 1526. до 1. јануара 1527. године у утврђеном граду Цетину (Цетински сабор). Пожунским избором, угарске земље су добиле владара из династије Хабзбурга, чиме означен почетак новог раздобља у њиховој историји.

За време Фердинандове владавине, у пограничним областима хабзбуршког дела Хрватске и Славоније долази до насељавања знатног броја православних Срба, који су по досељавању ступали у војну службу, чиме су долазили под управу крајишких власти. Поједини српски прваци у Угарској уживали су велико поверење краља Фердинанда, а један од њих је био и Павле Бакић, коме је Фердинанд доделио титулу српског деспота (1537).

Породично стабло

16. Ернест Гвоздени

8. Фридрих III, цар Светог римског царства

17. Цимбарка од Мазовије

4. Максимилијан I Хабзбуршки

18. Дуарте I Португалски

9. Елеонора од Португалије

19. Елеонора Арагонска, краљица Португалије

2. Филип I од Кастиље

20. Филип Добри

10. Карло Смели

21. Изабела од Португала

5. Марија од Бургундије

22. Шарл I, војвода од Бурбона

11. Изабела Бурбон

23. Агнес од Бургундије

1. Фердинанд I, цар Светог римског царства

24. Фернандо I од Арагона

12. Хуан II од Арагона

25. Елеонора од Албукерка

6. Фернандо II од Арагона

26. Fadrique Enríquez de Mendoza

13. Хуана Енрикез

27. Merina de Cordova

3. Хуана од Кастиље

28. Енрике III од Кастиље

14. Хуан II од Кастиље

29. Катарина Ланкастерска

7. Изабела I од Кастиље

30. Infante João, Lord of Reguengos

15. Изабела од Португала

31. Изабела од Брагансе

Литература

• Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530-1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве. 
• Ивић, Алекса (1914). Историја Срба у Угарској од пада Смедерева до сеобе под Чарнојевићем (1459-1690). Загреб. 
• Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183.