Џамија Ферхадија (Бања Лука)
Ферхат-пашина џамија, или Ферхадија, је најпознатија џамија у Бањој Луци. Изграђена је 1579. од откупнине које је добио босански санџак-бег Ферхат паша Соколовић за главу Херберта VIII Турјашког (нем. Herbert VIII Auersperg) у класичном османском стилу и представља једно од најуспјешнијих архитектонских остварења на овим просторима у 16. вијеку. Њен архитекта је непознат, али је познато да је био ученик османског архитекте Мимара Синана.
| Ферхадија | |
|---|---|
 | |
  Ферхадија Локација на мапи Босне и Херцеговине | |
| Основне информације | |
| Локација | Бања Лука, Република Српска, Босна и Херцеговина |
| Координате | 44° 46′ 03″ С; 17° 11′ 14″ И / 44.767418° С; 17.187272° И |
| Религија | ислам |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Архитектонски опис | |
| Стил архитектуре | османска архитектура |
| Оснивање | обнова: 2016. |
| Почетак изградње | 1579. |
| Спецификације | |
| Дужина | 14 |
| Ширина | 18 |
| Висина | 18 |
| Висина минарета | 43 |
У комплексу Ферхадије су се такође налазила и 3 турбета: Ферхат-паше, његове унуке Сафикадуне и његових барјактара, жељезна и камена ограда са чесмом на ћошку, шадрван и старо мезарје у башти. Касније је комплекс допуњен са сахат-кулом изграђеном недалеко од Ферхадије. Џамија је била 18m широка, 14m дугачка, а врх куполе је био 18m висок. Мунара је била 43m висока. Ферхадија је уврштена у културну баштину Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине 1950. године.
Рушење и обнова уреди
У току Другог свјетског рата џамија је дијелом страдала у бомбардовању 1944. Обнављана је низ година, али је поново страдала у земљотресу 1969. и након тога је темељно рестаурирана и осликана.
Џамија је делимично била уништена експлозивом детонираним 7. маја 1993. године. Након првог рушења, градске власти су организовале потпуно рушење и чишћење терена на којем се налазио целокупни комплекс џамије. Остаци рушевина су одвезени на градску депонију. Дан рушења Ферхадије — 7. мај је у Федерацији Босне и Херцеговине проглашен као званични Дан џамија.
Приликом церемоније постављања камена темељца 7. маја 2001. године дошло је до окупљања око 4000 демонстраната. Умјесто церемоније, дошло је до великих нереда, каменовања, уништавања аутобуса и сукоба са полицијом.[1] Неколико људи је теже повријеђено, а један је касније подлегао повредама. Високи представник за БиХ је овај инцидент оцијенио као „ширење ултра-национализма од стране малих група екстремиста“, а своје осуде су изнијели и високи амерички званичници, те многе друге институције и организације, укључујући и званичнике Републике Српске.[2]
Након неколико дана, уз јаке мјере безбједности, свечано полагање камена темељца је ипак обављено[2]. Свечано отварање обновљене Ферхат-пашине џамије је обављено 7. маја 2016. године[3].
Галерија уреди
.jpg)
_%D1%9F%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0_1.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Према подацима Human Rights Watch, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ а б Harvard Human Rights Journal, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Свечано отворена обновљена Ферхат-пашина џамија у Бањалуци, РТ РС, 7. мај 2016.
Литература уреди
- Bejtić, Alija (1953). „Banja Luka pod turskom vladavinom : Arhitektura i teritorijalni razvitak grada u XVI i XVII vijeku” (PDF). Naše starine. I: 91—116.
- Biško, Mato (1959). „Konzervacija objekata u kompleksu Ferhadije džamije u Banjoj Luci” (PDF). Naše starine. VII: 81—90.
- Fučić, Mladen (1953). „Konzervatorski zahvat na Ferhad-pašinoj džamiji u Banjoj Luci” (PDF). Naše starine. I: 117—121.
- Hangi, Antun (1906). Život i običaji muslimana u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Naklada Daniela A. Kajona.
- Husedžinović, Sabira (2005). Dokumenti opstanka: vrijednosti, značaj, rušenje i obnova kulturnog naslijeđa. Zenica: Muzej grada Zenice.
- Husedžinović, Sabira (2012). „Valorizacija historijskih vrijednosti vakufnama Banja Luke sa aspekta urbanog razvoja ovog grada stoljećima” (PDF). Vakufi u Bosni i Hercegovini — Zbornik radova 2012. Islamska zajednica u Bosni i Hercegovini: 99—139.
- Kesić, Boško; Horozović, Irfan (1981). Ferhadija. Banjaluka: Glas. COBISS.SR 78859532
- Korić, Elma (2011). „Prilog pitanju osnivanja samostalnog banjalučkog kadiluka u 16. stoljeću” (PDF). Anali Gazi Husrev-begove biblioteke u Sarajevu. XXXII: 125—134. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 09. 2017. г. Приступљено 02. 09. 2017.
- Kreševljaković, Hamdija (1953). „Stari bosanski gradovi” (PDF). Naše starine. I: 7—44.
- Kreševljaković, Hamdija (1954). „Naši bezisteni” (PDF). Naše starine. II: 233—244.
- Kreševljaković, Hamdija (1956). „Saraji ili dvori bosanskih namjesnika” (PDF). Naše starine. III: 13—22.
- Kreševljaković, Hamdija (1957). „Sahat-kule u Bosni i Hercegovini : Prilog za studij konzervacije” (PDF). Naše starine. IV: 17—32.
- Muftić, Asim (1941). Moschee und Stiftung Ferhad Paša's in Banja Luka : Inaugural — Disertation (на језику: (језик: немачки)). Leipzig: Gräfenhainichen : Druck von C. Schulze & Co. COBISS.SR 526717588
- Ravlić, Aleksandar (1995). „Rušenje crkava i džamija, progoni vjerskih službenika”. Hrvatski iseljenički zbornik. 1995/96: 138—162.
- Ravlić, Aleksandar (1996). Banjalučka Ferhadija — ljepotica koju su ubili. Rijeka: AARIS.
- Teparić, Meliha (2016). Analiza islamskih kaligrafskih panela (levhi) bošnjačkih kaligrafa (hattata) od 18. do sredine 20. stoljeća (PDF). Zagreb: Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu.
- Шево, Љиљана (1996). Урбанистички развој Бање Луке. Бања Лука: Општина Бања Лука и Завод за заштиту споменика културе и природе Бања Лука.
- Zaštita spomenika kulture u Bosni i Hercegovini (PDF). Naše starine. I. 1953. стр. 199—213.
- Izvještaj o radu Zavoda u 1959. godini (PDF). Naše starine. VII. 1959. стр. 221—224.
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Џамија Ферхадија на Викимедијиној остави
