Фикрета Јелић-Бутић
Фикрета Јелић-Бутић (Бања Лука, 1. август 1934 — Загреб, 8. април 1992) је била југословенска историчарка.[1]
| Фикрета Јелић-Бутић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. август 1934. |
| Место рођења | Бања Лука, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 8. април 1992. (57 год.) |
| Место смрти | Загреб, Хрватска |
| Образовање | Филозофски факултет у Загребу Филозофски факултет у Београду |
| Научни рад | |
| Поље | историја |
| Институција | Институт за хисторију радничког покрета Хрватске |
Биографија уреди
Гимназију је завршила у родном месту, а историју дипломирала на Филозофском факултету у Загребу. Докторирала је 1975. на Универзитету у Београду дисертацијом Усташе и НДХ. Радила је у Завичајном музеју у Бихаћу од 1958. до 1962, затим до пензионисања 1990. у Институту за историју радничког покрета Хрватске, где је била научна саветница од 1987.[1]
Трагично је страдала заједно са мужем, историчаром Иваном Јелићем, у пожару у свом стану. До данас није утврђено како је пожар избио.[2]
Дела уреди
- Ustaše i Nezavisna Država Hrvatska: 1941–1945, Zagreb 1977, 1978 (2. izd.).
- Hrvatska seljačka stranka, Zagreb 1983.
- Četnici u Hrvatskoj: 1941-1945, Zagreb 1986.
Референце уреди
- ^ а б Matković, Stjepan (2005). „JELIĆ-BUTIĆ, Fikreta”. Hrvatski biografski leksikon. Zagreb: Leksikografski zavod Miroslav Krleža.
- ^ Ivkošić, Milan (2008-11-20). „‘Pokrštavanje’ se nastavlja”. www.vecernji.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2023-05-27.