Википедија

Филипа од Ланкастера

(преусмерено са Филипа Ланкастерска)

Филипа од Ланкастера (енгл. Philippa of Lancaster; Лестер 31. март 1360- Сакавен 19. јул 1415) била је жена португалијског краља Жоаоа I и португалијска краљица у периоду 1387-1415 године.

Филипа од Ланкастера
Краљица Филипа од Ланкастера
Лични подаци
Датум рођења(1360-03-31)31. март 1360.
Место рођењаЛестер, Енглеска
Датум смрти19. јул 1415.(1415-07-19) (55 год.)
Место смртиСакавен, Португалија
ГробДоминикански манастир у Баталхи
Породица
СупружникЖоао I од Португалије
ПотомствоДуарте I, Педро, војвода од Коимбре, Хенрик Морепловац, Изабела од Португалије, војвоткиња Бургундије, Жоао, констабл Португалије, Фернандо,„Свети принц”.
РодитељиЏон од Гента
Бланш од Ланкастера
ДинастијаЛанкастер
Краљица Португалије
Период1387-1415
ПретходникЛеонора Талеш де Менезеш
НаследникЕлеонора Арагонска, краљица Португалије

Младост уреди

Рођена је у Лестеру 31. марта 1360 године као најстарије дете Џона од Гента, војводе од Ланкастера и Бланш од Ланкастера.[1]

Филипа од Ланкастера је важила за изузетно образовану жену тог периода . Поред тога била је и изузетно побожна. На њено образовање велики утицај је имала њена маћеха Катарина Свинфорд.

Један од најзначајних енглеских средњовекковних писаца Џефри Чосер се помиње као Филипин учитељ.

Португалска краљица уреди

Удајом за краља Жоаоа I, Филипа постаје краљица Португалије. Њихов брак је уговорен Винздорским уговором из 1386 године у циљу јачања енглеско-португалијског савеза након Португалијске кризе (1383—1385).

 
Венчање краља Жоао I и Филипе од Ланкастера.

Краљ Жоао I и Филипа од Ланкастера су се венчали 14. фебруара 1387 године.

У моменту када је брак склопљен краљ Жоао I је имао двоје ванбрачне деце са љубавницом Инес Перез Естевез.[2][3] Краљица Филипа је дозволила да та деца, Афонсо и Беатрис, остану на двору и узела је учешће у њиховом васпитавању и образовању.[4] Њихова мајка, краљева љубавница, је по наређењу краљице Филипе отишла у манастир.

Краљица Филипа је имала велики утицај на политичка збивања како у Португалији тако и у Енглеској. Сматра се да је управо он имала велики утицај на краља Жоао I да поведе поход у северној Африци што ће резултирати заузимањем Сеуте. Посредовала је и браку између Беатрис и Томаса Фицалана, дванаестог грофа од Арандела.

Краљица Филипа од Ланкастера је важила за великодушну и драгу особу. Француски средњовековни песник Есташ Дешан јој је посветио поему „Филипа од Ланкастера”[5].

Брак између Филипе и краља Жоао I је изузетно учврстио везе између енглеског и португалијског краљевства. Међутим поједини делови португалијског племства нису били задовољни овим браком, имајући у виду да је Филипа имала 27 година када се удала, многи су сумњали у њену способност да роди наследника престола.

Породично стабло уреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Едвард I Плантагенет[7]
 
 
 
 
 
 
 
8. Edward II of England[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Елеонора од Кастиље[7]
 
 
 
 
 
 
 
4. Едвард III Плантагенет[6]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Филип IV[7]
 
 
 
 
 
 
 
9. Изабела Француска[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Хуана I од Наваре[8]
 
 
 
 
 
 
 
2. Џон од Гента
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. John II, Count of Holland[8]
 
 
 
 
 
 
 
10. Вилијам I, гроф од Еноа[8]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Филипа од Луксембурга[8]
 
 
 
 
 
 
 
5. Филипа од Еноа[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Шарл Валоа[9]
 
 
 
 
 
 
 
11. Жана од Валоа[8]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Маргарета Анжујска[9]
 
 
 
 
 
 
 
1. Филипа од Ланкастера
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Едмунд Погрбљени[7]
 
 
 
 
 
 
 
12. Хенри, 3. гроф од Ланкастера[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Бланш од Артоа[9]
 
 
 
 
 
 
 
6. Хенри од Гросмонта, 1. војвода од Ланкастера[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Sir Patrick de Chaworth[7]
 
 
 
 
 
 
 
13. Maud Chaworth[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Isabella de Beauchamp[9]
 
 
 
 
 
 
 
3. Бланш од Ланкастера
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Sir Louis de Brienne[10]
 
 
 
 
 
 
 
14. Henry de Beaumont, 4th Earl of Buchan[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Agnès de Beaumont[10]
 
 
 
 
 
 
 
7. Изабела Бомон[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Sir Alexander Comyn[10]
 
 
 
 
 
 
 
15. Alice Comyn[11]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Joan le Latimer[10]
 
 
 
 
 
 

Потомство уреди

У браку са краљем Жоаом I имала је деветоро деце:[12]

  • Бланка (1388—1389)
  • Афонсо (1390—1400)
  • Дуарте I (1391—1438) краљ Португалије у периоду од 1433 до 1438
  • Педро(1392—1449)Војвода од Коимбре (1415−1449), регент Португалије (1439−1449).
  • Енрике(1394- 1460)
  • Изабела (1397—1471)
  • Бранка (1398—1398)
  • Жоао (1400—1442)
  • Фернандо (1402—1437)

Смрт уреди

 
Гробница краља Жоаоа I и краљице Филипе у Баталхи.

У 55-тој години краљица Филипа се разболела од куге и тада је прешла из Лисабона у Сакавен. Преминула је у Сакавену 19. јула 1415 године. Сахрањена је у доминиканском манастиру у Баталхи.

Референце уреди

  1. ^ BouzaSerrano, стр. 15.
  2. ^ Major, Richard H. (1967). The Life of Prince Henry the Navigator. London: Frank Cass & Co. стр. 8. 
  3. ^ Sanceau 1945, стр. 9
  4. ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Sanceau, Elaine 1945.
  5. ^ McCash, June H. (1996). The Cultural Patronage of Medieval Women. Athens: University of Georgia Press. 
  6. ^ Armitage-Smith (1905), p. 21
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Armitage-Smith, стр. 21.
  8. ^ а б в г д von Redlich, Marcellus Donald R. Pedigrees of Some of the Emperor Charlemagne's Descendants. I. стр. 64. 
  9. ^ а б в г Weir 1999, стр. 75, 92
  10. ^ а б в г Cokayne, G.E.; Gibbs, Vicary; Doubleday, H.A.; White, Geoffrey H.; Warrand, Duncan; de Walden, Lord Howard, ур. (2000). The Complete Peerage of England, Scotland, Ireland, Great Britain and the United Kingdom, Extant, Extinct or Dormant. II (new изд.). Gloucester, U.K.: Alan Sutton Publishing. стр. 59—60. 
  11. ^ Mosley, Charles, ур. (1999). Burke's Peerage and Baronetage. 1 (106th изд.). Crans, Switzerland: Burke's Peerage (Genealogical Books) Ltd. стр. 227—228. 
  12. ^ Stephens, Henry Morse (1903). The story of Portugal. G.P. Putnam's Sons. стр. 139. Приступљено 11. 7. 2018. 

Литература уреди

  • Cokayne, G.E.; Gibbs, Vicary; Doubleday, H.A.; White, Geoffrey H.; Warrand, Duncan; de Walden, Lord Howard, ур. (2000). The Complete Peerage of England, Scotland, Ireland, Great Britain and the United Kingdom, Extant, Extinct or Dormant. II (new изд.). Gloucester, U.K.: Alan Sutton Publishing. стр. 59—60. 
  • Weir, Alison (1999). Britain's Royal Families: The Complete Genealogy. London: The Bodley Head. стр. 75, 92. 
  • Mosley, Charles, ур. (1999). Burke's Peerage and Baronetage. 1 (106th изд.). Crans, Switzerland: Burke's Peerage (Genealogical Books) Ltd. стр. 227—228. 
  • von Redlich, Marcellus Donald R. Pedigrees of Some of the Emperor Charlemagne's Descendants. I. стр. 64. 
  • McCash, June H. (1996). The Cultural Patronage of Medieval Women. Athens: University of Georgia Press. 
  • Sanceau, Elaine (1945). Henry the Navigator; the story of a great prince and his times. New York: Hytchinson & Co. стр. 9. 
  • The Life of Prince Henry the Navigator. London: Frank Cass & Co. 1967. стр. 8.  Непознати параметар |authir= игнорисан (помоћ)
  • Stephens, Henry Morse (1903). The story of Portugal. G.P. Putnam's Sons. стр. 139. Приступљено 11. 7. 2018. 
  • Lopes, Fernão (1897—1898). Chronica de El-Rei D. João I. 5. [S.l.: s.n.]
  • Silva, Manuela Santos (2009b). «Philippa of Lancaster, queen of Portugal: educator and reformer». In: OAKLEY-BROWN, Liz; WILKINSON, Louise J. The Rituals and Rhetoric of Queenship: Medieval to Early Modern. [S.l.: s.n.]
  • Sousa, Armindo de; José Mattoso História de Portugal - Vol. 2: A Monarquia Feudal. [S.l.]: Estampa. 1992. ISBN 978-972-33-0919-5.
  • Bouza Serrano, Joana (2009). As Avis: As Grandes Rainhas que Partilharam o Trono de Portugal na Segunda Dinastia (in Portuguese). Lisbon: A Esfera dos Livros.
  • Major, Richard H. The Life of Prince Henry the Navigator. London: Frank Cass & Co, 1967, 11,
  • Sanceau, Elaine. Henry the Navigator; the story of a great prince and his times. New York: Hytchinson & Co, 1945, 9.)
  • Stephens, Henry Morse (1903). The story of Portugal. G.P. Putnam's Sons. p. 139. Приступљено 11 July 2018.
  • McCash, June H. The Cultural Patronage of Medieval Women. Athens: : University of Georgia P, 1996

Спољашње везе уреди

 
Филипа од Ланкастера на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филипа_од_Ланкастера&oldid=27035746”