Отворите главни мени

Филип Кљајић Фића (Тремушњак, код Петриње, 2. мај 1913Зворник, 5. јул 1943), револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

ФИЛИП КЉАЈИЋ ФИЋА
Nh kljajic filip.jpg
Филип Кљајић Фића
Датум рођења(1913-05-02)2. мај 1913.
Место рођењаТремушњак, код Петриње
 Аустроугарска
Датум смрти5. јул 1943.(1943-07-05) (30 год.)
Место смртиЗворник
Хрватска НД Хрватска
СупругаЂурђелина Ђука Динић
Професијарадник
Члан КПЈ од1936.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од25. септембра 1944.

БиографијаУреди

Рођен је 2. маја 1913. године у селу Тремушњаку, код Петриње. Kao питомац Српског привредног друштва Привредник одлази 1925. године у Вел. Кикинду да изучи столарски занат. У јесен 1931. године запослио се у Београду. Ту је започео своју револуционарну делатност у Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије (УРССЈ). Године 1936. постао је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а 1937. изабран је за члана Окружног комитета КПЈ за Београд. Запажен је као организатор више радничких штрајкова, а нарочито се ангажовао на раду у синдикатима кожарско-прерађивачких радника. На годишњој скупштини синдикалне организације кожараца у Београду, 20. фебруара 1938. године, изабран је за члана управе.

Био је један од ореганизатора масовних излета омладине и старијих радника у Топчидер и Кошутњак, због чега је 1938. године кажњен с два месеца затвора. Управа града Београда његово хапшење је образложила као превентиву, да би спречила евентуалне демонстрације за време Мачекове посете Београду. У другој половини 1938. године Кљајић је протеран у своје родно место. Због тога је морао да пређе у илегалу, а Покрајински комитет КПЈ за Србију га је послао у Ниш. Ту се запослио у фабрици коже, где је упознао своју будућу супругу Ђурђелину Ђуку Динић, народног хероја. У Нишу је остао све до провале нишке партијске организације, 1940. године. Тада је заједно са супругом прешао у Ваљево. Тамо су заједно наставили партијску активност. Он је септембра 1940. године изабран за секретара Окружног комитета КПЈ за Ваљево, а 12. октобра организовао је збор у Ваљеву, на ком је било 3.000 радника.

После Априлског рата и окупације Југославије, као члан Војног комитета при Покрајинском комитету КПЈ за Србију, а затим политички комесар Главног штаба НОП одреда Србије, један је од организатора Народноослободилачке борбе у Србији. Учествовао је у првим устаничким акцијама: у нападу на Сењски рудник, на Лајковац, Свилајнац итд. За време Прве непријатељске офанзиве, Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито му је лично поверио задатак да организује одбрану на ваљевском сектору. Обављајући своју дужност Фића је у тим борбама био тешко рањен. Учествовао је на војно-политичким саветовањима у Дуленима и Столицама, био је први политички комесар Прве пролетерске ударне бригаде, а од новембра 1942. године и политички комесар Прве пролетерске дивизије. Заједно са својим пролетерским јединицама прошао је и најтеже битке у Босни, Црној Гори и Далмацији.

Погинуо је 5. јула 1943. године, приликом напада јединица НОВЈ на Зворник.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 25. септембра 1944. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.

Фото-галеријаУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди