Филмографија Квентина Тарантина

списак на Викимедији
Фотографија Квентина Тарантина у обраћању новинарима.
Тарантино на Сан Дијего Комик Кону 2015. године

Квентин Тарантино је амерички режисер, продуцент, сценариста и глумац. Укупно је режирао и написао десет филмова. Каријеру је започео крајем осамдесетих када је режирао, написао и глумио у црно-белом аматерском и краткометражном филму „Рођендан мог најбољег пријатеља”, који је данас делимично изгубљен и који није никада био званично приказан. Као независни филмски продуцент, режирао је, написао и појавио се у криминалистичком трилеру Улични пси (1992), у коме је реч о петоро криминалаца здружених ради заједничке пљачке продавнице накита. Филм је доживео велики успех, а часопис Емпајер га је прогласио за најбољи независни филм свих времена.[1][2] Тарантинов сценарио за филм Права романса (1993) у режији Ридлија Скота био је номинован за награду Сатурн.[3]

Године 1994. Тарантино је написао и режирао неоноар комедију Петпарачке приче, која је доживела велики критички и комерцијални успех, а сматра се и остварењем које је предодредило модерни Холивуд. Тарантино је за њу освојио Оскар за најбољи оригинални сценарио, а био је и номинован у категорији најбољег режисера.[4] Исте године је био и извршни продуцент криминалистичког филма Убити Зоји и сценариста два филма. Следеће године, Тарантино је режирао Човек из Холивуда, један од четири сегмента филмског омнибуса Четири собе, као и епизоду америчке серије Ургентни цетар, под називом Мајчинство. Године 1996. Тарантино је глумио и написао сценарио за хорор филм Од сумрака до свитања Роберта Родригеза, што је била прва од неколико сарадњи између двојице редитеља.[5] Уследиле су режије филмова Џеки Браун (1997) и Убити Била (2003/04); оба су наишла на позитиван пријем филмске критике.[6][7]

Тарантинова режија епизоде „Гробна опасност“ из серије Место злочина: Лас Вегас била је номинована за награду Еми у категорији најбољи режисер драмске серије.[8] Тарантино и Родригез су остварили нову сарадњу када су режирали дводелни слешер Грајндхаус (2007). Затим је написао сценарио и режирао ратни филм Проклетници (2009), који му је донео две номинације за Оскара — за најбољег режисера и за најбољи оригинални сценарио.[9][10]

Највећи комерцијални успех Квентин Тарантино је остварио вестерном Ђангова освета (2012), који је глобално зарадио 425,4 милиона долара, а Тарантино је по други пут добио Оскара за најбољи оригинални сценарио.[11][12] Затим је написао и режирао још један вестерн, Подлих осам (2015),[13] чији је сценарио био номинован за награде БАФТА и Златни глобус.[14][15] Године 2019. режирао је остварење Било једном у Холивуду.

ФилмовиУреди

Година Назив Изворни назив Режисер Сценариста Продуцент Напомене
1992. Улични пси[16][17] Reservoir Dogs Да Да Не
1993. Права романса[18] True Romance Не Да Не
1994. Петпарачке приче[19] Pulp Fiction Да Да Не
Природне убице[20] Natural Born Killers Не Прича Не
1995. Четири собе[21] Four Rooms Делимично Делимично Да Извршни продуцент; поглавље: „Човек из Холивуда”
1996. Од сумрака до свитања[22] From Dusk till Dawn Не Да Да Извршни продуцент
1997. Џеки Браун[23] Jackie Brown Да Да Не
2003. Убити Била[24][25] Kill Bill: Volume 1 Да Да Не
2004. Убити Била 2[26] Kill Bill: Volume 2 Да Да Не
2005. Град греха[27] Sin City Делимично Не Не
2007. Грајндхаус: Отпоран на смрт[28][29] Grindhouse: Death Proof Да Да Да Такође сниматељ
Грајндхаус: Планета терора[28] Grindhouse: Planet Terror Не Не Да
2009. Проклетници[30] Inglourious Basterds Да Да Не
2012. Ђангова освета[25][31] Django Unchained Да Да Не
2015. Подлих осам[25] The Hateful Eight Да Да Не
2019. Било једном у Холивуду[32][33] Once Upon a Time in Hollywood Да Да Да

Као извршни продуцент

Година Назив Изворни назив Напомене
1994. Убити Зоји[34] Killing Zoe
1996. Скувано[35] Curdled
1998. Бог рече „Ха!”[28] God Said Ha!
1999. Од сумрака до свитања 2[28] From Dusk Till Dawn 2 Direct-to-video
Од сумрака до свитања 3[28] From Dusk Till Dawn 3
2002. Херој[36][37] Hero
2004. Моје име је Модести[28] My Name Is Modesty
2005. Долтри Келхун[28] Daltry Calhoun
Хостел[28] Hostel
2006. Бес слободе[28] Freedom's Fury Документарни филм
2007. Хостел 2[28] Hostel: Part II
2008. Вожња пакла[28] Hell Ride

Као непотписани сценаристаУреди

Година Назив Изворни назив Напомене
1991. После поноћи[38] Past Midnight Такође помоћни продуцент
1994. То је Пет[39] It's Pat
1995. Гримизна плима[28] Crimson Tide
1996. Стена[40] The Rock

Као глумацУреди

Година Назив Изворни назив Улога Напомене
1992. Еди Пресли Eddie Presley Чувар азила Камео[16]
Улични пси Reservoir Dogs Господин Браун[41]
1994. Ефекат Кориолиса The Coriolis Effect Panhandle Slim Кратак филм, гласовни камео[42]
Петпарачке приче Pulp Fiction Џими Димик[16]
Неког волети Somebody to Love Бартендер Камео[43]
Спавај са мном Sleep with Me Сид Камео[44]
1995. Играј са мном до краја љубави Dance Me to the End of Love Младожења Кратак филм[28]
Четири собе Four Rooms Честер Раш Сегмент: „Човек из Холивуда”[45]
Разбојник Desperado Момак за прикупљање[16]
Дестини пали радио Destiny Turns on the Radio Џони Дестини[46]
1996. Од сумрака до свитања From Dusk till Dawn Ричи Геко[47]
Девојка 6 Girl 6 Директор #1 – NY Камео[48]
1997. Џеки Браун Jackie Brown Машина за одговарање Гласовни камео[16]
1998. Бог рече „Ха!” God Said Ha! Себе[28]
2000. Мали Ники Little Nicky Ђакон Камео[16]
2003. Убити Била Kill Bill: Volume 1 Луди члан 88 Камео[16]
2005. Мапетов чаробњак из Оза The Muppets' Wizard of Oz Себе Телевизијски филм, камео у продуженој верзији[49]
2007. Отпоран на смрт Death Proof Варен Бартендер[16]
Сукијакијев вестерн Ђанго Sukiyaki Western Django Ринго[16]
Планета терора Planet Terror Силоватељ Камео[16]
Дневник смрти Diary of the Dead Спикер Гласовни камео[50]
2008. Не баш сасвим Холивуд: Дивља,
неиспричана прича о аустралијској
филмској индустрији!
Not Quite Hollywood: The Wild,
Untold Story of Ozploitation!
Себе Документарни филм[51]
2009. Проклетници Inglourious Basterds Прва скалпирана жртва / Амерички ГИ Камео[16]
2011. Невероватни ПОМ представља:
Најуспешнији филм икада
POM Wonderful Presents:
The Greatest Movie Ever Sold
Себе Документарни филм[52]
2012. Ђангова освета Django Unchained Френки Камео[16]
2014. Забавна је она на тај начин She's Funny That Way Себе Камео[53]
2015. Подлих осам The Hateful Eight Наратор Гласовни камео[54]
2019. Било једном у Холивуду Once Upon a Time in Hollywood Спикер Закона о Баунтију / Рекламни режисер Гласовни камео[55]

ТелевизијаУреди

Година Серија Изворни назив серије Заслуге Напомене
Режисер Сценариста
1995. Ургентни центар ER Да Не Епизода: „Мајчинство”[56]
2005. Место злочина: Лас Вегас CSI: Crime Scene Investigation Да Прича Епизода: „Гробна опасност”[57]
2014–2016 Од сумрака до свитања: Серија From Dusk till Dawn: The Series Не Прича Базирано на Од сумрака до свитања, са Робертом Родригезом[58]

Као глумацУреди

Година Назив Изворни назив Улога Напомене
1988 Златне девојке The Golden Girls Имперсонатор Елвиса Прислија Епизода: „Софијино венчање: Први део”[16]
1995. Америчке девојке All-American Girl Дезмонд Епизода: „Ситком пулпа”[49]
Суботња ноћ уживо Saturday Night Live Себе (домаћин) Епизода: „Квентин Тарантино / Разбијене бундеве”[59]
2002, 2004. Алијас Alias Мекенас Кол Епизоде: „Кутија (први део)”, „Кутија (други део)”, „Потпуно откриће”, и „Након шест”[49]
2005. Дак Доџерс Duck Dodgers Мастер Молок Глас
Епизода: „Господар и катастрофа”[60]

РеференцеУреди

  1. ^ Frost, Caroline (7. 3. 2013). „Tim Roth: 'That Interviewer Came Out Looking Shabby, Not Quentin'. The Huffington Post. Приступљено 11. 7. 2016. 
  2. ^ Dirks, Tim. „Empire's 50 Greatest Independent Films”. Empire. Приступљено 11. 7. 2016. 
  3. ^ „The Envelope: Hollywood's Awards and Industry Insider”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 17. 10. 2006. Приступљено 11. 7. 2016. 
  4. ^ Seal, Mark. „The Making of Pulp Fiction: Quentin Tarantino’s and the Cast’s Retelling”. Vanity Fair. Приступљено 16. 11. 2019. 
  5. ^ Pedersen, Erik (7. 6. 2016). „‘From Dusk Till Dawn’ Lures Nicky Whelan & Maurice Compte For Season 3”. Deadline Hollywood. Приступљено 16. 11. 2019. 
  6. ^ „Jackie Brown”. Rotten Tomatoes. Приступљено 16. 11. 2019. 
  7. ^ „Quentin Tarantino teases possibility of Kill Bill 3”. News.com.au. 7. 12. 2015. Приступљено 16. 11. 2019. 
  8. ^ Richmond, Ray (26. 7. 2005). „Tarantino looks to add an Emmy to his Oscar”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала  на датум 15. 3. 2012. Приступљено 16. 11. 2019. 
  9. ^ Child, Ben (17. 2. 2010). „How Inglourious Basterds freed Quentin Tarantino”. The Guardian. Приступљено 12. 7. 2016. 
  10. ^ Smith, Nigel M. (9. 12. 2015). „Quentin Tarantino: 'I don’t know if I will ever win a best director award'. The Guardian. Приступљено 12. 12. 2016. 
  11. ^ „Quentin Tarantino”. Box Office Mojo. Приступљено 16. 11. 2019. 
  12. ^ Goodacre, Kate (25. 2. 2013). „Oscars 2013: 'Argo', Adele, Jennifer Lawrence, Anne Hathaway triumph”. Digital Spy. Приступљено 16. 11. 2019. 
  13. ^ „The Hateful Eight (2015)”. Box Office Mojo. Приступљено 16. 11. 2019. 
  14. ^ Gray, Tim (8. 1. 2016). „Baftas 2016: full list of nominations”. The Guardian. Приступљено 16. 11. 2019. 
  15. ^ Lang, Brent (10. 12. 2015). „'Carol,' Netflix Lead Golden Globes Nomination”. Variety. Приступљено 16. 11. 2019. 
  16. 16,00 16,01 16,02 16,03 16,04 16,05 16,06 16,07 16,08 16,09 16,10 16,11 16,12 Vincent, Alice; Saunders, Tristram Fane (10. 12. 2015). „Quentin Tarantino: his 10 best cameo roles”. The Daily Telegraph. Приступљено 16. 11. 2019. 
  17. ^ Ebert, Roger (26. 10. 1992). „Reservoir Dogs”. Chicago Sun-Times. Приступљено 16. 11. 2019. 
  18. ^ Spitz, Marc (25. 4. 2008). „True Romance: 15 Years Later”. Maxim. Приступљено 16. 11. 2019. 
  19. ^ Bradshaw, Peter (15. 5. 2014). „Pulp Fiction review – Tarantino's mesmeric thriller still breathtaking 20 years on”. The Guardian. Приступљено 16. 11. 2019. 
  20. ^ „Quentin Tarantino: planet Earth couldn't handle my serial killer movie”. The Daily Telegraph. 11. 10. 2013. Приступљено 16. 11. 2019. 
  21. ^ Ebert, Roger (25. 12. 1995). „Four Rooms”. Chicago Sun-Times. Приступљено 16. 11. 2019. 
  22. ^ Fourie, Pieter Jacobus (2001). Media Studies: Content, audiences, and production. Juta and Company Ltd. стр. 448. ISBN 978-0-7021-5656-4. 
  23. ^ Ebert, Roger (24. 12. 1997). „Jackie Brown”. Chicago Sun-Times. Приступљено 16. 11. 2019. 
  24. ^ Shepherd, Jack (10. 10. 2003). „Kill Bill: Volume 1”. Chicago Sun-Times. Приступљено 16. 11. 2019. 
  25. 25,0 25,1 25,2 Lambe, Stacy (30. 12. 2015). „The Ultimate Power Ranking of Quentin Tarantino's Recurring 'Hateful Eight' Cast”. Entertainment Tonight. Приступљено 16. 11. 2019. 
  26. ^ Travers, Peter (6. 4. 2004). „Kill Bill Vol. 2”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала на датум 31. 3. 2015. Приступљено 16. 11. 2019. 
  27. ^ Ebert, Roger (31. 3. 2005). „Sin City”. Chicago Sun-Times. Приступљено 16. 11. 2019. 
  28. 28,00 28,01 28,02 28,03 28,04 28,05 28,06 28,07 28,08 28,09 28,10 28,11 28,12 28,13 Sherman, Dale (2015). Quentin Tarantino FAQ: Everything Left to Know About the Original Reservoir Dog. Hal Leonard Corporation. стр. 133—34; 136; 417. ISBN 978-1-4950-2596-9. 
  29. ^ Ebert, Roger (25. 10. 2007). „Grindhouse”. Chicago Sun-Times. Приступљено 16. 11. 2019. 
  30. ^ „Quentin Tarantino's "Inglourious Basterds" Began Principal Photography”. WorstPreviews.com. 15. 10. 2008. Архивирано из оригинала на датум 1. 2. 2010. Приступљено 16. 11. 2019. 
  31. ^ Collin, Robbie (17. 1. 2013). „Django Unchained, review”. The Daily Telegraph. Приступљено 16. 11. 2019. 
  32. ^ Jolly, Nathan (12. 7. 2017). „Helter Skelter! Tarantino's next film is about the Manson Family murders”. The Brag. Приступљено 16. 11. 2019. 
  33. ^ „Once Upon a Time In Hollywood”. Backstage. Приступљено 16. 11. 2019. 
  34. ^ Ebert, Roger (9. 9. 1994). „Killing Zoe”. Chicago Sun-Times. Приступљено 16. 11. 2019. 
  35. ^ „Curdled”. Rotten Tomatoes. Приступљено 16. 11. 2019. 
  36. ^ "Quentin Tarantino Holds Out for HERO" (15. 3. 2004). Fangoria. Retrieved/archived from Fangoria.com, 8. 2. 2006.
  37. ^ Holson, Laura M. (10. 8. 2004). "Disney in Talks On Independence For a Weinstein." The New York Times. Преузето са NYTimes.com, 16. 11. 2019.
  38. ^ Tasker, Yvonne (2002). Fifty Contemporary Filmmakers. Routledge. стр. 339. ISBN 978-1-134-65664-6. 
  39. ^ Jagernauth, Kevin (10. 4. 2014). „Weird Trivia: Quentin Tarantino Did An Uncredited Rewrite On 'It’s Pat'. Indiewire. Приступљено 16. 11. 2019. 
  40. ^ Peary, Gerald (август 1998). „Chronology”. Quentin Tarantino Interviews. Conversations with Filmmakers Series. University Press of Mississippi. xix. ISBN 978-1-57806-050-4. Приступљено 24. 2. 2013. 
  41. ^ „Reservoir Dogs (1992)”. Rotten Tomatoes. Fandango Media. Приступљено 16. 11. 2019. 
  42. ^ Holm, D.K. (2004). Quentin Tarantino: The Pocket Essential Guide. Summersdale Publishers. стр. 97. ISBN 978-1-84839-866-5. 
  43. ^ Ebert, Roger (27. 9. 1996). „Somebody to Love”. Chicago Sun-Times. Приступљено 10. 7. 2016. 
  44. ^ Ebert, Roger (30. 9. 1994). „Sleep With Me”. Chicago-Sun Times. Приступљено 10. 7. 2016. 
  45. ^ Hal Hinson (25. 12. 1995). „Four Rooms”. Washington Post. Приступљено 11. 2. 2012. 
  46. ^ Maslin, Janet (28. 4. 1995). „Hipness to the Nth Degree In a Candy-Colored World”. The New York Times. Приступљено 16. 11. 2019. 
  47. ^ „El Rey’s ‘From Dusk Till Dawn’ Rounds Out Cast, by THE DEADLINE TEAM”. Приступљено 16. 11. 2019. 
  48. ^ Obenson, Tambay A. (23. 11. 2015). „Tarantino Says He’ll Never Work w/ Spike Lee, Calls Him Contemptible + Says He Has 2 More Films Before Retirement”. Indiewire. Приступљено 10. 7. 2016. 
  49. 49,0 49,1 49,2 Scholten, Michael (2015). Quentin Tarantino Unchained: Die blutige Wahrheit (на језику: немачки). Riva. стр. 136. ISBN 978-3-86413-948-2. 
  50. ^ Emerson, Jim (14. 2. 2008). „The Diary of the Dead”. Chicago Sun-Times. Приступљено 11. 7. 2016. 
  51. ^ Harvey, Dennis (20. 9. 2008). „Review: 'Not Quite Hollywood: The Wild, Untold Story of Ozploitation!'. Variety. Приступљено 16. 11. 2019. 
  52. ^ Scrietta, Peter (24. 1. 2011). „Morgan Spurlock’s ‘The Greatest Movie Ever Sold’ Might Be The Most Meta Movie Ever Made [Sundance Review]”. /Film. Приступљено 16. 11. 2019. 
  53. ^ „She’s Funny That Way: Bogdanovich’s screwball dud of a comeback”. The Times. 
  54. ^ Brody, Richard (1. 1. 2016). „"The Hateful Eight": Quentin Tarantino’s Playfully Adolescent Filmmaking”. The New Yorker. Приступљено 16. 11. 2019. 
  55. ^ Gleiberman, Owen (21. 5. 2019). „‘Once Upon a Time…in Hollywood’ Review: Heady, but not a Masterpiece”. Variety. Приступљено 16. 11. 2019. 
  56. ^ Rossen, Jake (14. 1. 2016). „When Quentin Tarantino Directed an Episode of 'ER'. Mental Floss. Приступљено 16. 11. 2019. 
  57. ^ „Quentin Tarantino to direct `CSI' finale”. Hürriyet Daily News. 27. 2. 2005. Приступљено 16. 11. 2019. 
  58. ^ Jakle, Jeanne (7. 3. 2014). „TV's 'Dusk' delves deep into the horror”. San Antonio Express-News. Приступљено 16. 11. 2019. 
  59. ^ „SNL Season 21 Episode 05”. NBC. Приступљено 16. 11. 2019. 
  60. ^ „A Guide to Quentin Tarantino’s Best and Worst Acting Roles”. IFC. Приступљено 16. 11. 2019. 

Спољашње везеУреди