Финале Купа европских шампиона 1959.

4. финале КЕШ

Финале Купа европских шампиона 1959. је било четврто финале овог купа, и одржано је 3. јуна 1959. на Некарстадиону у Штутгарту, пред око 72.000 људи. Финалисти су били шпански Реал Мадрид, коме је то било четврто узастопно финале, и француски Ремс, коме је ово било друго финале. Ове екипе су три године раније играле и прво финале Купа европских шампиона, када је Реал победио са 4:3.

Финале Купа европских шампиона 1959.
Званични постер за финалну утакмицу
ДогађајКуп европских шампиона 1958/59.
Датум3. јун 1959. (1959-06-03)
СтадионНекарстадион, Западна Немачка Штутгарт
СудијаЗападна Немачка Алберт Душ
Посећеност72.000

Реал Мадрид је головима Енрикеа Матеоса у првом, и Ди Стефана у 47. минуту, победио са 2:0, и освојио четврту узастопну титулу Купа европских шампиона.[1]

Претходни наступи у финалима уреди

Реал Мадрид и Ремс су се претходно сусрели у првом финалу Купа европских шампиона 1956, када је Реал победио 4:3.

Клуб Претходни наступи у финалима (подебљане године означавају победника те године)
  Реал Мадрид 3 (1956, 1957, 1958)
  Ремс 1 (1956)

Пут до финала уреди

Реал Мадрид уреди

Прво коло

1. утакмица:

Реал Мадрид  2:0  Бешикташ
Сантистебан   57
Копа   90
Извештај
Гледалаца: 60.000
Судија:   Пјетро Бонето

2. утакмица:

Бешикташ  1:1  Реал Мадрид
Кестепен   64 Извештај Сантистебан   13
Гледалаца: 30.000
Судија:   Ћезаре Јони

Реал Мадрид пролази укупним резултатом 3:1.

Четвртина финала

1. Утакмица:

Бечки Спортски клуб  0:0  Реал Мадрид
Извештај
Гледалаца: 80.000
Судија:   Алберт Алстин

2. Утакмица:

Реал Мадрид  7:1  Бечки Спортски клуб
Матеос   8
Ди Стефано   14646975
Ријал   67
Хенто   89
Извештај Хорак   9
Гледалаца: 90.000
Судија:   Морис Гиг

Реал Мадрид пролази укупним резултатом 7:1.

Полуфинале

1. Утакмица:

Реал Мадрид  2:1  Атлетико Мадрид
Ријал   15
Пушкаш   33 (пен.)
Извештај Чузо   13
Гледалаца: 120.000
Судија:   Џек Моуват

2. Утакмица:

Због укупног резултата 2:2 морала се играти нова утакмица.


3. Утакмица (плеј-оф):

Реал Мадрид  2:1  Атлетико Мадрид
Ди Стефано   16
Пушкаш   42
Извештај Кољар   18
Гледалаца: 20.000
Судија:   Артур Елис

Реал Мадрид пролази са 2:1.

Ремс уреди

Квалификације

1. Утакмица:

Ардс  1:4  Ремс
Лори   87 Извештај Фонтен   26384585
Гледалаца: 20.000
Судија:   Хозе Марија Ортиз

Ремс  6:2  Ардс
Пјантони   1040
Фонтен   1416
Блијар   2074
Извештај Лоутер   10
Кви   28
Гледалаца: 19.509
Судија:   Мануел Асенси Мартин

Ремс пролази укупним резултатом 10:3.

Прво коло

1. Утакмица:

Ремс  4:0  ХПС Хелсинки
Венсан   223585
Сиатка   89
Извештај
Гледалаца: 11.452
Судија:   Едгар Омерборн

2. Утакмица:

ХПС Хелсинки  0:3  Ремс
Извештај Фонтен   210
Линтамо   8 (аг.)
Гледалаца: 14.855
Судија:   Хелмут Фриц

Ремс пролази укупним резултатом 7:0.

Четвртина финала

1. Утакмица:

Стандард Лијеж  2:0  Ремс
Жадо   65
Живар   71 (пен.)
Извештај
Гледалаца: 36.000
Судија:   Џон Кели

2. Утакмица:

Ремс  3:0  Стандард Лијеж
Пјантони   70
Фонтен   7388
Извештај
Гледалаца: 32.235
Судија:   Хозе Марија Ортиз

Ремс пролази укупним резултатом 3:2.

Полуфинале

1. Утакмица:

Јанг Бојс  1:0  Ремс
Мајер   15 Извештај
Гледалаца: 60.000
Судија:   Лусијан Ван Нуфел

2. Утакмица:

Ремс  3:0  Јанг Бојс
Пјантони   4172
Пенверн   47
Извештај
Гледалаца: 35.898
Судија:   Питер Паулус Ромер

Ремс пролази укупним резултатом 3:1.

Финална утакмица уреди

Реал Мадрид  2:0  Ремс
Извештај
Гледалаца: 72.000
Судија:   Алберт Душ
 
 
 
 
 
Реал Мадрид
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Ремс
GK 1   Рођелио Домингез
RB 2   Маркитос
CB 3  [а] Хозе Сантамарија
LB 4   Хозе Марија Зарага (c)
RH 5   Хуан Сантистебан
LH 6   Антонио Руиз
OR 7   Рајмонд Копа
IR 8   Енрике Матеос
CF 9  [б] Алфредо ди Стефано
IL 10   Ектор Ријал
OL 11   Франсиско Хенто
Тренер:
  Луис Карниља

 

GK 1   Доминик Колона
RB 2   Бруно Родзик
CB 3   Робер Жонке (c)
LB 4   Раул Жиродо
RH 5   Арман Пенверн
LH 6   Мишел Леблон
OR 7   Роберт Ламартен
IR 8   Рене Блијар
CF 9   Жист Фонтен
IL 10   Рожер Пјантони
OL 11   Жан Венсан
Тренер:
  Албер Бате

Напомене уреди

  1. ^ Сантамарија је наступао за Уругвај од 1952. до 1957, па је касније променио репрезентацију и прешао да игра за Шпанију. Први меч за Шпанију је одиграо октобра 1958.[2]
  2. ^ Ди Стефано, рођени Аргентинац, је на почетку каријере наступао за Аргентину и Колумбију. Постао је натурализовани грађанин Шпаније 1956, а за фудбалску репрезентацију Шпаније је почео да игра 1957.[2][3]

Извори уреди

  1. ^ „Reims succumb to Madrid for a second time”. uefa.com (на језику: енглески). UEFA. 1. септембар 2014. Приступљено 5. октобар 2021. 
  2. ^ а б Mario de la Riva (5. септембар 2016). „Los 11 jugadores nacidos fuera de España con más partidos”. as.com. As. Приступљено 12. јун 2021. 
  3. ^ „Alfredo Di Stéfano: A god of the stadium”. uefa.com. UEFA. 7. јул 2014. Приступљено 12. јун 2021. 

Спољашње везе уреди