Википедија

Финале УЕФА Лиге Европе 2020.

финале фудбалског такмичења Лиге Европе 2019/20.
(преусмерено са Финале Лиге Европе 2020.)

Финале УЕФА Лиге Европе 2020. године била је последња утакмице 49. сезоне секундарног фудбалског такмичења под окриљем УЕФА, Лиге Европе 2019/20. Одиграно је на Стадиону Рајненергија у Келну, Немачка, датума 21. августа 2020. године, између шпанске Севиље и италијанског Интера.[2] Севиља је као победник такмичења стекла право да игра против Бајерн Минхена, освајача УЕФА Лиге шампиона 2019/20. у УЕФА Суперкупу 2020.[3]

Финале Лиге Европе 2020.
Званичан постер за финалну утакмицу

Шпанија Севиља

Италија Интер
3 : 2
Датум21. август 2020.
СтадионСтадион Рајненергија, Келн
Играч утакмицеХоландија Лук де Јонг (Севиља)
СудијаХоландија Дани Мекели (Холандија)[1]
Посећеност0

Првобитно је планирано да се утакмица одржи 27. маја 2020. године на стадиону ПГЕ у Гдањску, Пољска. Међутим, УЕФА је 23. марта 2020. најавила да је финале одложено због пандемије вируса корона. 17. јуна исте године, УЕФА је одлучила да премести место одржавања финалне утакмице у Келн.

Учесници уреди

У следећој табели, финала до 2009. године била су у ери Купа УЕФА, од 2010. године у ери УЕФА Лиге Европе.

Клуб Претходни наступи у финалима (болдовано означава шампиона)
  Севиља 5 (2006, 2007, 2014, 2015, 2016)
  Интер 4 (1991, 1994, 1997, 1998)

Стадион уреди

 
Стадион на ком се одиграла утакмица је промењен и одиграна је на Стадиону Рајненергија.

Место одигравања утакмице, као и стадион су промењени. Уместо на Стадион Енерга, у Гдањск, финална утакмица је одиграна на Стадиону Рајненергија у Келну.

Извршни одбор УЕФА изабрао је Стадион Рајненергијау Келну за домаћина на седници 17. јуна 2020. Ово је прво финале клупског такмичења УЕФА-е одржано на овом стадиону и прво финале Лиге Европе које се одржава у Немачкој од 2010. године. Током ере играња финалних утакмица у две утакмице, земља је 11 пута била домаћин, а кад је играна једна финална утакмица били су домаћини 2001. у Дортмунду и финале 2010. у Хамбургу.

Стадион је први пут отворен 1923. године као стадион Мунгерсдорфер и био је матични стадион Келна у Бундеслиги од 1948. Претрпео је две велике обнове. Био је домаћин ЕВРО 1988., као и ФИФА Куп конфедерација 2005. и Светског првенства 2006. године.

Позадина меча уреди

Утакмица је рекордно шесто финале Купа УЕФА / Лиге Европе за Севиљу, најуспешнији тим у историји такмичења. Клуб је освојио сва претходна финала 2006, 2007, 2014, 2015. и 2016. години.[4] Утакмица је пето финале за Интер, а њихово прво од реформе такмичења у Лигу Европе. Они су први италијански тим који је стигао до финала Купа УЕФА / Лиге Европе после Парме - 1999. године.

Пут до финала уреди

За више информација погледајте: УЕФА Лига Европе 2019/20. и УЕФА Лига шампиона 2019/20.

Напомена: У мечевима испод прво је наведен резултат финалисте, а потом резултат противника (Д: домаћин, Г: гост, Н: неутрални терен).

  Севиља Коло   Интер
Противник Укупно 1. меч 2. меч Групна фаза Противник Укупно 1. меч 2. меч
  Карабаг 5 : 0 3 : 0 (Г) 2 : 0 (Д) 1. и 5. коло   Славија Праг 4 : 2 1 : 1 (Д) 3 : 1 (Г)
  АПОЕЛ 1 : 1 1 : 0 (Д) 0 : 1 (Г) 2. и 6. коло   Барселона 2 : 4 1 : 2 (Г) 1 : 2 (Д)
  Ф91 Диделанж 8 : 2 3 : 0 (Д) 5 : 2 (Г) 3. и 4. коло   Борусија Дортмунд 4 : 3 2 : 3 (Г) 2 : 0 (Д)

Победници Групе А

Тим У П Н И ДГ ПГ ГР Б
1.   Севиља 6 5 0 1 14 3 +11 15
2.   АПОЕЛ 6 3 1 2 10 8 +2 10
3.   Карабаг 6 1 2 3 8 11 -3 5
4.   Ф91 Диделанж 6 1 1 4 8 18 -10 4
Групна фаза

Победници Групе Ф

Тим У П Н И ДГ ПГ ГР Б
1.   Барселона 6 4 2 0 9 4 +5 14
2.   Борусија Дортмунд 6 3 1 2 8 8 0 10
3.   Интер 6 2 1 3 10 9 +1 7
4.   Славија Праг 6 0 2 4 4 10 -6 2
Противник Укупно 1. меч 2. меч Нокаут фаза Противник Укупно 1. меч 2. меч
  ЧФР Клуж 1 : 1 (пгг) 1 : 1 (Г) 0 : 0 (Д) Шеснаестина финала   Лудогорец Разград 4 : 1 2 : 0 (Г) 2 : 1 (Д)
  Рома 2 : 0 Осмина финала   Хетафе 2 : 0
  Вулверхемптон вондерерси 1 : 0 Четвртфинале   Бајер Леверкузен 2 : 1
  Манчестер јунајтед 2 : 1 Полуфинале   Шахтар Доњецк 5 : 0

Тимови уреди

Пут до финала Лиге Европе
Тим Севиља Интер
Шеснаестина финала   ЧФР Клуж   Лудогорец Разград
Осмина финала   Рома   Хетафе
Четвртфинале   Вулверхемптон вондерерси   Бајер Леверкузен
Полуфинале   Манчестер јунајтед   Шахтар Доњецк

Пред меч уреди

Идентитет уреди

Оригинални идентитет финала УЕФА Лиге Европе 2020. године откривен је на жребу у групној фази 30. августа 2019.[5]

Амбасадор уреди

Амбасадор за првобитно финале у Гдањску је бивши пољски интернационалац Андрзеј Бунцол,[6] који је освојио Куп УЕФА 1987/88. са Бајер Леверкузен.

Судије уреди

18. августа 2020. УЕФА је именовала Холанђанина Данија Мекелија за судију за финале. Мекели је ФИФА-ин судија од 2011. године, а претходно је био додатни помоћни судија у финалу Лиге шампиона 2018. и видео помоћни судија у финалу Лиге шампиона 2019. године. Такође је био помоћни судија за видео помоћ у финалу Светског првенства 2018. Придружили су му се четворица његових сународника, Марио Дикс и Хејсел Стегстра као помоћни судије, Јохем Кампхуис као главни помоћни судија и Кевин Блом као један од помоћника званичника ВАР-а. Други помоћник ВАР-а за финале био је Павел Гил из Пољске, а његов сународник Томаш Соколницки је био задужен као судија за ВАР-а (преглед офсајда). Анастасиос Сидиропоулос из Грчке обављао је функцију четвртог званичника.[1]

Утакмица уреди

  Севиља3 : 2  Интер
 Извештај
Гледалаца: 0
 
 
 
 
 
 
 
Севиља
 
 
 
 
 
 
 
 
Интер
Севиља:
Г 13   Јасин Буну
О 16   Хесус Навас (К)
О 12   Жил Кунде
О 20   Дијего Карлос   4’   86’
О 23   Серхио Регуиљон
С 24   Џоун Џордан
С 25   Фернандо
С 10   Евер Банега   45’
Н 5   Лукас Окампос   71’
Н 19   Лук де Јонг   85’
Н 41   Сусо   77’
Измене:
Г 1   Томаш Вацлик
Г 31   Хави Дијаз
О 3   Серђи Гомез
О 18   Серхио Ескудеро
О 36   Генаро Родригез
О 40   Пабло Перез
С 17   Немања Гудељ   86’
С 21   Оливер Торес
С 22   Франко Васкез   77’
Н 11   Мунир   71’
Н 28   Хосе Лара
Н 51   Јусеф Ен Несири   85’
Менаџер:
  Хулен Лопетеги
 
Интер:
Г 1   Самир Хандановић (К)
О 2   Дијего Годин   90’
О 6   Стефан де Врај
О 95   Алесандро Бастони   55’
С 23   Николо Барела   41’
С 77   Марцело Брозовић
С 5   Роберто Гаљардини   73’   78’
С 33   Данило д'Амброзио   78’
С 15   Ешли Јанг
Н 9   Ромелу Лукаку
Н 10   Лаутаро Мартинез   78’
Измене:
Г 27   Данијеле Падели
О 13   Андреа Ранокија
О 31   Лоренцо Пирола
О 34   Кристијано Бираги
О 37   Милан Шкрињар
С 11   Виктор Мозес   78’
С 12   Стефано Сенси
С 20   Борха Валеро
С 24   Кристијан Ериксен   78’
С 87   Антонио Кандрева   90’
Н 7   Алексис Санчез   78’
Н 30   Себастијано Еспозито
Менаџер:
  Антонио Конте   18’

Играч утакмице:
Лук де Јонг (Севиља)

Правила:
  • Главни део утакмице траје 90 минута.
  • Уколико је неопходно, играју се два продужетка од по 15 минута.
  • Уколико је резултат и даље нерешен, шутирају се пенали.
  • Дозвољене укупно три измене по екипи, четврта уколико се играју продужеци.

Главни судија:[1]
Дани Мекели (Холандија)
Помоћне судије:[1]
Марио Дикс (Холандија)
Хејсел Стегстра (Холандија)
Четврти судија:[1]
Анастасиос Сидиропулос (Грчка)
Главни судија у ВАР соби:[1]
Јохем Кампухис (Холандија)
ВАР асистенти:[1]
Кевин Блум (Холандија)
Павел Гил (Пољска)
Офсајд ВАР:[1]
Томаш Соколницки (Пољска)

Статистика уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж „Referee team appointed for UEFA Europa League final”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 18. 8. 2020. Приступљено 18. 8. 2020. 
  2. ^ „Seville to host 2021 UEFA Europa League final”. Union of European Football Associations. 24. 9. 2019. Приступљено 21. 11. 2019. 
  3. ^ „Champions League and Europa League changes next season”. Union of European Football Associations. 27. 2. 2018. Приступљено 21. 11. 2019. 
  4. ^ Stokkermans, Karel (28. 2. 2019). „UEFA Cup”. RSSSF. Приступљено 17. 8. 2020. 
  5. ^ „2020 Gdańsk UEFA Europa League final identity unveiled”. UEFA.com. 30. 8. 2019. 
  6. ^ „Sorteggi Europa League: la Roma trova il Moenchengladbach, Rennes e Celtic per la Lazio” (на језику: италијански). Corriere dello Sport – Stadio. 30. 8. 2019. Приступљено 3. 6. 2020. 
  7. ^ а б в „Team statistics” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 21. 8. 2020. Приступљено 21. 8. 2020. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_УЕФА_Лиге_Европе_2020.&oldid=27036071”