Финоскандија или Феноскандија[1] (фин. Fennoskandia; швед. Fennoskandien; норв. Fennoskandia; рус. Фенноскандия) географски је термин који одређује део нордијске регије коју покривају Скандинавија, Финска, руска Република Карелија и Мурманска област са целим полуострвом Кола,[2] као и делови Лењинградске области. Овај се термин најчешће користи како би се у једној регији са Норвешком и Шведском обухватила и Финска.[3] Термин је први пут 1898. године искористио фински геолог Вилхелм Ремзи,[4] а име потиче од латинских речи Fennia (Финска) и Scandia (Скандинавија).[5] У то време је Финска била део Руске Империје, па је често географски уврштавана у источну Европу. Између два светска рата оријентација владе у Хелсинкију била је да тражи дистанцу и спрам Москве и спрам Стокхолма, па се земља самодефинисала као део централне Европе заједно са балтичким државама Естонијом, Летонијом и Литвом. Након Другог светског рата и совјетске анексије балтичких држава, термин Финоскандија је поново постао популаран, будући да је Финска тада желела да се види као део северне Европе.

Мапа Финоскандија

Референце уреди

  1. ^ Hrvatska encikolpedija-Fenoskandija
  2. ^ The Oxford Handbook of the Archaeology and Anthropology of Hunter-Gatherers, eds. Vicki Cummings; Peter Jordan; Marek Zvelebil (Oxfored; New York: Oxford University Press) (2014). стр. 838.
  3. ^ Sten Lavsund; Tuire Nygren; Erling Solberg (2003). "Status of moose populations and challenges to moose management in Fennoscandia" Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2007). Alces. 2003. HighBeam Research.
  4. ^ De Geer, Sten (1928). „Das geologische Fennoskandia und das geographische Baltoskandia” (PDF). Geografiska Annaler (на језику: немачки). Swedish Society for Anthropology and Geography. 10: 119—139. OCLC 604361828. Приступљено 22. 4. 2018. 
  5. ^ „Fennoscandia [fen′ō skan′dē ə]”. Your Dictionary. LoveToKnow, Corp. Приступљено 20. 4. 2015. 

Литература уреди

  • Ramsay, W., 1898. Über die Geologische Entwicklung der Halbinsel Kola in der Quartärzeit. Fennia 16 (1), 151 p.

Спољашње везе уреди