Отворите главни мени

Фијат G50 "Стрела" (итал. Fiat G50 "Freccia") је италијански једномоторни, једноседи, нискокрилни авион металне конструкције са затвореном кабином и увлачећим стајним трапом, који се користио као ловачки авион пре и у току Другог светског рата. Као школски авион користио се после рата до краја 1946. године (у Финској до 1947. године).[тражи се извор]

Фијат G.50
Bundesarchiv Bild 101I-425-0338-16A, Flugzeuge Fiat G.50 und Messerschmitt Me 110.jpg
Авион Фиат G.50 у лету
Опште
Намена ловац, ловац-бомбардер, школски авион
Посада 1 члан
Произвођач FIAT
Први лет 1937.
Почетак производње 1937.
Димензије
Дужина 7,80 m
Размах крила 10,98 m
Висина 2,96 m
Површина крила 18,25 m²
Маса
Празан 1.930 kg
Нормална полетна 2.330 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 х Fiat A74 RC38
Снага 618 kW
Перформансе
Макс. брзина на H=0 470 km/h
Долет 670 km
Плафон лета 10.700 m
Брзина пењања 800 m/min

Садржај

Пројектовање и развојУреди

Авион Фијат G.50 је пројектовао у то време релативно млад инж. Ђусепе Габриели (Giuseppe Gabrielli), који до тада није имао искуства у пројектовању борбених авиона јер се бавио само пројектовањем спортских авиона. Рад на пројекту овог авиона је започео априла 1935. године а већ средином лета 1936. је започет рад на два прототипа овог авиона чија је израда поверена огранку Фиат-а. Први прототип (званична ознака MM 334) авиона G.50 је први пут полетео 26. фебруара 1937, и на пробним летовима, достиже максималну брзину од 472 km на сат и пењања на 6.000 метара метара за шест минута и 40 секунди.

Технички описУреди

ВаријантеУреди

  • G.50 - прва серијска производња: у 4 серије произведено 211 авиона, I-серија са затвореном кабином, остале серије са отвореном кабином
  • G.50bis - реконструисан реп, повећани резервоари за гориво, први лет 13.09.1940, произведено 421 примерак.
    • G.50bis A - ловац-бомбардер са 300 kg бомби.
    • G.50bis A/N - прототип ловца-бомбардера са 4 митраљеза кал.12,7 mm и 250 kg бомби.
  • G.50ter - прототип са мотором Фијат А76 RC40 снаге 1.000 KS, достигао брзину 530 km/h.
  • G.50v - прототип са мотором Даимлер-Бенц DB 601, полетео 25.08.1941, достигао брзину 580 km/h.
  • G.50b - двосед са дуплим командама намењен обуци пилота, први лет 30.04.1940. направљено 106 комада у периоду од 1940. до 1943.

Земље које су користиле Авион Фијат G.50Уреди

Оперативно коришћењеУреди

 
Фиат G.50

Авион Фијат G.50 у ЈугославијиУреди

За време Априлског рата са италијанске стране било је ангажовано укупно 319 ловаца међу којима 53 авиона Фијат G.50 bis. Ови авиони су припадали групацији Авијација Албанија. Пошто су у периоду од 6. до 14. априла били неповољни временски услови у зони дејства италијанске авијације њено дејство је било ограничено. Забележено је само да је један авион Фијат G.50 bis оборен ватром из југословенског бомбардера који су бомбардовали аеродром у Скадру[1].

У пролеће 1942. године Зракопловство НДХ је купило у Италији 10 авиона Фиат G.50, девет их је било једноседа G.50 bis а један двосед G.50B намењени прелазној обуци пилота. После капитулације Италије купљено је од Немачке још 5 авиона Фиат G.50 bis.

2. септембра 1944. године приликом извиђачког лета, полетевши са аеродрома Боронгај у Загребу, пребегао је у НОВЈ из зракопловства НДХ и слетео на аеродром на острву Вис, пилот поручник Андрија Араповић на авиону Фиат G.50 bis. То је био G.50 bis регистарски број хрватског зракопловства 3505 и одмах је увршћен у састав ескадриле за везу. Службено је коришћен до 1946. када је повучен из службе и конзервиран[2].

Крај рата дочекало је 9 G.50 bis-ова које је са још једним бројем ваздухоплова Југословенска Армија заробила на аеродрому Боронгај у Загребу при ослобођењу земље, али их нису службено уврстили у свој састав због истеклих ресурса, недостатка резервних делова и некомпатибилности са осталим наоружањем.

Од свих њих "преживео" је G.50 којим је пилот Андрија Араповић пребегао на Вис и прикључио се ваздухопловству НОВЈ.

Сачувани примерак авиона Фијат G.50Уреди

У депоу Музеја ваздухопловства на аеродрому "Никола Тесла" у Београду, налази се једини сачувани примерак овог авиона у свету[3]. То је авион са којим је пилот А. Араповић пребегао у партизане.

После расходовања овај авион је предат Војном музеју у Београду и био је изложен на поставци овог музеја на београдском Калемегдану у поводу прославе 10 година победе над фашизмом. После формирања Музеја југословенског ваздухопловства овај авион је предат њему на чување. Авион је у прилично лошем стању и чека боља времена да буде рестауриран.

ЛитератураУреди

  • Команда РВ и ПВО, Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Савић, Драган; Лет на другу страну, Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 1: pp. 241-252. ISSN 1450-684X.
  • В. Микић; Италијанска авијација у Југославији 1941—1943., ВИИВЈ, Београд, 1998.
  • Mikić, Vojislav (2000). Zrakoplovstvo Nezavisne Države Hrvatske. Beograd: Vojno-istorijski institut Vojske Jugoslavije. 

РеференцеУреди

  1. ^ В. Микић; Италијанска авијација у Југославији 1941—1943., ВИИВЈ, Београд, 1998.
  2. ^ Команда РВ и ПВО, Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  3. ^ Spisak muzejskih aviona

Спољашње везеУреди