Отворите главни мени

Флеровијум (Fl), раније унунквадијум (Uuq), супертешки је уметни радиоактивни хемијски елемент, постпрелазни метал. Не јавља се у природи.

Флеровијум
Electron shell 114 Flerovium.svg
Општа својства
Име, симболфлеровијум, Fl
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Pb

Fl

(Uho)
нихонијумфлеровијуммосковијум
Атомски број (Z)114
Група, периодагрупа 14 (угљеникова група), периода 7
Блокp-блок
Категорија  непознато, вероватно постпрелазни метал
Масени број289 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација[Rn]5f146d107s27p2
по љускама
2, 8, 18, 32, 32, 18, 4
Физичка својства
Агрегатно стањечврсто (предвиђено)
Атомска својства
Оксидациона стања0, 1, 2, 4, 6
(предвиђено)
Остало
CAS број54085-16-4
референцеВикиподаци

ИсторијаУреди

Откривен је у јануару 1999. године од руских научника из Института за испитивање атома. Име унунквадијум било је привремено дато од IUPAC-а.[1]

Међународна унија за чисту и примењену хемију усвојила је 2011. године име флеровијум (Fl) за овај елемент. Назив је додељен на предлог руског Института за нуклеарна истраживања, по нуклеарном физичару Георгију Флерову.

РеференцеУреди

  1. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 

Спољашње везеУреди