Флоридски мореуз

Флоридски мореуз или пролаз је мореуз који се налази између полуострва Флорида, острва Куба и Бахамских острва. Повезује Мексички залив и Атлантски океан. Дуг је 480km, а широк просечно 150km.[1] Кроз мореуз тече Голфска струја која се у почетном делу назива Флоридска струја. Важан је за повезивање великих лука на југу Сједињених Америчких Држава (Њу Орлеанс, Хјустон) са лукама на атлантском приморју (Њујорк).[2]

Флоридски пролаз
Straits of Florida
Cuba.A2002334.1625.250m.jpg
Географски положај
Координате 23°34′ СГШ; 80°33′ ЗГД / 23.56° СГШ; 80.55° ЗГД / 23.56; -80.55Координате: 23°34′ СГШ; 80°33′ ЗГД / 23.56° СГШ; 80.55° ЗГД / 23.56; -80.55
Локација Северна Америка
Спаја Мексички залив и Атлантски океан
Раздваја Флориду, Кубу и Бахаме
Државе  Флорида
 Куба
 Бахами
Физичке карактеристике
Дужина 480 км
Ширина 150 км
Географске карактеристике
Straits of florida.png

Саобраћај кроз мореуз, почевши од шпанских флота, је увек био тежак и значајан. До деветнаестог века, овим регионом је пловило мноштво пиратских бродова.[3]

Флоридска струјаУреди

Флоридски мореуз је подручје у коме се пружа Флоридска струја која се сматра почетком система Голфске струје. Тече источно од Мексичког залива средњом брзином од 6.5km до 9.5km на сат.[4] Потиче из Карипског мора. Тече према северу, дуж источне обале Флориде и храни Голфску струју.[5]

Носи око 25.000.000m3 воде по секунди. Салинитет јој је низак, а температура у просеку изнад 6.5°C.[6] Појаву Флоридске струје забележио је шпански истраживач Ponce de Leon када је 1513. године први пловио кроз Флоридски залив и открио Флориду. Најјача је у јулу, а најслабија у октобру.[7]

Природна богатстваУреди

Нафта и гасУреди

Значајна налазишта нафте и природног гаса лоцирана су на простору Флоридског мореуза, посебно у близини обалског подручја Кубе, Бахамских острва и Флориде. У државним водама јужно од Флориде избушено је пет бушотина од 1947. до 1962. и три у току 1960. и 1961. године. Право на експлоатисање подељено је између Кубе и Сједињених Америчких Држава споразумом из 1977. године. [8]

КубаУреди

Куба поседује 3 нафтна поља 5km од своје северне обале. Према проценама Америчког геолошког института басен северно од Кубе поседује 870.000.000 m3 неоткривене нафте и још већу количину природног гаса и то на простору у непосредној близини обале. Шпанска нафтна компанија Repsol-YPF наишла је на налазиште нафте при копању бушотина у Кубанским водама 2004. године.[9]

Куба потписује споразум са бразилском нафтном компанијом Петробрас омогућивши јој копање нафте и гаса у дубоким водама око северне обале Кубе.[10] Право на експлоатацију нафте на овим просторима добила је и руска компанија Zarubezhneft потписивањем споразума са Русијом 2009. године.[11]

БахамиУреди

Године 2009. дошло је до уједињења компанија са Фолкландских острва и из Норвешке у процесу формирања бушотина нафте у бахамским водама северно од Кубе и југоисточно од Флориде.[12]

Главни туристички центриУреди

 
Лука Мајамија окружена водом Флоридског мореуза

Воде Флоридског мореуза запљускују обале Кубе, Бахама и Флориде на којима су смештени веома значајни туристички центри.

Флоридски архипелаг сачињава низ од 1700 острва која се настављају на јужну обалу Флориде и представљају најјужнији континентални део Сједињених Америчких Држава. Простиру се дуж Флоридског мореуза раздвајајући Атлантски океан на истоку од Мексичког залива на западу. [13]

Мајами је други највећи град на Флориди смештен у њеном југоисточном делу. Захваљујући свом положају на самој обали коју запљускују воде Флоридског мореуза, лука Мајамија има велики саобраћајни значај, а истовремено је и центар ноћног провода, шопинга, уживања, раскошних плажа и забаве. [14]

Хавана је главни град Кубе. Њен положај на самом контакту обале и Флоридског мореуза је имао велики значај кроз историју. Била је важна трговачка лука и главни град шпанске колоније Кубе, те обилује барокном архитектуром из колонијалне епохе. [15]

Андрос представља архипелаг мањих бахамских острва, који се политички сматра засебним острвом и веће је од осталих 700 Бахамских острва заједно. Овај део Флоридског мореуза који запљускује обале Андроса обилује широким спектром биљних и животињских врста, што Андрос чини центром екотуризма на Бахамским острвима. [16]

Велики Бахами или Велика Бахама четврто је по величини острво на Бахамима. Посебно је препознатљиво по једном од најдужих подводних пећинских система на свету, приступачном за рониоце. [17]

РеференцеУреди

  1. ^ „Флоридки пролаз”. Пролексис енциклопедија. Приступљено 28. 03. 2016. 
  2. ^ „Флоридки пролаз”. Хрватска енциклопедија. Приступљено 28. 03. 2016. 
  3. ^ „Straits of Florida”. Encyclopedia. Приступљено 14. 04. 2016. 
  4. ^ „Straits of Florida”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 14. 04. 2016. 
  5. ^ „Florida Keys national marine sanctuary”. Florida Keys. Приступљено 14. 04. 2016. 
  6. ^ „Florida Current”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 14. 04. 2016. 
  7. ^ „The Florida Current”. Ocean currents. Приступљено 14. 04. 2016. 
  8. ^ „Straits of Florida”. Monroe County FLGenWeb. Приступљено 16. 04. 2016. 
  9. ^ „Cuban off-shore oil drilling put off until 2009”. Reuters. Приступљено 16. 04. 2016. 
  10. ^ „How Cuba's Oil Find Could Change the US Embargo”. Time. Приступљено 16. 04. 2016. 
  11. ^ „Russia to drill for oil off Cuba”. BBC News. Приступљено 16. 04. 2016. 
  12. ^ „Straits of Florida - Oil and Gas - Offshore Bahamas”. Liqui search. Приступљено 16. 04. 2016. 
  13. ^ „What are the Florida Keys?”. The Florida Keys-Key West. Приступљено 20. 04. 2016. 
  14. ^ „17 top-rated tourist attractions in Miami”. Planetware. Приступљено 17. 04. 2016. 
  15. ^ „14 top tourist attractions in Havana & easy day trips”. Planetware. Приступљено 17. 04. 2016. 
  16. ^ „Ecotourism In The Bahamas”. The islands of the Bahamas. Приступљено 16. 04. 2016. 
  17. ^ „Grand Bahama Island”. Приступљено 17. 04. 2016. 

ЛитератураУреди

  • Anderson, D. L. T., and R. A. Corry, 1985: Seasonal transport variations in the Florida Straits. J. Phys. Oceanogr., 15, 773–786
  • Johns, W. E., and F. A. Schott, 1987: Meandering and transport variations of the Florida Current. J. Phys. Oceanogr., 17, 1128–1147.
  • Schott, F. A., and R. Zantopp, 1985: Florida Current: Seasonal and interannual variability. Science, 227, 308–311.

Спољашње везеУреди