Флоријан Матекало

Флоријан Матекало (Јајце, 25. априла 1920Београд, 20. маја 1995) био је југословенски фудбалски репрезентативац и тренер Партизана.

Флоријан Матекало
Флоријан Матекало
Лични подаци
Пуно име Флоријан Матекало
Надимак Цоњо
Датум рођења (1920-04-25)25. април 1920.
Место рођења Јајце, Краљевство СХС
Датум смрти 20. мај 1995.(1995-05-20) (75 год.)
Место смрти Београд, СР Југославија
Позиција везни
Јуниорска каријера
1933—1936 Електробосна
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1936—1939
1939—1945
1946—1947
ЈСК Славија
1. ХШК Грађански
Партизан


8


(3)
Репрезентативна каријера
1940. Краљевина Југославија Југославија 1 (0)
Тренерска каријера
1957
1962
1964
1964—1967
1967—1977
1979
Партизан
Хајдук Сплит
Партизан
Египат
Либија
Партизан

Почетак каријере уреди

Играчку каријеру почео је 1933. године у подмлатку омладинског клуба Електробосна у Јајцу.[1] Три године касније, у јуну 1936. године дебитовао је у ЈСК Славија у Сарајеву, а затим је прешао у Загреб где је играо за ХШК Грађански. У сезони 1939/40. осваја са Грађанским последње првенство Крaљевине Југославије у фудбалу. Једину утакмицу за репрезентацију одиграо је 3. новембра 1940. против Немачке (2:0) у Загребу - једну од последњих утакмица пред почетак Другог светског рата 1941. године. После Другог светског рата је прешао у ФК Партизан у Београд и 6. октобра 1945. постигао је последњи гол за Партизан у утакмици против Наших крила из Земуна.[2] Као играч Партизана освојио је првенство Југославије 1946/47. и куп Југославије 1947.

Тренерска каријера уреди

У Београду је Флоријан Матекало 1962. године завршио Вишу тренерску школу и након тога се посветио тренерском раду. Радио је пуних 17 година као тренер Партизана, а посебно је упамћен по изузетној генерацији фудбалера која је била позната као „Матекалове бебе“ међу којима су Шошкић, Јусуфи, Васовић, Ковачевић и други.[3] У три наврата је преузимао и клупу првог тима Партизана, а највећи успех му је освајање купа Југославије 1956/57. До финала истог такмичења дошао је и у сезони 1978/79. али је тада у два меча боља била екипа Ријеке.

Након тога одлази као тренер у Египат (1964—1967) и Либију (1967—1977). Последњих двадесет година живота провео је као пензионер у Београду.

Референце уреди

  1. ^ Florijan Matekalo Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2013), Приступљено 27. 4. 2013.
  2. ^ Crno - bela nostalgija: Foto arhiva - Florijan Matekalo (1920-1995), Приступљено 27. 4. 2013.
  3. ^ Matekalo Florijan, Приступљено 27. 4. 2013.

Спољашње везе уреди