Флуорит (флуорспар) је халидни минерал који се на Мосовој скали налази под бројем 4. Његова хемијска формула је CaF2. Он је тесерални минерал са кубним хабитатом, мада су октоедрална и комплексније изометријске форме познате.[1][2][3][4]

Флуорит
Fluorite-Orthoclase-tmu36a.jpg
Опште информације
КатегоријаХалидни минерал
ФормулаCaF2
Струнц класификација03.AB.25
Кристалне системеИзометријски, cF12, Просторна група Fm3m, No. 225
Space groupИзометријска H–M Симбол 4/m 3 2/m
Unit cella = 5.4626 Å; Z=4
Идентификација
БојаБезбојан, бео, љубичаст, плав, зелен, жут, наранџаст, црвен, браон, тамно плав
Кристални хабитусЈавља се као добро формирани велики кристали
ЦепљивостОктаедралаn, перфектан на {111}, раздваја се на {011}
ЧврстинаКрхак
Тврдоћа по Мосу4 (одређује минерал)
СјајностСтакласт
ОгребБео
ПровидностТранспарентан до транслуцентан
Специфична тежина3.175–3.184; до 3.56
Оптичке особинеИзотропан
Индекс преламања1.433–1.448
Топљивост3
Остале особинепонекад фосфоресцира кад се загреје или огребе. Друге врсте флуоресцирају

Он је најраспрострањенији минерал флуора. Има га у хидротермалним жилама, где је налази заједно са сулфидима. Флуорит је настао путем пнеуматолитских процеса, па се налази с осталим пнеуматолитским минералима (турмалином и топазом), а затим и у шупљинама неких еруптивних стена. Он је исто тако присутан као везиво неких пешчаника, где је настао хидротермалним путем. Може се наћи и у седиментима врућих извора. Познати локалитети су: Немачка, Аустрија, Шпанија, Чешка, БиХ, Русија, Намибија.

Употребљава се за добијање флуороводоника, у топионицама за добивање житких растопа, у оптици за производњу акроматских флуоритских сочива, а и као украсни камен. Различито је обојен, ређе безбојан. Обојени флуорити показују флуоресценцију.

РеференцеУреди

  1. ^ Fluorite at Handbook of Mineralogy
  2. ^ Fluorite at Mindat.org
  3. ^ Fluorite at Webmineral
  4. ^ Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis, 1985, Manual of Mineralogy, pp. 324–325, 20th ed., ISBN 0-471-80580-7

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди