Фолксдојчери

Фолксдојчери из Судетско-њемачких фрајкора у Чехословачкој 1938. године.
Фолксдојчери из Лођа поздрављају њемачку коњицу 1939. године.
Састанак Фолксдојчера у Варшави 1940. године.

Фолксдојчери (њем. Volksdeutsche) у терминологији Трећег рајха били су „људи чији је језик и култура има њемачко поријекло, али који немају њемачко држављанство”.[1] Ријечи фолк (њем. Volk) и фолкиш (њем. völkisch) се преводе као „народ[2]/народни[3]”.

Фолксдојчери (тадашњи етнички Нијемци) одбацили су свој дотадашњи идентитет Аусландсдојчера (инострани Нијемци) и постепено постојала Фолксдојчери током процеса саморадикализације.[4] Овај процес је нацистичком режиму дао језгро око којег је успостављена нови Фолксгемајншафт (заједница народа) изван њемачких граница.[4]

Фолксдојчери су даље дијељени у „расне” групе — мањине унутар државне мањине — засноване на посебним културним, друштвеним и историјским критеријумима које су развили нацисти.[5]

Поријекло терминаУреди

Према историчару Дорис Берген, Адолф Хитлер је сковао дефиницију Фолксдојчера која се појавила у меморандуму Рајхсканцеларији 1938. године. Тај документ дефинише фолксдојчере као „људе чији језик и култура има њемачке коријене, али који немају њемачко држављанство”.[1] Послије 1945. године, нацистички закон о држављанству из 1935. (њем. Reichsbürgergesetz) и припадајући прописи који су се позивали на нацистичке концепте крви и расе у вези са концептом фолксдојчера, укинути су у Њемачкој.

За Хитлера и остале етничке Нијемце у то вријеме овај термин је у себи носио одређене семантичке нијансе — чистоћу крви, расну дефиницију — оно што не укључује савремено значење термина „етнички Нијемац”. У складу са њемачким процјенама тридесетих година, око 30 милиона фолксдојчера и аусландсдојчера живјело је изван граница Рајха.[1] Значај дио њих био је у источној Европи: Пољска, Украјина, балтичке државе, затим Румунија, Мађарска, Словенија, у којима су углавном живјели у селима дуж тока Дунава, и у Русији.[1]

Нацистичка циљ експанзије дао је Фолксдојчерима посебну улогу у њемачким плановима, да им додјели њемачко држављанство и уздигне их на власт над аутохтоним становништвом у тим областима. Нацисти су детаљно описали такве циљеве у Генералплану Ост.[1] У неким областима, попут Пољске, нацистичке власти су саставиле посебне спискове и регистровале људе као етничке Нијемце у Фолкслисти.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Bergen, Doris L. (1. 10. 1994). „The Nazi Concept of 'Volksdeutsche' and the Exacerbation of Anti-Semitism in Eastern Europe, 1939-45”. Journal of Contemporary History (на језику: енглески). 29 (4): 569—582. ISSN 0022-0094. doi:10.1177/002200949402900402. 
  2. ^ „volk prevod | Nemacko - Srpski rečnik i prevodilac teksta”. onlinerecnik.com. Приступљено 14. 7. 2020. 
  3. ^ „volkisch prevod | Nemacko - Srpski rečnik i prevodilac teksta”. onlinerecnik.com. Приступљено 14. 7. 2020. 
  4. 4,0 4,1 Wolf, Gerhard (3. 4. 2017). „Negotiating Germanness: National Socialist Germanization policy in the Wartheland”. Journal of Genocide Research. 19 (2): 214—239. ISSN 1462-3528. doi:10.1080/14623528.2017.1313519. 
  5. ^ Lumans, Valdis O. (2000). Himmler's Auxiliaries: The Volksdeutsche Mittelstelle and the German National Minorities of Europe, 1933-1945 (на језику: енглески). Univ of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-6311-4.