Фонетика

Фонетика (од грчке речи φωνή, phone = звук/глас) је наука о гласовима. Изучава особине говорних гласова (фона) али и неговорних гласова, њихов настанак, физичке особине и перцепцију. Разликује се од фонологије, која изучава нивое гласовног система и апстрактне гласовне јединице (као што су фонеме и разликовна (дистинктивна) обележја). Фонетика као наука више изучава саме гласове него контекст у којем се користе у језику. Расправа о значењу (семантика) из тог разлога не припада овом нивоу лингвистичке (језичке) анализе.

Иако су писмо и алфабет у тесној вези са звуковима и говором, строго говорећи фонетичаре више занима глас него симбол којим се глас представља. Веза између гласа и симбола је толико блиска да неки речници наводе науку о симболима (прецизније, семиотику) као део фонетичког изучавања. Са друге стране, логографска писма пружају много мање фонетских информација, али то не значи да те информације не постоје. На пример, у кинеским знаковима, фонетика се односи на онај део знака који упућује на изговор, док главни део знака (радикал) упућује на семантичка својства. Знакови сличне фонетике обично имају сличан изговор, али то не значи да је изговор условљен фонетском вредношћу због чињенице да се изговор кроз векове мењао, док је знак остао исти. Нису сви кинески знакови радикално-фонетске сложенице, али већина јесте.

Фонетика има три главне гране:

• артикулациона фонетика, која се бави положајем и покретом усана, језика и осталих говорних органа у току говора
• акустичка фонетика, која се бави особинама звучних таласа и начином на који их прима унутрашње уво
• перцептивна фонетика, која се бави перцепцијом говора, тачније, изучава начин на који мозак ствара чулну представу о подацима (гласовима) које прима.

Постоји више стотина гласова (самогласника, сугласника итд.) које Интернационална фонетска асоцијација (IPA) препознаје и транскрибује у свом Интернационалној фонетској азбуци (чија је природа, опет, махом фонолошког а не фонетског карактера).

Људски говорни апарат може да артикулише велики број гласова и различити језици се знатно разликују по броју гласова који се у њима користе.

Језици могу имати од 2 (абхаски) до 55 (седанг) самогласника и од 6 (ротокас) до 117 (ксу) сугласника. Међутим, морамо бити опрезни при оваквим тврдњама, јер сваки пут кад изговоримо неки глас то урадимо мало другачије. Укупан број фонема у језику варира од само 10 у пираха језику, 11 у ротокасу, 12 у хавајском и 30 у српском, до 141 у ксу језику (којим се говори у јужној Африци, у пустињи Калахари).

Те фонеме могу да варирају: од познатих као што су /т/, /с/ или /м/, до веома неуобичајених, које се не изговарају коришћењем ваздушне струје која долази из плућа, већ глоталном, веларном и/или ингестивном ваздушном струјом (погледајте: кликтави гласови, фонација, ваздушна струја). Енглески језик има око 13 самогласничке и 24 сугласничке фонеме (у зависности од дијалекта) и могу да имају више алофона.

Фонетика је проучавана још пре 2500 година у старој Индији, где је постојао велики број веома тачних фонетских анализа о ортоепији санскрита, као и тамилска књига граматике Tolkaappiyam (проближно 2. век), која описује место и начин творбе сугласника.

Види још

• Списак тема везаних за фонетику
• Говорни процес
• Акустика
• Биометријски списак речи
• Катедре за фонетику на универзитетима

Литература

• Abercrombie, D. (1967). Elements of General Phonetics. Edinburgh: Chicago, Aldine Pub. Co. 
• Altmann, Gerry (2002). Psycholinguistics : critical concepts in psychology. London: Routledge. ISBN 978-0415229906. OCLC 48014482. 
• Baker, Anne; van den Bogaerde, Beppie; Pfau, Roland; Schermer, Trude (2016). The Linguistics of Sign Languages. Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins Publishing Company. ISBN 978-90-272-1230-6. 
• Baumbach, E. J. M (1987). Analytical Tsonga Grammar. Pretoria: University of South Africa. 
• Bizzi, E.; Hogan, N.; Mussa-Ivaldi, F.; Giszter, S. (1992). „Does the nervous system use equilibrium-point control to guide single and multiple joint movements?”. Behavioral and Brain Sciences. 15 (4): 603—13. PMID 23302290. doi:10.1017/S0140525X00072538. 
• Bock, Kathryn; Levelt, Willem (2002). Atlmann, Gerry, ур. Psycholinguistics: Critical Concepts in Psychology. 5. New York: Routledge. стр. 405—407. ISBN 978-0-415-26701-4. 
• Boersma, Paul (1998). Functional phonology: Formalizing the interactions between articulatory and perceptual drives. The Hague: Holland Academic Graphics. ISBN 9055690546. OCLC 40563066. 
• Caffrey, Cait (2017). „Phonetics”. Salem Press Encyclopedia. Salem Press. 
• Catford, J. C. (2001). A Practical Introduction to Phonetics (2nd изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-924635-9. 
• Chomsky, Noam; Halle, Morris (1968). Sound Pattern of English. Harper and Row. 
• Cutler, Anne (2005). „Lexical Stress” (PDF). Ур.: Pisoni, David B.; Remez, Robert. The Handbook of Speech Perception. Blackwell. стр. 264—289. ISBN 978-0-631-22927-8. OCLC 749782145. doi:10.1002/9780470757024.ch11. Приступљено 29. 12. 2019. 
• Dawson, Hope; Phelan, Michael, ур. (2016). Language Files: Materials for an Introduction to Linguistics (12th изд.). The Ohio State University Press. ISBN 978-0-8142-5270-3. 
• Dell, Gary; O'Seaghdha, Padraig (1992). „Stages of lexical access in language production”. Cognition. 42 (1–3): 287—314. PMID 1582160. doi:10.1016/0010-0277(92)90046-k. 
• Dell, Gary; Reich, Peter (1981). „Stages in sentence production: An analysis of speech error data”. Journal of Memory and Language. 20 (6): 611—629. doi:10.1016/S0022-5371(81)90202-4. 
• Doke, Clement M (1926). The Phonetics of the Zulu Language. Bantu Studies. Johannesburg: Wiwatersrand University Press. 
• Eklund, Robert (2008). „Pulmonic ingressive phonation: Diachronic and synchronic characteristics, distribution and function in animal and human sound production and in human speech”. Journal of the International Phonetic Association. 38 (3): 235—324. doi:10.1017/S0025100308003563. 
• Feldman, Anatol G. (1966). „Functional tuning of the nervous system with control of movement or maintenance of a steady posture, III: Mechanographic analysis of the execution by man of the simplest motor task”. Biophysics. 11: 565—578. 
• Fujimura, Osamu (1961). „Bilabial stop and nasal consonants: A motion picture study and its acoustical implications”. Journal of Speech and Hearing Research. 4 (3): 233—47. PMID 13702471. doi:10.1044/jshr.0403.233. 
• Galantucci, Bruno; Fowler, Carol; Turvey, Michael (2006). „The motor theory of speech perception reviewed”. Psychonomic Bulletin & Review. 13 (3): 361—377. PMC 2746041 . PMID 17048719. doi:10.3758/BF03193857. 
• Gleitman, Lila; January, David; Nappa, Rebecca; Trueswell, John (2007). „On the give and take between event apprehension and utterance formulation”. Journal of Memory and Language. 57 (4): 544—569. PMC 2151743 . PMID 18978929. doi:10.1016/j.jml.2007.01.007. 
• Gobl, Christer; Ní Chasaide, Ailbhe (2010). „Voice source variation and its communicative functions”. The Handbook of Phonetic Sciences (2nd изд.). стр. 378—424. 
• Goldinger, Stephen (1996). „Words and voices: episodic traces in spoken word identification and recognition memory”. Journal of Experimental Psychology: Learning, Memory, and Cognition. 22 (5): 1166—83. doi:10.1037/0278-7393.22.5.1166. 
• Gordon, Matthew; Ladefoged, Peter (2001). „Phonation types: a cross-linguistic overview”. Journal of Phonetics. 29 (4): 383—406. doi:10.1006/jpho.2001.0147. 
• Guthrie, Malcolm (1948). The classification of the Bantu languages. London: Oxford University Press. 
• Gussenhoven, Carlos; Jacobs, Haike (2017). Understanding phonology (Fourth изд.). London and New York: Routledge. ISBN 9781138961418. OCLC 958066102. 
• Hall, Tracy Alan (2001). „Introduction: Phonological representations and phonetic implementation of distinctive features”. Ур.: Hall, Tracy Alan. Distinctive Feature Theory. de Gruyter. стр. 1—40. 
• Halle, Morris (1983). „On Distinctive Features and their articulatory implementation”. Natural Language and Linguistic Theory. 1 (1): 91—105. doi:10.1007/BF00210377. 
• Hardcastle, William; Laver, John; Gibbon, Fiona, ур. (2010). The Handbook of Phonetic Sciences (2nd изд.). Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-405-14590-9. 
• International Phonetic Association (1999). Handbook of the International Phonetic Association. Cambridge University Press. 
• International Phonetic Association (2015). International Phonetic Alphabet. International Phonetic Association. 
• Jaeger, Florian; Furth, Katrina; Hilliard, Caitlin (2012). „Phonological overlap affects lexical selection during sentence production”. Journal of Experimental Psychology: Learning, Memory, and Cognition. 38 (5): 1439—1449. PMID 22468803. doi:10.1037/a0027862. 
• Jakobson, Roman; Fant, Gunnar; Halle, Morris (1976). Preliminaries to Speech Analysis: The Distinctive Features and their Correlates. MIT Press. ISBN 978-0-262-60001-9. 
• Johnson, Keith (2003). Acoustic and auditory phonetics (2nd изд.). Blackwell Pub. ISBN 1405101229. OCLC 50198698. 
• Johnson, Keith (2011). Acoustic and Auditory Phonetics (3rd изд.). Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-444-34308-3. 
• Jones, Daniel (1948). „The London school of phonetics”. Zeitschrift für Phonetik. 11 (3/4): 127—135.  (Reprinted in Jones, W. E.; Laver, J., ур. (1973). Phonetics in Linguistics. Longman. стр. 180–186. )
• Keating, Patricia; Lahiri, Aditi (1993). „Fronted Velars, Palatalized Velars, and Palatals”. Phonetica. 50 (2): 73—101. PMID 8316582. doi:10.1159/000261928. 
• Kingston, John (2007). „The Phonetics-Phonology Interface”. Ур.: DeLacy, Paul. The Cambridge Handbook of Phonology. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-84879-4. 
• Kiparsky, Paul (1993). „Pāṇinian linguistics”. Ур.: Asher, R.E. Encyclopedia of Languages and Linguistics. Oxford: Pergamon. 
• Ladefoged, Peter (1960). „The Value of Phonetic Statements”. Language. 36 (3): 387—96. JSTOR 410966. doi:10.2307/410966. 
• Ladefoged, Peter (2001). A Course in Phonetics (4th изд.). Boston: Thomson/Wadsworth. ISBN 978-1-413-00688-9. 
• Ladefoged, Peter (2005). A Course in Phonetics (5th изд.). Boston: Thomson/Wadsworth. ISBN 978-1-413-00688-9. 
• Ladefoged, Peter; Johnson, Keith (2011). A Course in Phonetics (6th изд.). Wadsworth. ISBN 978-1-42823126-9. 
• Ladefoged, Peter; Maddieson, Ian (1996). The Sounds of the World's Languages. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-19815-4. 
• Levelt, Willem (1999). „A theory of lexical access in speech production”. Behavioral and Brain Sciences. 22 (1): 3—6. PMID 11301520. doi:10.1017/s0140525x99001776. hdl:11858/00-001M-0000-0013-3E7A-A . 
• Lodge, Ken (2009). A Critical Introduction to Phonetics. New York: Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-8873-2. 
• Löfqvist, Anders (2010). „Theories and Models of Speech Production”. Handbook of Phonetic Sciences (2nd изд.). стр. 353—78. 
• Maddieson, Ian (1993). „Investigating Ewe articulations with electromagnetic articulography”. Forschungberichte des Intituts für Phonetik und Sprachliche Kommunikation der Universität München. 31: 181—214. 
• Maddieson, Ian (2013). „Uvular Consonants”. Ур.: Dryer, Matthew S.; Haspelmath, Martin. The World Atlas of Language Structures Online. Leipzig: Max Planck Institute for Evolutionary Anthropology. 
• Mattingly, Ignatius (1990). „The global character of phonetic gestures” (PDF). Journal of Phonetics. 18 (3): 445—52. doi:10.1016/S0095-4470(19)30372-9. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 02. 2021. г. Приступљено 15. 08. 2020. 
• Motley, Michael; Camden, Carl; Baars, Bernard (1982). „Covert formulation and editing of anomalies in speech production: Evidence from experimentally elicited slips of the tongue”. Journal of Verbal Learning and Verbal Behavior. 21 (5): 578—594. doi:10.1016/S0022-5371(82)90791-5. 
• Munhall, K.; Ostry, D; Flanagan, J. (1991). „Coordinate spaces in speech planning”. Journal of Phonetics. 19 (3–4): 293—307. doi:10.1016/S0095-4470(19)30346-8 . 
• O'Connor, J.D. (1973). Phonetics. Pelican. стр. 16—17. ISBN 978-0140215601. 
• O'Grady, William (2005). Contemporary Linguistics: An Introduction (5th изд.). Bedford/St. Martin's. ISBN 978-0-312-41936-3. 
• Ohala, John (1997). „Aerodynamics of phonology”. Proceedings of the Seoul Internation Conference on Linguistics. 92. 
• „Phonetics, n.”. Oxford English Dictionary Online. Oxford University Press. 2018. 
• Roach, Peter (n.d). „Practical Phonetic Training”. Peter Roach. Приступљено 10. 5. 2019. 
• Saltzman, Elliot; Munhall, Kevin (1989). „Dynamical Approach to Gestural Patterning in Speech Production” (PDF). Ecological Psychology. 1 (4): 333—82. doi:10.1207/s15326969eco0104_2. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 10. 2020. г. Приступљено 15. 08. 2020. 
• Scatton, Ernest (1984). A reference grammar of modern Bulgarian. Slavica. ISBN 978-0893571238. 
• Schacter, Daniel; Gilbert, Daniel; Wegner, Daniel (2011). „Sensation and Perception”. Ур.: Charles Linsmeiser. Psychology. Worth Publishers. ISBN 978-1-4292-3719-2. 
• Schiller, Niels; Bles, Mart; Jansma, Bernadette (2003). „Tracking the time course of phonological encoding in speech production: an event-related brain potential study”. Cognitive Brain Research. 17 (3): 819—831. PMID 14561465. doi:10.1016/s0926-6410(03)00204-0. 
• Sedivy, Julie (2019). Language in Mind: An Introduction to Psycholinguistics (2nd изд.). ISBN 978-1605357058. 
• Seikel, J. Anthony; Drumright, David; King, Douglas (2016). Anatomy and Physiology for Speech, Language, and Hearing (5th изд.). Cengage. ISBN 978-1-285-19824-8. 
• Skipper, Jeremy; Devlin, Joseph; Lametti, Daniel (2017). „The hearing ear is always found close to the speaking tongue: Review of the role of the motor system in speech perception”. Brain and Language. 164: 77—105. PMID 27821280. doi:10.1016/j.bandl.2016.10.004 . 
• Stearns, Peter; Adas, Michael; Schwartz, Stuart; Gilbert, Marc Jason (2001). World Civilizations (3rd изд.). New York: Longman. ISBN 978-0-321-04479-2. 
• Trask, R.L. (1996). A Dictionary of Phonetics and Phonology. Abingdon: Routledge. ISBN 978-0-415-11261-1. 
• Yost, William (2003). „Audition”. Ур.: Alice F. Healy; Robert W. Proctor. Handbook of Psychology: Experimental psychology. John Wiley and Sons. стр. 130. ISBN 978-0-471-39262-0. 

Спољашње везе

• Интернет курс за фонетику
• Collection of phonetics resources by the University of North Carolina
• "A Little Encyclopedia of Phonetics" by Peter Roach.
• Pink Trombone, an interactive articulation simulator by Neil Thapen.