Форд б-макс

минивен

Форд б-макс (енгл. Ford B-Max) је аутомобил који је производио амерички произвођач аутомобила Форд од 2012. до 2017. године.

Форд б-макс
Ford B-Max Titanium – Frontansicht, 22. Februar 2014, Ratingen.jpg
Форд б-макс
Преглед
ПроизвођачФорд
Производња2012. – 2017.
МонтажаРумунија
Каросерија и шасија
КласаМинивен
Каросерија5 врата – мини MPV
Погонски агрегат
Моторбензин 1.0, 1.4, 1.6 L
дизел 1.5, 1.6 L
Степен преноса5 степени (мануелни)
6 степени (аутоматик)
Величине
Међуосовинско
растојање
2489
Дужина4077
Ширина1751
Висина1604
Хронологија
ПретходникФорд фјужн (Европа)
НаследникФорд екоспорт / пума

ИсторијатУреди

Првобитно је представљен као концептни аутомобил на сајму аутомобила у Женеви 2011. године, а званично је представљен на Светском конгресу мобилне телефоније у Барселони 2012. године.[1] Заснован је на фијести шесте генерације, односно изграђен је на Фордовој глобалној Б платформи. Главни ривали су му били Фијат 500Л, Ситроен Ц3 пикасо, Нисан ноте, Опел мерива и Шкода румстер.[2] Производио се у месту Крајови, у Румунији.[3]

Б-макс је најмањи Фордов минивен, који наставља „Ford Kinetic Design” стил, конструисан са задњим клизним вратима и без б-стуба. Карактеристичан предњи део возила садржи Фордов трапезоидни хладњак. Остали препознатљиви елементи дизајна укључују изражену графику предњих светала, линију прозора са карактеристичним пресеком иза задњих врата и истакнуте рубове на блатобранима.[3]

На европским тестовима судара, б-макс је 2012. године добио максималних пет звездица за безбедност.[4] Године 2013, осваја награду за најбољу и најисплативију куповину аутомобила у ЕвропиАутобест.[5]

Необично за једну велику компанију, али овај модел није добио редизајн на средини производног циклуса како би повећао продају. Производња б-макса је окончана септембра 2017. године, услед смањене потражње за моделом, као и општег пада продаје минивен возила. Као најближи наследници су замишљени „екоспорт”, „фијеста актив” и „пума”, где се прелази са минивена на кросовер.[6]

МоториУреди

Спецификације[7]
Модел Тип мотора Запремина Снага Момент 0–100 km/h Брзина
Бензин
1.0 EcoBoost R3 999 cm³ 74 kW (100 КС) 170 Nm/1400 13,2 сек. 175 km/h
1.0 EcoBoost R3 999 cm³ 88 kW (120 КС) 200 Nm/1400 11,2 сек. 189 km/h
1.0 EcoBoost R3 999 cm³ 92 kW (125 КС) 170 Nm/1400 11,2 сек. 189 km/h
1.0 EcoBoost R3 999 cm³ 103 kW (140 КС) 180 Nm/1400 10,4 сек. 196 km/h
1.4 Duratec R4 1388 cm³ 66 kW (90 КС) 128 Nm/4200 13,8 сек. 171 km/h
1.6 Duratec TI-VCT R4 1596 cm³ 77 kW (105 КС) 150 Nm/4200 12,1 сек. 182 km/h
Дизел
1.5 Duratorq TDCi R4 1498 cm³ 55 kW (75 КС) 185 Nm/1700 16,5 сек. 158 km/h
1.6 Duratorq TDCi R4 1560 cm³ 71 kW (95 КС) 215 Nm/1750 13,9 сек. 174 km/h

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Ford B-MAX Debuts at 2012 Mobile World Congress” (на језику: енглески). autoevolution.com. Приступљено 29. 6. 2020. 
  2. ^ „Ford B-Max 1,0 EcoBoost 100 Trend” (на језику: српски). magazinauto.com. Приступљено 29. 6. 2020. 
  3. ^ а б „Форд б-макс” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 29. 6. 2020. 
  4. ^ „Euro NCAP тестови судара” (на језику: енглески). euroncap.com. Приступљено 29. 6. 2020. 
  5. ^ „Форд б-макс први у избору Аутобеста” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 29. 6. 2020. 
  6. ^ „Још једна жртва кросовера: Форд укида модел б-макс” (на језику: српски). b92.net/automobili. Приступљено 29. 6. 2020. 
  7. ^ „Specs for all generations of Ford B-MAX” (на језику: енглески). auto-data.net. Приступљено 29. 6. 2020. 

Спољашње везеУреди