Форум за нови плес

Форум за нови плес (20022016) био је пројекат остварен и подржан од стране и под окриљем Српског народног позоришта у Новом Саду, који је плесачима омогућавао простор истраживања и рада на савременом плесном и позоришном стваралаштву.

Балерине, Форум за нови плес, Српско народно позориште, Нови Сад, сезона 2014/15, редитељ Милена Богавац. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта.

О ФорумуУреди

Иницијатори и оснивачи овог пројекта су били: Оливера Ковачевић Црњански, Ендру Питер Гринвуд (Andrew Peter Greenwood), Јасна Ковачевић, Ивана Инђин и Бранко Поповић.

Пројекат се састојао од:

  • едукативних радионица, а у директној вези са њима
  • Вечери савременог плеса и
  • Представа — које су, између осталог, често биле и учеснице светских фестивала новог плеса.

Учесници Форума су већински били играчи СНП-а, али у појединим пројектима су све више, како је време одмицало, екипу чинили и перформери, плесачи са независне плесне сцене и професорке савремене игре из новосадске балетске школе.[1]

ЗалетУреди

Током прве две сезоне, примат је дат едукацији кроз организовање плесних радионица, а паралелно са њима су организоване и Вечери савременог плеса, које су чиниле представе и кореографске минијатуре настале у продукцији и копродукцији СНП-а и Форума за нови плес:

Извођачи су били чланови ансамбла СНП-а, затим, перформери и плесачи алтернативне новосадске сцене. Гостујући аутори, чије су представе игране у оквиру ових вечери, били су са београдске независне плесне сцене (Исидора Станишић, Чарни Ђерић, Далија и Андреј Аћин), из Европе и региона. Ангажовање уметника са независне сцене доприносило је да плесачи стекну увиде у другачије начине рада, мишљења и извођења.

Главни иницијатор и један од оснивача Форума за нови плес, Оливера Ковачевић Црњански, о оваквом приступу развоја игре и самим тим и плесача говори следеће:

Милосављевић (прим. Александар Саша Милосављевић — тадашњи управник СНП-а) и ја смо били свесни да најзначајније промене и помаци у уметности долазе са независне сцене и жестоко смо се борили за развијање тих сарадњи и партнерстава кроз различите програме, пројекте, продукције копродукције и фестивале. Форум и СНП постали су јединствена појава у региону, јер ни у једној другој националној позоришној кући нису постојале, а ни данас не постоје, одговарајући програми — континуирани, едукативни, као и продукције савременог плеса. Форум је изградио групу плесача који су, и у СНП-у и ван њега, спремни не само да раде на новим представама него и да покрећу иницијативе и обогаћују домаћу плесну сцену.

ПредставеУреди

Игра на дубљим когнитивним нивоима, игра као говор освешћеног тела које репродукује изворну бит самог играча кроз нове плесне облике, форме, правце; игра која омогућује да се осећања изразе на много шири и слободнији начин; игра као плод напорног вежбања, рада и упознавања себе кроз нове приступе, изнедрила је нове представе и продубила и приближила различите видове сарадње, па су тако настале и следеће представе:

Једна од карактеристика ових представа је и жива интеракција са публиком, што је доприносило репризама које су сваки пут биле другачије и нове.

Осим интеракције са публиком, нове форме су се кретале између позоришта, хепенинга, уметности и перформанса, сликарства, предметне и просторне уметности, а уједно и сталног одражавања кроз теоријске текстове, поетске списе и манифесте.

Обрађивао се телесни, афективни и просторни однос актера и гледалаца, те се истраживала могућност суделовања и интеракције, наглашавала се презентност (чињење у реалном) насупрот репрезентацији (мимези фикционалног), чин насупрот исходу.[3]

Фестивали и наградеУреди

Ове представе су биле веома запажене и далеко су стизале, тако да су њихова извођења била честа у смислу разних гостовања и учествовања на разним фестивалима.

Фрагменти и Спољашњи и унутрашњи круговиУреди

(премијере: 17. мај 2005, извођени 2004/05. и 2005/06)

  • У оквиру Schowcase-a, off програма БИТЕФ-а, 2006, изведена је представа Фрагменти за стране посетиоце овог фестивала, као репрезентативни пример смелог истраживачког позоришта које тренутно настаје у Србији.
  • Обе представе су изведене на фестивалима: Млад отворен театар (МОТ), Скопље 2005 и ИНФАНТ, Нови Сад (Повеља за најоригиналније истраживање неког од сегмената позоришног језика) и Ex teatar fest, Панчево; Похвала Српског народног позоришта Форуму за нови плес 2005.
Реч аутораУреди

Фрагменти представљају истраживање односа са властитим телом и покушај препознавања онога што би се могло назвати „наше тело” наспрам „туђег тела” (остваривање идентитета, комуникације); и „наше-туђе тело” као производ материјализације друштвених правила које савремено друштво уписује у нас и намеће нам улоге, изглед, одлуке, ставове и тд. Осећај да нам је наше тело „туђе” (страно, далеко) појачало је суштинску /личну/ професионалну потребу да се буде на сцени — Плеше; и жељу да се у складу са скидањем слојева („наших туђих тела”) приближимо властитом телу. Ова потреба нас је водила у раду са оним што смо успели препознати као поруку на билборду, музичкој нумери, лекарском налазу, репертоару матичне позоришне куће и другим материјалима.

Изабрали смо фрагментарни начин представљања (себи и другима) онога до чега смо дошли у раду, без (традиционалне) наративне структуре и логичног редоследа јер се тако (верујемо) отвара могућност за незатворен процес понуде значења и сталног мењања / развијања плеса у односу на оно што својом различитошћу (искуства, разлога, тела) улаже сваки од учесника.

Фрагменти су ставови у покрету — ставови / покрети: патос (не патхос!); диско; килограми; реч; варијација; Дада Џихад; изабрани дани; агонија; вага; број ; почетак и други.

Оливера Ковачевић Црњански

Спољашњи и унутрашњи кругови Након што сам стекао класично балетско образовање и започео каријеру као класични играч, дошао сам у контакт са кореографијом Жинет Лорен (Ginette Laurin) која ми је увела у свет савременог плеса и усмерила ка новим плесним облицима /формама/, правцима, који омогућавају да се осећања изразе на много шири и слободнији начин. Чини ми се да сам доласком у Нови Сад заокружио своју играчку каријеру, јер стварам савремено плесно дело са играчима класичног балетског образовања, и тиме их сада уводим у свет савременог плеса.

Јенс ван Дал[2]

Језик зидоваУреди

(премијера: 29. април 2006, извођена 2005/06, 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12)

Истинска атракција представе Језик зидова јесте узбудљив плес у кореографији Гаја Вајзмана, покрет набијен снажним енергетским набојем, жестока игра, али и паметно промишљена, наглашена духовитост појединих сценских решења, ипак лишена помодне исфорсиране ироније.[4]

Реч аутораУреди

Језик зидова је представа за 7 играчица и музичара. Представа се бави питањима сестринства и личног ослобађања. Између избледелих тапета, барских столица и столова, играчице нас, уз електро-акустични музику Елада Коена (Elad Cohen), воде на моћно путовање истражујући женски израз у плесу. Крећући се између хаоса очаја и савршеног реда, кроз покушаје да улове и на неки начин фиксирају заразну животну енергију, извођачи далеко премашују властите границе, прелазе границе стеченог стида и могућих друштвених осуда. У представи смо се бавили испитивањем женске динамичности, женом која је слободна, а ипак ограничена, но увек пуна енергије, и кроз одговарајућа стања, приказана плесом, покушали смо да истакнемо запањујуће заразно осећање живота. Желели смо да направимо представу која одузима дах, која је драматична, ентузијастична — и узнемирујућа.

Рони Хавер и Гај Вајзман[2]

Реч асистента кореографа о односу представе према публици и обрнутоУреди

Публика која није „плесна” не гледа и не очекује да види оно што зна. То јој даје отвореност за оно што бисмо ми да пренесемо. Много тога зависи и од избора кореографа, Неки би стварно да направе цркву, па да само „елита” може да се просветли. Ми волимо да људи буду оно што јесу и да понесу оно што им се свиђа.

Ева Пушендорф (Eva Puschendorf)[5]

Осмех ума (Чини ми се да недостаје једно дрво…)Уреди

(премијера: 28. септембар 2007, извођена 2007/08)

Реч аутораУреди

Осмех ума

Она има дугу косу и блистав тен.

Усне нежне боје, грацилан врат,

дуге ноге, пуну чаробну фигуру.

Стварност је занима

само ако може да изазове

промену њеног исхода.

***

Ради се о креирању идеја реалистичким

методама.

Желела сам да се концентришем око баналности

видљивог.

Галина Борисова

Шампањац и јагоде (Lifetime warranty gratis)Уреди

(премијера 25. јун 2010, извођена 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2013/14)

Фестивали и гостовања: Народно позориште Кикинда; Позоришни маратон, Сомбор; Битеф театар, Београд; 28. Фестивал Град Театар, Будва, Црна Гора.

Реч аутораУреди

Аутоматизми функционисања тела омогућавају бескрајни низ прилагођавања видљивим и невидљивим елементима стварности. Фрагменти настали кроз интеракције ума и тела, рефлексне реакције тела на разне врсте подстицаја — свесне и несвесне, претварају се у нове удове, нове синапсе и стварају нове мозаике смисла.

Полазећи од темељних дуализама (мушко-женско, спољашње — унутрашње, чисто — прљаво…) сортирамо, рекомбинујемо, усложњавамо, сакривамо голо, диференцирамо, форматирамо… градимо мноштво прелаза, нијансе дуге која и поред (али и због) све шаренијих боја, постаје елегантно сивило. Потражња за јефтиним (или скупим) чудима у нијансама сивог ствара неонски осветљену жељу и провоцира у себе запакован нежни производ одрицања од живота. Живота који доспева на распродају! Lifetime warranty gratis!

Росана Хрибар и Грегор Луштек[2]

Communitas на испитуУреди

(премијера 16. мај 2012, извођена 2011/12, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16)

  • Извођења: Tanc im August, On Trial Together (Episode Berlin), Немачка; New York Live Arts, On Trial Together (Episode New York), САД; Onassis Cultural Centre, On Trial Together (Episode Athens), Грчка; 48. БИТЕФ, Communitas на испиту (Епизода Нови Сад и Епизода Београд); Slovensko mladinsko gledališče, Communitas na ispitu (Epizoda Ljubljana), Словенија; Tanzplatform, Künstelerhaus Mousonturum Frankfurt a. M.; On Trial Together (Episode Offenbach), Немачка.
Аутори о представиУреди

Communitas на испиту је хибридни јавни догађај између позоришне представе, кореографије, друштвене игре и хепенинга. Изводи се у позоришту и реафирмише његову улогу у симболизацији друштвеног. Међутим, сцена овде постаје место у јавном простору где грађани расправљају о битним друштвеним питањима и промишљају могућу будућност друштва кроз фикционалне ситуације. Изведба се заснива на принципима друштвених игара и симулације, отворених за учешће свих чланова публике. С обзиром да зависи од учешћа публике, свака изведба је јединствен догађај (епизода).

Ана Вујановић и Саша Асентић[2]

 
POP IT UP, Форум за нове плес, концепт и кореографија Драгана Булут, СНП, Нови Сад, 2013/2014. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта.

Pop it upУреди

 
POP IT UP, Форум за нове плес, концепт и кореографија Драгана Булут, СНП, Нови Сад, 2013/2014. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта.

(премијера 18. новембар 2013, извођена 2014/15)

  • Фестивали и гостовања: Фестивал савременог плеса НОВ.плес, Нови Сад; Хрватско народно казалиште, Вараждин, Хрватска; Манифестација Ноћ музеја; Нови Сад; 18. Фестивал кореографских минијатура, Београд.
Реч ауторкеУреди

POP IT UP се бави анализом покрета и плеса кроз призму поп културе. Истражујући начине на које поп култура утиче на репрезентацију и перцепцију нашег тела фокус се поставља на начин на који користимо тело у социјалном простору. Анализом различитих облика и манифестације плеса поставља се питање да ли оно што ми доживљавамо као индивидуалну аутентичну експресију играња уз поп музику у ствари представља већ унапред одређен и уписан код, који је део масовне производње идентитета. Кроз процесе апстраховања покрета из миљеа поп музике POP IT UP на сцену поставља микро кореографске студије макро социјалног контекста.

Драгана Булут

БалеринеУреди

(премијера 5. октобра 2014, извођена 2014/15, 2015/16)

 
Балерине, Форум за нови плес, Српско народно позориште, Нови Сад, сезона 2014/15. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта.
  • Фестивали и гостовања: Битеф театар, Београд; Позоришни маратон, Народно позориште Сомбор; 29. Фестивал Град Театар, Будва, Црна Гора; Словачко војвођанско позориште, Бачки Петровац; 49. БИТЕФ — Битеф Полифонија, Београд; Фестивал класике „Вршачка позоришна јесен” (пратећи програм), Вршац; Дани Војводине у Истри, Пула, Хрватска; Ноћ казалишта, Хрватско народно казалиште, Осијек (представа и радионица Професија као идентитет); Међународни плесни фестивал Co Festival, Љубљана, Словенија; 61. Стеријино позорје (пратећи програм), Нови Сад; 20. Фестивал кореографских минијатура, Београд; 31. Фестивал интернационалног и алтернативног театра (ФИАТ), Подгорица, Црна Гора; Фестивал „Desire Central Station 2016”
  • Награде и похвале: Специјална награда УБУС-а за иновативни приступ у области савременог плесног театра, 2015; Специјална похвала Професионалног удружења балетских играча, кореографа и балетских педагога Србије ауторском тиму представе Балерине: ауторки — редитељки и драматуршкињи Милени Богавац, кореографкињи и асистенткињи режије Оливери Ковачевић Црњански и коауторкама и извођачицама Јелени Алимпијевић, Соњи Батић, Фросини Димовски, Милени Кркотић, Андреји Кулешевић, Јелени Марковић, Сањи Павић, Исти Степанов и Сари Тошић за велики допринос у разумевању друштвено запостављене уметничке институције класичне и савремене игре у Србији, 2015; 42, ИНФАНТ, Признање за изузетну експресивност на граничном подручју између позоришта и осталих уметности, Нови Сад, 2015; Годишња похвала Српског народног позоришта за 2014. годину.
 
Балерине, Форум за нови плес, Српско народно позориште, Нови Сад, сезона 2014/15. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта.
Реч ауторкеУреди

(…) Идеја представе Балерине јесте да публику едукује о уметности игре али и да уметничку игру успостави као метафору за „уметност живљења”. Сви смо ми балерине у непрекидној борби против силе Земљине теже, у непрекидним покушајима да

 
Балерине, Форум за нови плес, Српско народно позориште, Нови Сад, сезона 2014/15. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта.

изгледамо лепо и лако, у непрекидном игнорисању питања: шта имаш ти од тога, што се толико трудиш?… А шта бих добила од тога да престанем?! Ово је представа о свима нама који се трудимо и не планирамо да престанемо. За све нас који покушавамо да победимо сами себе. Ово је представа за нас који се затрпавамо послом, да не би смо мислили о сврси свог постојања, и све нас који смо у свом послу нашли сврху, смисао и љубав потребну да се настави даље. У нову победу. У нови изазов. У нови радни дан. Ово је представа о раду и представа о лепоти… а лепоте ће, писао је Достојевски, спасити свет, ако ми њу спасемо. Ово је представа о спашавању лепоте. О самозабораву и срећи. О раду, труду, амбицији, вољи, телу и духу. Ово је, такође и представа о друштву; позориште о позоришту; о смислу и томе да га је нашао свако ко је кренуо да га тражи. Ово је представа о игри, као најозбиљнијој дисциплини људског духа и лакоћи као најтежој ствари на свету. Ово је представа о балеринама а сви смо ми балерине, без обзира на то да ли смо икада играли балет.

Милена Миња Богавац[2]

Револуција — ОТКАЗАНА!Уреди

(премијера 17. септембра 2015, извођена2015/16)

  • Фестивали: Фестивал професионалних позоришта Војводине, Народно позориште, Сомбор; Timisoara Performing Arts Festival, Темишвар, Румунија;
  • Похвала: Годишња похвала Српског народног позоришта за 2016. годину представи: Револуција — Отказана!
Реч аутораУреди
 
Револуција - отказана!, СНП, Нови Сад, 2015; Позоришни плакат Српског народног позоришта

Револуција — ОТКАЗАНА! Да ли је уметност "огледало у којем се друштво зрцали или чекић којим се оно обликује? " Чак и ако је некада била чекић, „историја се понавља, први пут као трагедија, затим као фарса”. У току тог понављања, једном је било речено да „револуција неће бити приказана на телевизији”, а затим је била приказана, да бисмо након тога дошли ми с питањем: Да ли је револуција (само) представа или ниједна представа није револуција? Декларативно "да "или "не " нас не задовољавају. Наша основна преокупација је где и како да поставимо изведбу као уметничку форму и позоришне ствараоце и извођаче као уметнике у полемичком простору између тих одговора. Данас неко се још може питати: „Ако срежемо буџет за уметност и културу, за шта се онда боримо?” Ипак, ако је „хиљаде радника стајало иза 'грађевинара' из Братска” а само црно небо иза чланова групе Шта да се ради? (Chto delat), као уметници морамо се данас поново запитати: ко стоји иза нас? Револуција — ОТКАЗАНА! је јавни догађај, представа, коју жанровски одређујемо као културно-уметнички програм. Читав пројекат је започет истраживањем рада комунистичког кореографа радника Ханса Жана Вајта (Hans Jean Weitt) и његове групе Црвени плесачи (Die Rote Tanzer), а завршава се изведбом која позива публику на критичко и донекле иронично историјско путовање кроз недавне револуције у европском друштву, истражујући улоге плеса и перформанса у тим преломним моментима. Револуција је овде схваћена као тачка пресека између рада (производње) и рата (насилних, обично оружаних сукоба), које уједно узимамо и као два праисторијска корена плеса. Иако у том смислу изгледају блиски, револуција и плес као да се никада не срећу — плес и, нешто шире, уметничка изведба, стално обиграва око револуције али почиње да узмиче чим постигне револуционарни врхунац.

НапоменаУреди

Можда би смо — уместо да се питамо о томе ко стоји иза нас, уметника — могали и да се питамо иза кога ми да станемо. Једно могуће решење било би да се уметност стави у службу револуције, а да при том не одбаци своје естетске и симболичке квалитете. Но, да ли је то могуће; да ли је могуће да се уметност прикључи неком ширем револуционарном друштвеном покрету а ОСТАНЕ УМЕТНОСТ? И ако јесте, који би то покрет данас био?

Ана Вујановић

Едукативни програми и пројектиУреди

Као што је напред напоменуто, пројекат Форум за нови плес, тицао се и пута, односно, процеса настајања крајњих резултата - представа. Да би се ове представе могле остварити у својој најизраженијој испуњености, било је потребно обучити играче и тај процес усавршавања јесте веома значајно искуство свих извођачица и извођача који су у томе учествовали. Ево који су то програми били:

  • Програм за професионално усавршавање играча — радионице савременог плеса (2008—2013)

Овај програм се одвијао у сарадњи Форума за нови плес и Удружења балетских уметника Војводине. Радионице су се одржавале у Балетској сали и на Камерној сцени Српског народног позоришта.

Водитељи радионица су били: Лео Мујић, Иља Лаувен (Ilja Louwen) , Зоран Марковић, Дуња Јоцић, Ева Пушендорф, Александар Крауснекер, Гај Вајзман (Guy Weizman) , Грегор Луштек, Росана Хрибар, Игор Подшадли (Igor Podsiadły), Саша Асентић.

Ауторка и координаторка пројекта: Оливера Ковачевић Црњански

Организаторка пројекта: Фросина Димовска

  • Интернационални плесни форум Форум за нови плес и Проширена сцена (2014)

Радионице су се одржавале у Балетској сали, на Камерној сцени и Сцени „Пера Добриновић” Српског народног позоришта, у Балетској школи у Новом Саду и у Музеју савремене уметности Војводине.

Водитељи радионица су били:

Ана Вујановић (Немачка/Србија); Саша Асентић (Немачка/Србија); Бојана Младеновић (Холандија/Србија); Далија Аћин Теландер (Шведска/Србија); Милена Угрен Коулас (Кипар/Србија); Драгана Алфиревић (Словенија/Србија), Драгана Булут (Немачка/Србија); Дуња Јоцић (Холандија/Србија).

На овом плесном форуму, учесници су информисани о актуелним извођачким праксама, радним процедурама и искуствима аутора из Србије који раде на европској савременој извођачкој сцени. На тај начин им је омогућено да се упознају са различитим плесним техникама и моделима свакодневног тренинга савремених плесача, како би развијали креативне потенцијале и унапредили своје извођачке квалитете.

Форум за нови плес се током периода свог постојања изграђивао на основама креативних и увек нових изражајних достигнућа и тако помогао свим играчима који су кроз њега прошли у проналажењу сопствених могућности на пољу игре.

Литература и извориУреди

  1. ^ КОВАЧЕВИЋ ЦРЊАНСКИ, Оливера (2018). О Форуму: Поглед на повест — из субјективног угла. У: Александар Милосављевић изд. 2018. Форум за нови плес, монографија. Нови Сад: Удружење балетских уметника Војводине. стр. 11-26
  2. ^ а б в г д ђ МИЛОСАВЉЕВИЋ, Александар. Форум за нови плес, монографија, Нови Сад: Удружење балетских уметника Војводине, 2018.
  3. ^ ПЈЕШИВАЦ, Жељка. Уради колико можеш, или нећеш ништа урадити (Студија о представи Фрагменти Форума за нови плес Балета СНП-а), „Позориште”, СНП, фебруар 2006, стр. 42-46
  4. ^ МИЛОСАВЉЕВИЋ, Александар. Дивљи плес са креденцом (Портрет Гаја Вајзмана), „Позориште”, СНП, Нови Сад, април 2006, стр. 19-20
  5. ^ БУРИЋ, Игор. Ева Пушендорф (С тела у очи, из очију у душу), „Позориште”, СНП, Нови Сад, мај 2006, стр. 14-15.

Спољашње везеУреди

  1. Revolucija — OTKAZANA! 
  2. Оливера Ковачевић Црњански 
  3. БАЛЕРИНЕ — КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ
  4. Демистификација стереотипа о балеринама