Франсис Форд Копола
Франсис Форд Копола (енгл. Francis Ford Coppola;[1][2][3] Детроит, 7. априла 1939)[4] амерички је режисер, сценариста и продуцент.[5]
| Франсис Форд Копола | |||||
|---|---|---|---|---|---|
 | |||||
| Лични подаци | |||||
| Датум рођења | 7. април 1939. | ||||
| Место рођења | Детроит, САД | ||||
| Држављанство | америчко | ||||
| Занимање |
| ||||
| Породица | |||||
| Партнер | Еленор Копола | ||||
| Деца | Софија Копола | ||||
| Родитељи | Кармајн Копола | ||||
| Рођаци | Николас Кејџ | ||||
| Рад | |||||
| Активни период | 1962–сада | ||||
| Потпис |  | ||||
| Веза до IMDb-а | |||||
| |||||
Године 1970. Копола добија свог првог Оскара, за сценарио ратног филма Патон.[6][7]
Његов гангстерски еп Кум из 1972 се нашао на врху најкомерцијалнијих филмова свих времена и освојио три Оскара,[8][9] што сврстава Кополу међу водеће америчке режисере. Копола почетком седамдесетих битно утичу на холивудски филм.[10]
За наставак свог највећег успеха Кум II добија шест Оскара 1974. године.[11] То му 1979. године омогућује снимање до тада најамбициознијег пројекта, ратног спектакла Апокалипса данас.
Кополини каснији филмови никада нису досегли успех његових филмова из седамдесетих.[12]
Готово сви Кополини филмови су урађени у продукцији Америчког Зотропа, продуцентске куће који су 1969. основали Копола и Џорџ Лукас.
Живот и каријера (1960–1978) уреди
Франсис Форд Копола рођен је 7. априла 1939. у Детроиту, Мичиген, као друго од троје деце Кармина Кополе, у то време првог флаутисте симфонијског оркестра из Детроита, и његове супруге Итали. Породица се убрзо преселила у предграђе Њујорка, Лонг Ајленд, где је Франсис провео остатак детињства. Као дечак преболео је дечју парализу која га је већи део детињства приковала уз кревет. Користећи очеву 8-милиметарску филмску камеру, почео је да снима филмове с десет година. Похађао је универзитет Хофстра где је дипломирао филмску режију те је преселио у филмску школу универзитета у Лос Анђелесу (UCLA) где је снимио бројне кратке филмове. Док је похађао филмски смер UCLA-а, Франсис је упознао Џима Морисона, чију ће музику каније употребити у Апокалипси данас.
У раним шездесетим, Копола је почео своју професионалну каријеру снимајући нискобуџетне филмове с Роџером Корманом те да пише сценарије. Свој први познати филм снимио је с Корманом, нискобуџетни Dementia 13. Након што је прешао на поље филмова главног тока, с филмом You're a Big Boy Now, Кополи је поверена филмска верзија бродвејског мјузикла Финијанова дуга, с Петулијом Кларк у њезином првом америчком филму, ветераном Фредом Астером у главним улогама. Продуценту Џеку Ворнеру засметала је Кополина „хипи” појава с чупавом косом и брадом те га је оставио да се сам сналази. Он је одвео глумце у Напа Вали како би снимили већину сцена на отвореном, али те су сцене биле у тешком контрасту с оним снимљеним у озвученим холивудским студијима, те је филм деловао неповезано. Суочен са застарелим материјалом у време кад мјузикли више нису били популарни, Кополин учинак је био полууспешан, али је зато његов рад с Кларк допринео њеној номинацији за Златни глобус за најбољу глумицу. Током овог периода, Копола је живео са својом породицом у Мандевил кањону у Брентвуду, Калифорнија, према аутору књиге Easy Riders, Raging Bulls, Питеру Бискајнду.
Године 1971, Копола је освојио Оскара за сценарио за филм Патон. Међутим, афирмирао се као косценариста и редитељ криминалистичких епова Кум (1972) и Кум II (1974), који су добили Оскаре за најбољи филм - и постали први серијал који је то постигао.
Између Кума и Кума II, Копола је режирао Прислушкивање, причу о параноичном експерту за прислушкивање и надзор (којег је глумио Џин Хекман) који се упетљао у могуће убиство. Филм је 1974. номинован за Оскара за најбољи филм, те је Копола постао један од ретких режисера који је снимио два филма који су се такмичили за Оскара у категорији за најбољи филм. Док је Кум II освојио Оскара, Прислушкивање је добило Златну палму 1974. на фестивалу у Кану.
Током овог периода, написао је и сценарио за неуспешну адаптацију романа Ф. Скот Фицџералда, Велики Гацби (с Мијом Фароу и Робертом Редфордом у главним улогама) и продуковао први значајнији филм Џорџа Лукаса, Амерички графити. Копола је и инвестирао у City Magazine, часопис из Сан Франциска, запослио нове људе и назвао себе издавачем. Било је то кратког века, часопис је животарио до 1976. кад је Копола објавио последње издање.
Копола је често у својим филмовима сарађивао с члановима своје породице. Два његова сина наступила су као статисти у Куму, током уличне тучњаве и на покопу дон Корлеонеа. Његова сестра, Талија Шајер, глумила је Кони Корлеоне у сва три Кума, а у првом и трећем наступила је и његова кћер Софија. Његов отац Кармин сарађивао је на стварању музике за филмове Кум, Кум II и Апокалипса данас.
Филмографија уреди
| Година | Наслов | Дистрибутер |
|---|---|---|
| 1962 | Tonight for Sure | Premier Pictures |
| 1963 | Dementia 13 | American International Pictures |
| 1966 | You're a Big Boy Now | Warner Bros.-Seven Arts |
| 1968 | Finian's Rainbow | |
| 1969 | The Rain People | |
| 1972 | The Godfather | Paramount Pictures |
| 1974 | The Conversation | |
| The Godfather Part II | ||
| 1979 | Apocalypse Now | United Artists |
| 1982 | One from the Heart | Columbia Pictures |
| 1983 | The Outsiders | Warner Bros. |
| Rumble Fish | Universal Pictures | |
| 1984 | The Cotton Club | Orion Pictures |
| 1986 | Peggy Sue Got Married | TriStar Pictures |
| 1987 | Gardens of Stone | |
| 1988 | Tucker: The Man and His Dream | Paramount Pictures |
| 1990 | The Godfather Part III | |
| 1992 | Bram Stoker's Dracula | Columbia Pictures |
| 1996 | Jack | Buena Vista Pictures |
| 1997 | The Rainmaker | Paramount Pictures |
| 2007 | Youth Without Youth | Sony Pictures Classics |
| 2009 | Tetro | Alta Films / American Zoetrope |
| 2011 | Twixt | 20th Century Fox Home Entertainment |
Награде и номинације уреди
| Година | Филм | Награде академије | Награде БАФТА | Награде Златни глобус | |||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Номинације | Победе | Номинације | Победе | Номинације | Победе | ||
| 1966 | You're a Big Boy Now | 1 | 1 | 3 | |||
| 1968 | Finian's Rainbow | 2 | 5 | ||||
| 1972 | The Godfather | 10 | 3 | 5 | 1 | 7 | 6 |
| 1974 | The Conversation | 3 | 5 | 2 | 4 | ||
| The Godfather Part II | 11 | 6 | 4 | 1 | 6 | ||
| 1979 | Apocalypse Now | 8 | 2 | 9 | 2 | 4 | 3 |
| 1982 | One from the Heart | 1 | |||||
| 1983 | Rumble Fish | 1 | |||||
| 1984 | The Cotton Club | 2 | 2 | 1 | 2 | ||
| 1986 | Peggy Sue Got Married | 3 | 2 | ||||
| 1988 | Tucker: The Man and His Dream | 3 | 1 | 1 | 1 | 1 | |
| 1990 | The Godfather Part III | 7 | 7 | ||||
| 1992 | Bram Stoker's Dracula | 4 | 3 | 4 | |||
| 1997 | The Rainmaker | 1 | |||||
| Тотал | 55 | 14 | 31 | 8 | 42 | 10 | |
Референце уреди
- ^ „Coppola”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ „Coppola”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Архивирано из оригинала 10. 5. 2019. г. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ "Coppola, Francis Ford" Архивирано мај 10, 2019 на сајту Wayback Machine (US) and „Coppola, Francis Ford”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Приступљено 10. 5. 2019.
- ^ Франсис Форд Копола на сајту Енциклопедија Британика
- ^ „Francis Ford Coppola: 10 essential films”. Архивирано из оригинала 11. 1. 2020. г. Приступљено 19. 9. 2019.
- ^ M.M. „Kopola dobio Oskar za životno ostvarenje”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2019-09-23.
- ^ „Francis Ford Coppola”. Oscars.org | Academy of Motion Picture Arts and Sciences (на језику: енглески). 2014-09-17. Приступљено 2019-09-23.
- ^ Аранђеловић, Иван. „„Кум 4” – почеци Корлеонеових”. Politika Online. Приступљено 2019-09-23.
- ^ „Бранда нису хтели за “Кума””. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 2019-09-23.
- ^ Esterkamp, J. T. (2018-12-09). „New Hollywood”. Medium (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-23.
- ^ „Najuspješniji nastavak u filmskoj istoriji”. www.dan.co.me. Приступљено 2019-09-23.
- ^ Dauth, Brian (2006-05-05). „Coppola, Francis Ford”. Senses of Cinema (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-23.
Литература уреди
- Chown, Jeffrey (мај 1988). Hollywood auteur: Francis Coppola
. Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-92910-7. - Cowie, Peter (1997). The Godfather Book. London, England: Faber and Faber Limited. ISBN 978-0-571-19011-9.
- Jones, Jenny M. (2007). The Annotated Godfather: The Complete Screenplay. New York, New York: Black Dog & Leventhal. ISBN 978-1-57912-739-8. Архивирано из оригинала 25. 10. 2015. г. Приступљено 15. 7. 2014.
- Lebo, Harlan (1997). The Godfather Legacy: The Untold Story of the Making of the Classic Godfather Trilogy. London, England: Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-83647-8. Архивирано из оригинала 5. 6. 2020. г. Приступљено 26. 9. 2016.
- Lebo, Harlan (2005). The Godfather Legacy: The Untold Story of the Making of the Classic Godfather Trilogy Featuring Never-Before-Published Production Stills. London, England: Simon & Schuster. ISBN 978-0-7432-8777-7. Архивирано из оригинала 9. 11. 2015. г. Приступљено 15. 7. 2014.
- Welsh, James M.; Phillips, Gene D.; Hill, Rodney F. (2010). The Francis Ford Coppola Encyclopedia. Lanham, Maryland: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-7651-4. Архивирано из оригинала 28. 3. 2017. г. Приступљено 15. 7. 2014.
Спољашње везе уреди
- Франсис Форд Копола на сајту Енциклопедија Британика
- Франсис Форд Копола на сајту IMDb (језик: енглески)
- Франсис Форд Копола на сајту AllMovie (језик: енглески)
- Francis Ford Coppola: Texas Monthly Talks, YouTube video posted on November 24, 2008
- 2007 Francis Ford Coppola Video Interview with InterviewingHollywood.com Архивирано на сајту Wayback Machine (17. фебруар 2016)
- Bibliography at the University of California Berkeley Library
- "Perfecting the Rubicon: An interview with Francis Ford Coppola"
- "Back to Bernalda" by Coppola, T (International Herald Tribune Style Magazine), December 8, 2012
- Works by Франсис Форд Копола at Open Library
