Француски и индијански рат

Француски и индијански рат (енгл. French and Indian War, 1754-1763) био је део седмогодишњег рата који је вођен између Велике Британије и Француске у колонијама у Северној Америци.

Француски и индијански рат
Део Седмогодишњег рата
French and indian war map.svg
Ратиште у Северној Америци.
Време:1754-1763.
Место:Северна Америка.
Узрок:Напад Енглеза на француске поседе у Канади.
Исход: Победа Енглеза.
Територијалне
промене:
Канада постаје енглеска колонија.
Сукобљене стране
 Уједињено Краљевство  Краљевина Француска
Команданти и вође
Џефри Амхерст
Едвард Бредок  
Луј-Жозеф де Монткалм  
Јачина
42.000 војника и колониста 10.000 војника
Жртве и губици
3.000 погинулих, 10.000 умрлих од болести тешки

РатУреди

У седмогодињем рату сукобиле су се британске (13 колонија) и француске (Нова Француска) колоније у Северној Америци, подржане од војних јединица из метропола и индијанских савезника. На почетку рата, француске колоније имале су само 60.000 колониста, док су британске имале преко 2 милиона.[1] Бројно слабији Французи нарочито су се ослањали на савезничке Индијанце.

Рат у Америци почео је 1754, 2 године пре избијања седмогодишњег рата, и док га европски историчари сматрају само америчким ратиштем седмогодишњег рата (1756-63), амерички историчари из САД сматрају га независним сукобом.[2] Француски Канађани називају га Рат Освајања (франц. Guerre de la Conquête).[3][4]

Током рата, британске колонисте подржавала су племена Ирокеза и Чирокија, а Французе племена Абенаки и Микмак (Вабанаки Конфедерација), Алгонкин, Оџибве, Ленапе, Отава, Шони и Вајандоти. Борбе су вођене углавном дуж границе између Нове Француске и британских колонија, од Вирџиније на југу до Њуфаундленда на северу. Сукоб је почео спором око контроле над ушћем река Алигени и Мононгахела (познато као Рачве Охаја), где се налазила француска тврђава Дукејн (енгл. Fort Duquesne) у Питсбургу, Пенсилванија. Спор је прерастао у насиље у бици код Жумонвила (енгл. Battle of Jumonville Glen) у мају 1754, када је милиција Вирџиније под командом 22-годишњег Џорџа Вашингтона напала француску патролу из заседе.[3]

1755. гувернери шест британских колонија састали су се са генералом Едвардом Бредоком, новопридошлим заповедником британске војске, и испланирали напад на Французе са 4 стране. Ниједан није успео, и Бредоков главни напад на тврђаву Дукејн претворио се у пропаст: изгубио је битку на Мононгахели 9. јула 1755. и умро неколико дана касније. Британске операције на граници провинција Пенсилванија и Њујорк током 1755-57. нису успеле због комбинације лошег командовања, неслоге, ефикасности Канадских извиђача, француске војске и индијанских савезника. Током 1755. Британци су заузели тврђаву Бусежур (енгл. Fort Beauséjour) на граници Нове Шкотске и Аркадије (источни Квебек и приморске области Канаде), и организовали прогон Аркађана (1755-64): наредбе за исељавање француских колониста дао је врховни командант Виљем Ширли, без заповести из Велике Британије. Аркађани су истерани, подједнако они ухваћени под оружјем као и они који су се покорили и заклели на верност енглеском краљу. Индијанци су такође протерани како би направили место за досељенике из Нове Енглеске.[3]

Након катастрофалне британске кампање из 1757. (која је за исход имала неуспешни поход на Луисбург и опсаду Форт Вилијам Хенрија, што је пратило индијанско мучење и масакрирање британских заробљеника), британска влада је поднела остаку. На власт је дошао Вилијам Пит и значајно је повећао британске војне ресурсе у колонијама у време када Француска није била вољна да ризикује велике конвоје у помоћ својим малим снагама у Новој Француској. Она је концентрисала своју војску против Пруске и њених савезника на европском бојишту. Између 1758. и 1760. британска војске је продрла у срце Нове Француске и заузела Монтреал у септембру 1760.

Исход рата је био један од најзначајнијих догађаја у веку англо-француских ратова. Француска је уступила Француску Луизијану источно од реке Мисисипи свом савезнику Шпанији као надокнаду за шпанску предају Флориде Британцима у замену за враћање Хаване. Француске колоније северно од Кариба су сведене на острва Сен Пјер и Микелон, што је потврдило положај Велике Британије као доминантне колонијалне силе у источној Северној Америци.

РеференцеУреди

  1. ^ Gary Walton; History of the American Economy; page 27
  2. ^ Taylor, M. Brook, ур. (1994). Canadian History: a Reader's Guide: Volume 1: Beginnings to Confederation. University of Toronto Press. стр. 39—48, 72—74. ISBN 978-0802068262. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „Seven Years' War”. The Canadian Encyclopedia. Приступљено 7. 10. 2019. : 1756–1763
  4. ^ "The Siege of Quebec: An episode of the Seven Years' War", Canadian National Battlefields Commission, Plains of Abraham website

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди