Франческо Толдо
Франческо Толдо (итал. Francesco Toldo; Падова, Италија, 2. децембар 1971) је бивши италијански фудбалски голман и репрезентативац. Највећи део клупске каријере провео је у Фиорентини и миланском Интеру док је са италијанском репрезентацијом био вицешампион Европе 2000. године.
| Франческо Толдо | |||
|---|---|---|---|
.jpg) Толдо 2009. године у наступу за Интер | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 2. децембар 1971. | ||
| Место рођења | Падова, Италија | ||
| Висина | 1,96 m | ||
| Позиција | голман | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1983—1985 1985—1987 1987—1990 |
УСМА Каселе Монтебелуна Милан | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1990—1993 1990—1991 1991—1992 1992—1993 1993—2001 2001—2010 |
Милан → Верона → Тренто → Равена Фиорентина Интер |
0 0 38 31 266 148 |
(0) (0) (0) (0) (0) (1)[а] |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1993—1994 1995—2004 |
Италија до 21 Италија |
8 28 |
(0) (0) |
Клупска каријера
уредиТолдо је професионалну каријеру започео 1990. године у Милану али за клуб никад није одиграо првенствену утакмицу будући да је током уговорног рока био на позајмицама у Хелас Верони, Тренту и Равени.
Године 1993, постаје члан Фиорентине у којој је осам сезона био стандардни голман. У том периоду је са клубом освојио два италијанска купа и један Суперкуп. Свега једну годину пре него што је Фиорентина прогласила банкрот, Толдо је продат миланском Интеру. И тамо је био први голман клуба све до лета 2005. када је доведен Жулио Цезар. Од тада па све до завршетка каријере Толдо је био голман у сенци бразилског конкурента. Ипак, Франческо је у том периоду са клубом освојио Лигу шампиона, пет узастопних титула италијанског шампиона и по три национална купа и Суперкупа.
Из професионалног фудбала се повукао у јуну 2010. након што је са Интером освојио троструку круну (Лигу шампиона, Скудето и Куп Италије).[2] Вест је званично објављена 7. јула на службеном клупском каналу.
Репрезентативна каријера
уредиПре дебија за сениорску екипу, Франческо Толдо је бранио за репрезентацију до 21 године са којом је 1994. године био европски првак.
Толдо је за Италију дебитовао 8. октобра 1995. у квалификационој утакмици за ЕУРО 1996. против Хрватске. Ушао је у игру као замена за повређеног Луку Букија, а сусрет је завршен са 1:1. Након што је Ђанлуиђи Буфон сломио руку на пријатељском сусрету против Норвешке свега осам дана пре почетка ЕУРА 2000, Толдо је постао нови стандардни голман репрезентације.
На том турниру се истакао са одбрањеним једанаестерцима против Холандије у полуфиналу. У самом финалу Италија је против Француске водила целу утакмицу са 1:0 да би Триколори изједначили у четвртом минуту судијске надокнаде. Након тога, златним голом Давида Трезегеа, Француска је постала нови европски првак. Због одличних одбрана Толдо је уврштен у најбољи тим турнира док га је Међународна федерација за фудбалску историју и статистику (ИФФХС) прогласила најбољим голманом 2000. године.
Толдо је са репрезентацијом у периоду од 1996. до 2004. наступио на пет узастопних репрезентативних турнира: ЕУРО 1996, Мундијал 1998, ЕУРО 2000, Мундијал 2002 и ЕУРО 2004.
Трофеји
уредиФиорентина
уреди- Куп Италије (2) : 1995/96, 2000/01.
- Суперкуп Италије (1) : 1996.
Интер
уреди- Првенство Италије (5) : 2005/06 (за "зеленим столом"), 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10.
- Куп Италије (3) : 2004/05, 2005/06, 2009/10.
- Суперкуп Италије (3) : 2005, 2006, 2008.
- Лига шампиона (1) : 2009/10.
Референце
уреди- ^ „Del Piero illude la Juventus, poi Vieri (e Toldo) firmano il pari” [Del Piero illudes Juventus, then Vieri (and Toldo) tie the match]. La Repubblica (на језику: италијански). 19. 10. 2002. Приступљено 29. јануар 2022.
- ^ „Toldo: "I have decided to hang up my boots"”. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 10. 5. 2013.
Напомене
уреди- ^ Гол против Јувентуса у сезони 2002/03 се на неким местима приписује Кристијану Вијерију[1]
