Фрањо Гажи (Хлебине, код Копривнице, 13. фебруар 1900Загреб, 15. новембар 1964), учесник Народноослободилачке бробе и друштвено-политички радник НР Хрватске

фрањо гажи
Фрањо Гажи, маја 1944.
Лични подаци
Датум рођења(1900-02-13)13. фебруар 1900.
Место рођењаХлебине, код Копривнице,, Аустроугарска
Датум смрти15. новембар 1964.(1964-11-15) (64 год.)
Место смртиЗагреб, СР Хрватска, СФР Југославија
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Одликовања
Орден народног ослобођења Орден заслуга за народ са златним венцем

Биографија уреди

Рођен је 1900. године у Хлебинама. Био је члан Хрватске сељачке странке, а од 1935. године председник котарске организације ХСС-а у Копривници.

Јула 1943. године прикључио се Народноослободилачком покрету Југославије. Био је један од вођа дела ХСС-а ккоја је давала пуну подршку Народноослободилачком покрету. Заједно с Божидаром Маговцем основао је Извршни одбор ХСС-а. Био је већник ЗАВНОХ-а и АВНОЈ-а и члан њихових председништава од пролећа 1944. године. Под његовим вођством Извршни одбор ХСС-а био је преименован је у Хрватску републиканску сељачку странку (ХРСС). Августа 1944. године постао је потпредседник АВНОЈ-а.[1]

Био је потпредседник НКОЈ-а од 30. августа 1944, затим посланик у Привременој народној скупштини и Уставотворној скупштини ФНРЈ, где је био потпредседник Президијума њеног Савезног дома. Такође је био посланик у Народној скупштини ФНРЈ и Сабору НР Хрватске, где је био члан његова Президијума у више мандата. Био је и потпредседник Народне владе Хрватске (19451953), потпредседник Извршног одбора Народног фронта Југославије и Извршног одбора Народног фронта Хрватске те члан Председништва Савезног одбора Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије.[1]

Умро је 1964. године у Загребу и сахрањен на загребачком гробљу Мирогој.

Носилац је Ордена народног ослобођења и Ордена заслуга за народ.[2]

Референце уреди

  1. ^ а б Хрватска енциклопедија: Гажи, Фрањо, приступљено 2. 11. 2013.
  2. '^ Југословенски савременци: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.