Фредерик Сангер (енгл. Frederick Sanger; Рендкоум, 13. август 191819. новембар 2013) био је британски биохемичар. Сангер је једини научник који је добио две Нобелове награде за хемију.

Фредерик Сангер
Фредерик Сангер
Лични подаци
Датум рођења(1918-08-13)13. август 1918.
Место рођењаРендкоум, Уједињено Краљевство
Датум смрти19. новембар 2013.(2013-11-19) (95 год.)
Место смртиКембриџ[1], Уједињено Краљевство
ОбразовањеУниверзитет у Кембриџу, St John's College
Научни рад
Пољехемија
Награде Нобелова награда за хемију (1958 и 1980)

Објаснио је конституциону структуру молекула инсулина, што му је уз рад на истраживању секвенци протеина донело Нобелову награду за хемију 1958. За истраживање структуре молекула ДНК, награђен је још једном Нобеловом наградом 1980, овај пут заједно са Полом Бергом и Волтером Гилбертом.[2]

Истраживачки рад уреди

Сангер је утврдио секвенцу аминокиселина у инсулину 1955. Тако је доказао да протеини имају одређену, а не хаотичну структуру. Истраживање је започео кидајући молекул инсулина и то помоћу ензима трипсина. Трипсин раскида пептидне везе између аминокиселина (лизина и аргинина). Онда је на добијену смесу применио хроматографске методе, тако што би нанео малу кап смесе на један крај филтер папира. Онда би пропустио растварач кроз филтер папир у једном смеру, а електричну струју у другом. Зависно од тога колико су фрагменти протеина растворљиви, односно какве су им електричне особине, они би се груписали у одређеној шари на филтер папиру. Сангер је ове шаре називао „отисци прстију“. Попут људских отисака прста, ове шаре су биле посебне за сваки поједини протеин, и сваки пут би се формирале у истом облику. Затим је краће фрагменте рекомбиновао да би дедукцијом дошао до оригиналног молекула инсулина.

Године 1975, развио је методу за проналажење структуре ДНК молекула под именом Сангерова метода (енгл. Dideoxy termination)[3]. Две године касније успешно је декодирао секвенцу гена фаге Φ-X174. То је био први организам чија је секвенца ДНК дешифрована. Цео процес је спровео ручно. Ово достигнуће је било кључна етапа ка пројекту дешифровања људског генома.

Одабране публикације уреди

Референце уреди

  1. ^ „Seven days: 22–28 November 2013”. Nature. 503 (7477): 442—443. 2013. Bibcode:2013Natur.503..442.. doi:10.1038/503442a . 
  2. ^ „Nobel Prize Facts”. Nobelprize.org. Приступљено 1. 9. 2015. 
  3. ^ Sanger F, Nicklen S, Coulson AR., DNA sequencing with chain-terminating inhibitors, Proc Natl Acad Sci U S A. 1977 Dec;74(12):5463-7

Литература уреди

Спољашње везе уреди