Фредерик Соди

Фредерик Соди (енгл. Frederick Soddy; Истборн, 2. септембар 1877Брајтон, 22. септембар 1956) је био енглески радиохемичар. Добио је Нобелову награду за хемију 1921. за истраживања радиоактивног распада и посебно за формулацију теорије изотопа.

Фредерик Соди
Frederick Soddy.jpg
Фредерик Соди 1922.
Датум рођења(1877-09-02)2. септембар 1877.
Место рођењаИстборн
Уједињено Краљевство
Датум смрти22. септембар 1956.(1956-09-22) (79 год.)
Место смртиБрајтон
Уједињено Краљевство
ШколаAberystwyth University, Merton College

Рад са РадерфордомУреди

Рођен је у Истбурну у Енглеској. Студирао је на универзитету у Абериствиту и потом на Оксфорду. У Оксфорду је био истраживач од 1898. до 1900. године, а 1900. постао је демонстратор хемије на Макгиловом Универзитету у Монтреалу, где је заједно са Ернестом Радерфордом радио на проучавању радиоактивности. Он и Радерфорд дошли су до закључка да аномална понашања радиоактивних елемената настају зато што се они распадају на друге елементе. Током распада настајало је алфа, бета и гама зрачење. Када је радиоактивност први пут уочена, нико није знао њен прави узрок. Соди и Радерфорд су темељитим радом доказали да се код радиоактивности дешава трансформација једних елемената у друге.

Распад уранијума, изотопи, алфа радиоактивностУреди

Заједно са Вилијамом Ремзијем, Фредерик Соди је 1903. спектроскопском методом потврдио да се распадом радијума ствара и хелијум. Од 1904. до 1914. предавао је на Универзитету у Глазгову. Доказао је да се уранијум распада на радијум, те да један атомски елемент може имати различите атомске масе, иако му хемијска својства остају иста. То опажање довело је до концепта изотопа. Касније је демонстрирао да и елементи који нису радиоактивни могу имати много изотопа. Доказао је да након алфа емисије елемент има атомски број мањи за два, а да након бета емисије атомски број постаје већи за 1. Био је то фундаментални корак у разумевању односа група радиоактивних елемената. Тачније, алфа емисијом елемент се премешта два места унатраг, а бета емисијом једно место унапред у периодном систему елемената.

Популаризација наукеУреди

Својим есејима популаризовао је радиоактивност. Постао је главна инспирација књижевнику попут Х. Џ. Велса, који је већ 1914. писао о атомским бомбама. У једном свом есеју Фредерик Соди је похвалио Х. Џ. Велса и нагласио је да је радиоактивност вероватно процес стварања енергије звезда.


Током Првог светског рата радио је на Универзитету у Абердину на истраживањима везаним за ратну индустрију. Године 1919. вратио се у Оксфорд. Добио је Нобелову награду за хемију 1921. године, за истраживања радиоактивног распада и посебно за формулацију теорије изотопа.

Спољашње везеУреди