Фурлански језик

Фурлански језик или фријулски језик (фурл. Lenghe furlane) је романски језик у подгрупи ретороманских језика. Ово је језик који је убедљиво највећи по броју говорника међу језицима ове подгрупе.

фурлански језик
Furlan
Говори се уИталија
Број говорника
750.000 (2012)
латиница
Званични статус
РегулишеOsservatori Regjonâl de Lenghe e de Culture Furlanis
Језички кодови
ISO 639-2fur
ISO 639-3fur
{{{mapalt}}}
Фурлански језик у Фурланији, Италија
{{{mapalt2}}}
Распростањеност фурланског језика у Италији (општине Горица, Порденоне, Удине, Белуно, Венеција и Трст)
Билингвални саобраћајни знак на италијанском и фурланском језику

Фурлански се употребљава у Фурланији у Италији (регија Фурланија-Јулијска крајина), у околини градова Удине, Порденоне и Горица, близу границе са Словенијом. Фурлански језик говори око 600.000 људи. Готово сви говорници се служе и италијанским језиком. Језик се делимично користи у локалном школству и управи. Постоји и писана књижевност на овом језику.

Фурлански језик се развио из латинског између 6. и 10. века. Речник језика је у основи латинског порекла, али је претрпео утицаје немачког, словенских језика, келтских језика, венецијанског, француског и других. У последње време, највише нових речи долази из италијанског и енглеског језика.

Карактеристика фурланског језика је употреба дугих и кратких вокала, што се пренело и у изговор италијанског када га говоре људи из ове регије.

Разлика у дужини вокала утиче на значење, рецимо (дуги вокал је означен):

lat (млеко) lât (отишао)

fis (учвршћен или густ) fîs (синови)

lus (луксуз) lûs (светлост)

Пример текстаУреди

Молитва Оче наш на фриуланском:

Pari nestri, che tu sês tal cîl,
ch'al sedi santificât il to non,
ch'al vegni il to reâm,
ch'e sedi fate la tô volontât
como in cîl, cussì in tiere.
  • Mandi - Здраво

Спољашње везеУреди