Фјорд

Фјордови су потопљене долине некадашњих ледника. Стрмих су страна, уски и веома дубоки. Нпр. познати Согне фјорд у Норвешкој дугачак је 180 km и дубок је преко 1.200 m, а његове стране су високе до 1.500 m

Фјорд у Норвешкој

Фјордови се налазе у областима које су у плеистоцену биле захваћене глацијацијом и чији су се ледници завршавали у мору (Аљаска, Канада, Исланд, Чиле, Нови Зеланд) али су најтипичнији за Скандинавију.

КарактеристикеУреди

Типичне карактеристике фјорда су узак рукавац, еродирано дно дубоко испод морске површине, стрме падине копна које га окружује, а које се пружају дубоко под море, и излаз на отворено море.

НастанакУреди

Фјордови су настајали у ледено доба кад су велики ледници, отапајући се, путовали према мору односећи заробљене стене и својим абразивним деловањем дубили копно. Таквим деловањем ледника настајали су чак до 800 m дубоки рукавци.

Локације фјордоваУреди

Западна европска обалаУреди

Улвикфјорд у Норвешкој

Новозеландска западна обалаУреди

Фјордланд, на југозападу Јужног острва

Северноамеричка западна обалаУреди

Обала Британске Колумбије, у Канади
Унутрашњост Британске Колумбије богата је бројним фјордовским језерима
Јужна и западна обала Аљаске у САД

Западна обала Јужне АмерикеУреди

Југ Чилеа

Остала ледничка подручјаУреди

Фјордови постоје и на неким другим ледничким подручјима, као на пример:

Европа
- Ирска (Једини фјорд у Ирској је Килари Харбор у близини Линејн, округ Галвеј, на западној обали)
- Шкотска
- Шведска
- Галиција, покрајина у Шпанији

Северна Америка
- Канада:
  - Јужна и западна обала Њуфаундленда
  - Обала полуострва Лабрадор
  - Последњих 100 км реке Сагвенај у Квебеку
  - Арктички предели Канаде
- Сједињене Америчке Државе
  - Самс Саунд у савезној држави Мејн
- Гренланд
Арктик
- Арктичка острва
Антарктик

ЛитератураУреди

Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет