Отворите главни мени

Хала 1 Београдског сајма

Хала 1 Београдског сајма је грађена у периоду 1954. и 1957. године и због својих архитектонских решења и начина изградње проглашена је за непокретно културно добро као споменик културе. [1]

Хала 1 Београдског сајма
Хала 1 Београдског сајма, купола.jpg
Хала 1 Београдског сајма
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски венац
Држава Србија
Време настанка1954-1957.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеБеоград
АдресаКалемегдан 14 11000
Званични веб-сајт

Један од куриозитета Сајма осим тога да је један од три светска сајма који се налази на реци, везан је за каријеру чувеног кошаркаша Радивоја Кораћа Жућка. На утакмици Купа европских шампиона против шведског Алвик, постигао је 99 поена. Поред њега, само је Вилт Чемберлен дошао до 100 невероватних поена на једној званичној утакмици

АрхитектураУреди

Хала је замишљена као савремено обликовани урбанистички комплекс, грађена дотад непримењеним техникама претходне фабрикације, уз употребу такозваног пренапрегнутог бетона, по пројекту тима у којем су били архитекта Милорад Пантовић и грађевински инжењери Бранко Жежељ и Милан Крстић. Кружног облика, покривена куполом чији је распон 109 метара, што је највећа купола на свету направљена од пренапрегнутог бетона. Максимална висина износи 30,78 метара и има више нивоа подељених на: сутерен, арену, партер и две галерије. Сутерен има функцију помоћне просторије, магацина и канцеларија, док остали нивои служе као изложбени простор. Укупна површина хале је 21 280 m2, од ћега изложбена површина је 15 030 m2. [2]

Београдски сајам са својим изложбеним халама, једно је од највреднијих дела српске послератне архитектуре и представља сведочанство техничког, технолошког, научног и креативног узлета друштва крајем педесетих и почетком шездесетих година 20. века. Својим урбанистичким и архитектонским решењем, димензијама, складношћу облика и општом импозантношћу, сврстава се међу најуспелија остварења домаће архитектуре.

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди